183
U nedavnom gostovanju na podkastu Science Focus britanskog lista The Guardian, dr Meri Votli, vanredna profesorka psihologije na Univerzitetu Zapadne Karoline, govorila je o istraživanju koje je sprovela i koje je pokazalo da su odgovori starijih ljudi na pitanja iz oblasti opšte kulture otkrili složeniju vezu između starenja i radoznalosti nego što se očekivalo.
Učesnicima u podkastu „Science Focus“ su postavljana pitanja tipa: koja je prva država dozvolila ženama da glasaju ili šta znači reč „dinosaur“.
Dr Matijas Gruber, istraživač u Centru za snimanje mozga Univerziteta u Kardifu, dodao je da svaka radoznalost može biti dobra za naš mozak: „Hipokampus (ključna neuronska struktura u limbičkom sistemu mozga, zaslužna za formiranje i konsolidaciju dugoročnih sećanja, kao i za prostornu memoriju i navigaciju) važno je središte u mreži za učenje i pamćenje. Kada je neko u stanju povećane radoznalosti, aktivan je i hipokampus“, rekao je.
Jednostavan razlog je taj što radoznali ljudi češće izlaze napolje, čitaju, druže se i bave aktivnostima za koje znamo da su korisne. Pored toga, istraživanja pokazuju da je radoznalost povezana sa zdravijim mozgom u ranijem životnom dobu. Pošto radoznalost podstiče decu da lakše usvajaju znanja, može doprineti stvaranju takozvane kognitivne rezerve, svojevrsne baze znanja i informacija koja deluje kao zaštita od kognitivnog propadanja.
Pročitajte još
183
60
55
Naučnici smatraju da procesi u mozgu koji se dešavaju kada smo radoznali mogu pomoći centrima za pamćenje. Aktivnost u hipokampusu, prefrontalnom korteksu i ventralnom strijatumu mogla bi da unapredi mentalne sposobnosti, pa čak i da predvidi nivo prihoda.
Kada je reč o „stanjima radoznalosti“, želji da se sazna odgovor na neko pitanje ili istraži posebna tema, možda vam i nije potrebna posebna pomoć, pokazala su istraživanja dr Votli.
Rezultati studije sugerišu da opšta radoznalost vremenom opada, dok stanjna radoznalost opada oko četrdesete godine, a zatim raste kod starijih osoba. Preporuka sa UCLA univerziteta jeste da stariji ljudi nastave da uče nove stvari, posebno one koje se tiču njihovih hobija i interesovanja.
S druge strane, oni koji pokazuju manju radoznalost i nezainteresovanost mogu biti u većem riziku od demencije.
Dr Votli ipak upozorava: „Ostanite radoznali, ali se čuvajte jednostavnih odgovora na komplikovana pitanja, zavodljivih naslova i prevara“, na koje su stariji ljudi posebno osetljivi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare