"Šta moje dete mora da sazna o devedesetim"

"Uvek sam razmišljala kako je lako onima čija je mladost vezana za osamdesete, njima niko ne zamera na nostalgiji i što svojoj deci neumorno pričaju legende o tom zlatnom dobu. A šta ćemo mi što su nam najlepša tinejdž i mladalačka sećanja u devedesetim? Možda da budemo realni – da pričamo onu mračnu sliku o ratu nemaštini, roditeljima koji rade za 2 marke… Ali i o onome što je bilo drugačije, na svoj način lepo, jedinstveno", kaže Jovana Ristić, koja je neka od svojih sećanja na atmosferu odrastanja u Beogradu devedesetih sabrala u romanima "Devedesete u kraju" i "Znaš ti ko sam ja?".

Danas je mama i volela bi da njeno dete čuje šta zapravo stoji iza tih izbledelih fotki na kojima je grupa nasmejanih tinejdžera u retro najkama i muzike uz koju se najluđe đuska."Ja bih volela da svom detetu, recimo, prenesem iz prve ruke prvo kako je taj period kao istorijski trenutak izgledao – gledanje vesti sa ratišta, štednja, nabavka namirnica tokom sankcija, strah od rata i da tata ne dobije poziv na ratište… Jer istorija nisu godine i imena. Ne bih ni svoje dete o tome lagala, jer o životu treba reći istinu. Neke današnje generacije idealizuju to vreme, modu, muziku. Ja bih pre svega da tim našim klincima pokažemo kako je život u tim i takvim devedesetim bio težak, i da je u begu iz tog mraka nastala neka energija koja je stvarala muziku punu vedrine, zaljubljivanja, ritmove koji pozivaju na đuskanje, pobunu u pionirskim numerama repa i hip-hopa. Uostalom, ja sam to sve i pokušala da predstavim baš tako u svojoj knjizi. Kako jesu bile moderne ribok i najke, metalni kaiševi, riplej farmerke, ali kako su roditelji morali da se zadužuju i krvavo zarade sve to za nas, a mnogi nisu mogli da priušte", ističe Jovana.Smatra da su, čak i one negativne, strašne priče iz tog perioda vremenom dobile neki drugačiji ton."Bolje bi bilo da i mi i naša deca nikad nismo slušali o strašnim smrtima mladića koji su hteli da budu heroji ulice devedesetih, i o tome kako su njihove porodice podnele takvu tragediju. Ali znamo, o tome se stalno priča, najčešće pogrešno. Mi smo bili klinci, ali, u ime svoje generacije priznajem da smo se ložili na pogrešne idole, da smo više želeli da budemo face u kraju nego dobri đaci (dobro, ja sam bila štreberka..), i da su mnogi krenuli pogrešnim putem. Volela bih da nove generacije uče na našim greškama, da koriguju sistem vrednosti koji je tada iskrivljen i nije se više nikad vratio u normalu. A ako malo slušaju našu muziku iz devedesetih i nose najke (malo mi I drago), to je okej, dok ne izmisle nešto svoje – bolje", zaključuje Jovana.***Bonus video: Madona

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortimadonaam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram