Ljudi koje najbolje poznaju Jadransko more.
Tim beogradskog ronilačkog kluba „Triton“, predvođen Mirkom Bevenjom otkrio je 8. oktobra 2022. godine u Jadranskom moru do sada najdublju olupinu, na dubini od čak 125 metara i udaljenosti 9 nautičkih milja od Rogoznice u Hrvatskoj.
Analizom ekskluzivnih snimaka koje je Bevenja napravio pri zaronu došli se do saznanja da je u pitanju vojni brod JNA, desantni tenkonosac minopolagač DTM 223 potonuo 1976. godine.
Samo dan kasnije, otkrivena je još jedna olupina – ovog puta u pitanju je bio avion B24 američki bombarder na 115 metara dubine.
Mirko nam je ispričao do detalja kako je došlo do otkrića vojnog broda i aviona.
„Sarađujemo sa Diving centrom ISSA iz Komiže. Oni su prošle jeseni našli sonarom lokacije sa nepoznatim objektima na dnu. Jedna je bila na 130m dubine. Govorimo o akvatoriju oko ostrva Vis. Kako je tamo bio aerodrom u Drugom svetskom ratu ima dosta potopljenih brodova i aviona.
Prijatelji iz ISSE su nas pozvali na zajedničku ekspediciju. Metereološki uslovi to tad nisu dozvolili pa je sve pomereno za proleće. Naravno proleće je bilo još promenjivije, a tokom letnje sezone dive centar radi punom parom i nema vremena za „zarone za svoju dušu“. Kraj sezone nam je međutim bio metereološki naklonjen i imali smo tri vezana dana savršenog vremena za ronjenje.
Bačen je „sinjal“, konopac debljine 5mm otežan tegom na objekat. Gore se veže mala bova. Ovaj konopac služi kao vizuelni reper za silazak. Kad u dogovorenom minutu vežemo sinjal za objekat gore se stavi veća bova i ovo postaje naš „upline“ za izron. Sišli smo u dva tima. Prvi par da veže sinjal za objekat a onda ja sa kamerom da uradim video dokumentaciju olupine.
Kad sam ugledao objekat shvatio sam da se radi o brodu. Trenutna dubina na kojoj sam se nalazio je bila 118m. Naravno dole vlada mrkli mrak u Jadranu, jer je prozirnost prosečna. Počeo sam odmah da snimam. Desnom stranom broda preko komandnog kosta sam krenuo dalje. Nailazim na postolje sa protivavionskim četvorocevnim topom. Dalje napredujem desnom stranom i dolazim do kraja.
Okrećem se i plivam nazad. Sad prepoznajem nešto što liči na platformu. Nalazim se na dnu. Dubina 125m. Levom stranom broda krećem nazad. Prolazim tovarni prostor, pa protivavionski top. Vidim komandni most i za njega vezan sinjal. Moje mesto za izron. Na sad je vec 17. minut. Čeka me preko 2,5h dekompresije, to jest izrona“, priča jedan od naših najiskusnijih ronilaca.
Drugog dana, kaže, nije ništa manje bilo napeto.
„Sledeći dan smo zaronili na drugu nepoznatu lokaciju. Nesto bliže obali. Da napomenem da je „bliže“ relativno jer se nalazimo nasred Jadrana. Ovaj put sinjal je promašio objekat. Našli smo se na „praznom“ dnu na 115m dubine. Opet smo zaronili u dva tima. Ali ovaj put nas četvoro i zajedno. Razvili smo se u strelce. Kolega sa moje leve strane me doziva (sa našim aparatima za disanje je to moguće), dolazim do njega i prepoznajemo neku olupinu.
Profil je nizak. Ubrzo prepoznajemo krilo, stajni trap. Snimamo celu olupinu. Vidim 4 motora boce za kiseonik i već tada pomišljam da smo otkrili još jedan US bombarder B24. Kratko vreme na dnu je naravnom opet bilo „kažnjeno“ dugom dekompresijom.“
Mirko kaže da tek u dekompresiji, odnosno kada nepomično lebdi na zadatoj dubini, tek tad počne da sređuje misli i da premotava u glavi šta je upravo video.
„Ja imam taj ‘luksuz’ da mogu da pritisnem Play na kameri i zaista pogledam šta sam snimio. Imao sam pomešana osećanja. Snimak je bio dobar ali na njemu nije bio objekat koji smo se nadali da vidimo. Ali novo otkriće je novo otkriće. Značaj shvatam tek kasnije kad smo materijal dali prijatelju koji je ekspert za potonule objekte.
Brod je DTM, desantni tenkonosac minopolagač. Proizveden 1950 u Rijeci i pripadao je JNA. Potonuo je u olujnom jugu 1976. Tačna oznaka DTM 223. Dug 49,8m, širine 9m. Mogao je da nosi 3 tenka ili kamiona ili 200 vojnika.
Sa leve i desne strane nosio je veliki broj mina. Potonuće je bilo prekriveno tajnom jer je u arhivi JNA zabeleženo sa „Strogo pov“. Naš prijatelj i ekspert Zoran Delibašić našao je svedoka potonuća, mornara-strelca koji je u vreme potonuća sluzio na brodu. Nije bilo nastradalih ali je brod potonuo 16. decembra pošto se dugo borio sa nevremenom. Po davanju SOS signala u pomoc je pritekao veliki teretni brod i uz muku posada od 24 mornara i 4 oficira je evakuisana.
Sa avionom je sličan osećaj. Takođe smo se nadali da je objekat koji već dugo tražimo. Umesto njega smo našli još jedan B24.“
Mirko je i te kako ponosan na ovo otkriće i to što je zajedno sa svojim timom bio deo ove ekspedicije.
„Tenkonosac je svakako značajno otkriće jer je time otvorena tajna arhiva JNA i uopste se saznalo za gubitak. Pritom ovo predstavlja najdublji zaron poznat i priznat na hrvatskoj strani Jadrana sa aparatima autonomnog kruga. B24 je svakako jos jedna istorijska lokacija koja ce u budućnosti biti posećena od populacije tehničkih ronilaca i budi ponos saznanje da sam upravo ja sa mojim timom koji smo prvi ronili i dokumentovali ovu olupinu“, iskren je on.
Za sledeću ekspediciju im ne manjka ideja ali naći vremena je problem.
„Nama su u Jadranu poznate još neke lokacije obeležene sa X. Za sve je zajedničko da su jako duboko i da niko nikad na njih nije sišao. A ima i par pećina u regionu u kojima mislimo da možemo proći dalje. Na kraju se mora reći da je uvek najbitnije da se sve ekspedicije završe dobro, bez povreda i zdravo.“
***
Bonus video:Šta se krije u dubini Ade Ciganlije i kako izgleda susret s ajkulom
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare