57
U vremenu u kojem se od nas očekuje da budemo stalno nasmejani i zahvalni, buđenje bez osećaja sreće može izazvati dodatni pritisak. Sve se još pogorša kad otvorimo društvene mreže i vidimo tuđa savršena lica i živote.
Stručnjaci za mentalno zdravlje poručuju da sreća nije konstantno stanje i da nas određeni obrasci razmišljanja mogu udaljiti od stvarnog zadovoljstva, prenosi Index.hr.
Psihoterapeutkinja Tamika Lewis kaže da su sram, krivica i briga najveći neprijatelji sreće jer nas drže zarobljenima u prošlosti ili budućnosti, umesto u sadašnjem trenutku gde se nalazi radost. Preporučuje saosećanje prema sebi, zahvalnost i mantre koje pomažu da se otpusti krivica i podseti na samoljublje.
Rečenice poput „Do sada bi trebalo da budem dalje u karijeri“ ili „Trebalo bi da budem srećnija“ stvaraju pritisak i udaljavaju nas od sadašnjeg trenutka. Terapeutkinja Stephanie Dahlberg savetuje: „Pokušajte da se vratite u ‘ovde i sada’. Pogledajte oko sebe i pronađite nešto što možete da cenite, čak i ako nije savršeno.“
Mnogi ljudi ostaju u vezama ili poslovima koji ih ne ispunjavaju jer se boje da pogreše, kaže psihoterapeutkinja Sadaf Siddiqi. Strah od neuspeha često dovodi do paralize odluke, pa savetuje male, svesne korake prema promjeni jer „svaka greška deo je procesa, a velike promene često nastaju iz sitnih pomaka“.
@jakecreativehackers Multipotentiality: The Paradox of Wasting Your Time #multipotentialite #multipassionate #creator #neurodivergent #entrepreneur ♬ original sound – jakecreativehackers
Kad ne poznajemo svoje granice i vrednosti, tražimo potvrdu spolja. Siddiqi ističe da je snažna veza sa samim sobom ključ sreće. „To ne znači da ignorišete svoje mane, nego da ih prihvatite i naučite da živite s njima.“ Samopoznavanje donosi jasnije granice i osećaj sigurnosti.
Gledajući tuđe savršene živote na društvenim mrežama, lako zaboravimo da vidimo samo njihovu najbolju verziju, upozorava Stephanie Dahlberg. Preporučuje da se ograniči vreme online i dan započne zahvalnošću, jer nas to vraća u stvarnost, dok psihološkinja Shavonne Moore-Lobban dodaje da „nije lako biti zadovoljan svojim životom kad stalno gledamo tuđe vrhunce“.
Potiskivanje boli i trauma ne donosi mir. „Teške stvari koje nas preplave ostaju u nama dok se s njima ne suočimo“, objašnjava psihološkinja Moore-Lobban. Naglašava da se istinska sreća javlja tek kad pogledamo šta se skriva ispod površine. Kod ozbiljnijih stanja, poput depresije, nužna je stručna pomoć.
U digitalno doba mnogi osećaju povezanost – ali ne i bliskost. „Povezani smo online, ali ne i stvarno“, kaže Lewis. „Razmislite s kim ste se danas doista povezali.“ Ljudima su potrebni stvarni odnosi, razgovori i zajedništvo – to je ono što hrani sreću.
Prvi korak je namera. „Umesto da dan započnete listom obaveza, pitajte se: kako želim da se osećam danas“, kaže Lewis. Ako želite mir, razmislite šta vam ga donosi.
Psihoterapeutkinja Siddiqi poručuje: „Sreća nije konačno odredište. Ona je u trenucima koje biramo usput.“ Kad prestanemo da tražimo stalno zadovoljstvo i prihvatimo da su usponi i padovi deo života, lakše pronalazimo male radosti – i u njima trajnu snagu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
