Poslanici u Skupštini okačili su na revere male ljubičaste cvetiće.
Natalijina ramonda simbol je Dana primirja u Prvom svetskom ratu, koji se kao državni praznik u Srbiji obeležava 11. novembra.
Tog dana, 11. novembra je 1918. godine u Francuskoj potpisano primirje koje je bilo na snazi do zaključenja mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine, kada je formalno okončan Prvi svetski rat.
U Srbiji se amblem tog praznika, koji bi trebalo nositi na reveru, sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka – zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.
Natalijina ramonda nije slučajno izabrana. Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmačalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu, piše Danas.
Botaničari je nazivaju „feniks“ biljkom jer može da oživi maltene od kapi vode, iako je prethodno bila potpuno sasušena mesecima ili godinama.
Zavod za zaštitu prirode Srbije beleži da je Natalijinu ramondu 1882. godine, u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, otkrio je lekar i botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića. On je zbog kraja u kojem je otkrio taj cvet, želeo da ga nazove „Niška ramonda“, ali je ipak odlučio da mu ime da po kraljici Nataliji Obrenović.
Taj cvet je u Srbiji zaštićen zakonom, kao „strogo zaštićena vrsta“ što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.
Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode „Sićevačka klisura“, Specijalni rezervat prirode „Jelašnička klisura“, Specijalni rezervat prirode „Suva planina“, Nacionalni park „Šar planina“.
Pročitajte još:
***
Bonus video: Prečišćivači vazduha u skupštini
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar