Razlog zbog kojeg je najbogatiji čovek na svetu prao svoj veš na ruke

Znamo svi za Rokfelera i Bila Gejsta, ali znatno manje se zna za Pola Getija, nekada najbogatijeg čoveka na svetu, i njegovu neverovatnu životnu priču.Ovaj milijarder je živeo u drugoj polovini 20. veka i bio je najbogatiji čovek na planeti. Geti je posedovao čak 80 odsto svetske nafte.Rođen u veoma bogatoj porodici, Pol je uspeo da uveća svoje bogatstvo. Prethodno je vaspitavan vrlo strogo, roditelji su mu bili jako autoritativni.Kada je Pol diplomirao na Oksfordu, odlučio je da se posveti porodičnom poslu i njegov otac je rešio da mu daje 100 dolara svakog meseca. Svoj prvi milion Geti je napravio kada je imao 23 godine. To bi se desilo i ranije da su majka i otac davali novca koliko je tražio.Prema Forbsu, 1966. godine Geti je bio u Ginisovoj knjizi rekorda kao najbogatiji čovek na svetu. Njegovo bogatstvo dostiglo je 1,2 milijarde dolara, što je oko 10 milijardi u današnje vreme.Pol se ženio čak pet puta i svaka žena je bila toliko mlada da je mogla da mu bude ćerka. Pol je imao pet sinova, od kojih je jedan preminuo tokom hirurške intervencije sa 12 godina. U to vreme milijarder je bio u Evropi, ali je odbio da leti u Ameriku njegov posao nije mogao da čeka da on ode na sahranu svog sina.Godine 1973. kidnapovan je Polov 16-godišnji unuk. Pol je odbio da plati mafijašima traženu sumu kako bi ga oslobodili, piše anabelmagazine.Naime, otmičari iz kriminalne organizacije 'Ndrangete su u Rimu 10. jula 1973 oteli Džona Pola Getija III, 16-ogodišnjeg Getijevog unuka, i zatražili isplatu od 17 miliona dolara kako bi mladića bezbedno vratili. Međutim, porodica je sumnjala da je to pokušaj buntovnog tinejdžera da izvuče novac od svog škrtog dede. Džon Pol Geti Mlađi je zatražio novac od svog oca, ali ga je on odbio.Novembra 1973. godine u dnevne novine je stigla koverta u kojoj se nalazio pramen kose i ljudsko uho. Drugi zahtev se odnosio na pretnju da će unuk biti još više osakaćen ukoliko ne plate 3,2 miliona dolara.Kada su otmičari konačno umanjili zahtev na tri miliona dolara, Geti je pristao da plati ne više od 2,2 miliona dolara, što bi bio maksimum koji bi se mogao odbiti od poreza. Pozajmio je sinu preostalih 800.000 dolara uz kamatu od četiri odsto. Ubrzo nakon što je plaćena otkupnina, Getijev unuk je pronađen živ na benzinskoj jednoj stanici. Nakon što su ga pustili, mlađi Geti je pozvao svog dedu da mu se zahvali što je platio otkupninu, ali je Geti odbio da se javi na poziv. Kasnije je zbog otmice uhapšeno devetoro ljudi koji su bili povezani sa 'Ndrangetom.Pol Geti je tvrdio da je u početku odbijao da plati otkupninu iz dva razloga. Tvrdio je da bi podvrgavanjem zahtevima otmičara doveo u opasnost svojih ostalih 14 unučadi od sličnih otmičara."Drugi razlog za moje odbijanje bio je sveobuhvatniji. Tvrdim da prihvatanje zahteva kriminalaca i terorista samo utiče na povećanje i širenje bezakonja, nasilja i prekršaja kao što su teroristički bombaški napadi, otmice aviona i ubijanje talaca, što je problem današnjice."Postoje mnoge anegdote o Getijevoj škrtosti i štedljivosti, koje su mnogi smatrali komičnim, čak i perverznim, zbog njegovog ogromnog bogatstva. Njegova peta žena je izjavila da ju je Geti kritikovao zbog toga što je previše trošila na negu njihovog neizlečivo bolesnog sina, iako je u to vreme Geti bio težak više destina miliona dolara. Bio je dobro poznat po tome što je pregovarao i cenkao se za skoro sve ne bi li dobio najnižu moguću cenu, uključujući i apartmane u luksuznim hotelima i maltene svaku kupovinu umetnina i nekretnina.Getijeva sekretarica je tvrdila da Geti pere svoj veš na ruke, jer ne želi da plaća da mu se odeća pere. Kada bi mu košulje postale izlizane na manžetnama, on bi isekao izlizan deo, radije nego da kupi novu košulju.Ponovno korišćenje pribora za pisanje je bila još jedna od Getijevih opsesija. Razvio je naviku da odgovore na pisma piše na obodu ili na njihovoj poleđini, i da ih tako šalje nazad, pre nego da uzme novo parče papira. Takođe je pažljivo čuvao i ponovo koristio manila fascikle, gumice i druge kancelarijske potrepštine.Kad je Geti odveo grupu prijatelja na izložbu pasa u Londonu, naterao ih je da hodaju oko bloka 10 minuta dok karte nisu pale na pola cene u 17 časova, jer nije hteo da plaća punih pet šilinga po osobi.Autor Džon Pirson je pripisivao Getijevu ekstremnu škrtost delimično metodističkoj osetljivosti tokom Getijevog odrastanja, koja naglašava skroman život i sopstvenu ekonomičnost. Njegov smisao za poslovanje je veoma uticao na njegovu štedljivost. „On sebi ne bi dozvolio da kupi mesto za stanovanje, umetničko delo, pa čak ni komad nameštaja, osim ako sebe ne bi ubedio da će se vremenom vrednost povećati”.Kada je Geti umro, članovi porodice nisu dobili gotovo ništa. Veliki deo njegovog bogatstva otišao je u muzej Malibua. Tada je mladi novinar prokomentarisao smrt milijardera - najbogatiji čovek na svetu bio je i najusamljeniji.BONUS VIDEO: Bakšiš - Ko je škrt, a ko lak na napojnici

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortibaksisdz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram