oluja
Foto: John Sirlin / Alamy / Alamy / Profimedia

Treba li da se zabrinemo?

Kako meteorolog Marko Čubrilo najavljuje na svom Fejsbuku, pred nama su nepogode.

„Tokom dana u subotu bi linija nestabilnosti trebalo da jača, tako da bi nad istokom Hrvatske, severoistokom BiH i Vojvodinom subota posle podne mogla doneti lokalno vrlo jake grmljavinske pljuskove i vremenske nepogode. Frontalna zona i nestabilnosti bi se u toku večeri premeštala dalje ka jugoistoku donoseći lokalne grmljavinske pljuskove i ređe nepogode.“

On kaže da nam stiže superćelijska oluja.

„Značajan deo BiH, istok Hrvatske, zapad i sever Srbije bi u subotu imali vrlo visoku verovatnoću formiranja lokalnih superćelijskih oluja koje bi donele vrlo veliku količinu kiše, olujan vetar i tuču/grad.“

A šta je zapravo ta oluja i koliko je opasna?

Ovi oblaci umeju da deluju apokaliptično i pravi su primer sile prirode.

Pritom, superćelijski oblaci, koji su omiljena su meta lovaca na oluje i ljubitelja ekstremnih vremenskih pojava, zbog posledica koje znaju da ostave nisu nimalo omiljeni na područjima gde prouzrokuju štetu.

Nik Viltgen, meteorolog portala Weather.com, objasnio je o čemu se zapravo radi.

„Superćelijsku grmljavinsku oluju karakterišu postojane i snažne rotirajuće uzlazne struje. Ove oluje nastaju u nestabilnoj vazdušnoj masi, a nužan uslov za njihov nastanak je pomeranje vetra po visini. Obično pri tlu duvaju južni ili jugoistočni vetrovi, a u višim slojevima zapadni ili jugozapadni. Ovakva kombinacija vetrova po slojevima izaziva horizontalno rotirajuće kretanje vazduha u donjim slojevima troposfere. Isto to brzo uzdižuće kretanje vazduha koje pravi oluju, horizontalnu rotaciju vazduha pretvara u vertikalnu, a ta rotacija je često spektakularno vidljiva u strukturi ovog zastrašujućeg oblaka“, prenosi crometeo.hr.

On dodaje i da struktura superćelijske oluje omogućava da kiša ili grad padaju prilično daleko od izvora toplog i nestabilnog vazduha koji hrani čitav sistem.

„Te oluje se ne guše u svom vlastitom hladnom vazduhu, već u nekim slučajevima mogu da se gotovo netaknute održavaju satima, prekrivajući desetine, nekada i stotine kilometara površine ispod sebe. Superćelijske oluje često uzrokuju velika zrna grada, snažan vetar i tornada.“

Baš to se pre nekoliko godina desilo u selu Šopić kod Lazarevca.

Strašan vetar, jezivog levka, poznat iz katastrofičnih emisija na kablovskim televizijama, pogodio je ovo malo mesto u beogradskoj opštini Lazarevac 2014. godine.

Pročitajte još:

Tornado je zbrisao zvonik lokalne crkve i mnoge kuće. Sve je izgledalo kao u ratu – uništeni su bili i krovovi i grede, stakla popucala, a na putu su se od siline vetra prevrtali šleperi, podseća kaldrma.rs.

Udar se desio 25. juna oko 19 sati i doslovno “obrijao” korovove kuća.

U svega nekoliko minuta spojili su se nebo i zemlja, a pijavica je rušila stabla, bandere i kao od šale bacala crep.

Kompletan vrh zvonika šopićke crkve bio je otkinut. Hram je bio u toliko lošem stanju da je predlagano rušenje, ali, crkva je ipak bila zatim obnovljena.

Ispostavilo se da je povređeno 26 osoba, a oštećeno više od 1.000 kuća.

Palo je čak 10 dalekovoda pod visokim naponom, zbog čega je Lazarevac ostao bez struje.

Srećom, ovakve nepogode su retke, ali svakako kad krene nevreme treba se čuvati. Klima nam je već pokazala da se dosta promenila i da treba da se pazimo.

BONUS VIDEO: Opasnost od udara groma tokom nevremena

Komentari

Svi komentari (0)