5
U Srbiji se od 2012. godine kao državni praznik obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu i tada je odlučeno da se Amblem Dana primirja sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka, zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta - Natalijine ramonde.
Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.
Ramonde imaju mogućnost vaskrsenja kada je suša – prividno izgledaju kao mrtve, a kad dođe kiša ožive, i zato je zovu „cvet Feniks“.
Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu.
Postoji Srpska ramonda i Natalijina ramonda. Prvu je otkrio Josif Pančić 1847. na planini Rtanj, a Natalijinu je otkrio dr Sava Petrović 1882. i ime joj dao po kraljici Nataliji Obrenović.
Razlika je u obliku listova i boji cveta, objasnili su stručnjaci. Postoje male razlike u izgledu ove dve ramonde, ali se razlikuju i po tome što rastu na različitim mestima.
Natalijina ramonda je u Srbiji „strogo zaštićena vrsta“ što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa, piše N1info.rs.
Iz Zavoda za zaštitu prirode su upozoravali da opstanak te vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljki radi gajenja na drugom mestu.
Pročitajte još:
Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode „Sićevačka klisura“, Specijalni rezervat prirode „Jelašnička klisura“, Specijalni rezervat prirode „Suva planina“, Nacionalni park „Šar planina“.
U Srbiji se od 2012. godine kao državni praznik obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Naime, tog dana su 1918. godine u železničkom vagonu u Кompijenu sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.
Primirje je potpisano u 5.45 ujutru, stupilo je na snagu „jedanaestog sata, jedanaestog dana, jedanaestog meseca“ 1918.
Primirje je prvobitno isteklo nakon 36 dana i nekoliko puta je produžavano, a formalni mirovni sporazum je postignut tek naredne godine kada je potpisan Versajski ugovor.
Dan primirja se obeležava u mnogim savezničkim državama, s tim što se u Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta zove Dan sećanja, a u Sjedinjenim Američkim Državama Dan veterana.
Prva proslava Dana primirja održana je u večernjim satima 10. novembra 1919, kada je britanski kralj Džordž V u Bakingemskoj palati bio domaćin „banketa u čast predsednika Francuske Republike“.
U krugu palate je narednog dana održana dvominutna tišina u znak poštovanja prema onima koji su poginuli u Velikom ratu.
