Reči "digitalni nomad" u nama najčešće izazivaju sliku milenijalca zavaljenog na plaži na Kostariki, ljulja se u ležaljci i kači fotke na instagram. Laptop mu je u jednoj ruci, pinjakolada u drugoj, a opis fotografije je "office".
Pandemija koronavirusa je dovela do najvećeg „eksperimenta“ rada na daljinu u istoriji, ubrzavajući dugoročni trend ka fleksibilnom radu na daljinu i digitalizaciji, remote working komjuniti je u poslednjih godinu dana rastao za više od polovine u odnosu na to koja je bila zastupljenost rada na daljinu 2006. godine.
Mnogi od nas tokom ove dve godine nisu imali drugog izbora osim da pribegnu radu na daljinu. Nije davno bilo kada su mnoge svetske kompanije počele da insistiraju svojim zaposlenima da pređu na rad od kuće. Zoom sastanici iz kreveta su postali naša svakodnevna realnost, i nije nam mnogo vremena trebalo da se naviknemo na udobnost doma i fleksibilnog rada.
A kako to izgleda kada u potpunosti posvetite svoj život ovakvom sistemu rada, kada spojite lepo i korisno i vašu kancelariju zamenite prizorima širom sveta?
Razgovarali smo sa mladima koji već nekoliko godina ovako žive i rade i rekli su nam šta je to sa čim možete da se susretnete kada ste digitalni nomad i zašto ni za šta na svetu ne bi više radili kancelarijski posao.
Filip Milenković kroz smeh kaže da se bavi svim i svačim, njegovo polje rada uglavnom pokriva sve što ima veze sa tehnologijom, a stručnjak je za organizovanje događaja i zajednica, a u skorije vreme se bavi i preduzetništvom, konsaltingom i pisanjem.
Od 2016. godine se prebacio na full remote rad i od tada je radio sa mnogih mesta na planeti.
„Od tada do sada, radio sam iz nekih 10 država, uključujući Portugal, Česku Republiku, Tursku, Hrvatsku, Maroko, Holandiju, Francusku, Nemačku… U najvećem broju slučajeva bio bih negde nedelju do dve, a više puta sam na određena mesta odlazio na po mesec dana. Da korona nije zaustavila svet, odlazio bih na tri meseca, plan je bio da se istražuju i drugi kontinenti uz usputni rad. „
Smatra da je pandemija svakako ubrzao proces “digitalizacije rada”, što znači i omogućavanje efektivnog rada na daljinu.
I kompanije i zaposleni su uvideli neke od benefita ovakvog sistema. Na strani kompanija – finansijske uštede. Na strani zaposlenih – fleksiblinost i ušteda vremena.
Očekuje se da će u skorijoj budućnosti sve više ljudi birati ovakav sistem poslovanja i da će kancelarijski poslovi lagano početi da prelaze u prošlost.
„Mislim da je trend ireverzibilan, naročito u tzv “ekonomiji znanja”, gde je posao, efektivno, moguće obavljati sa bilo koje tačke na planeti, na daljinu. Ono što je isto trend jeste i “hibridni rad”, gde se većina rada obavlja “na daljinu”, ali se timovi nekada nalaze i uživo. Mislim da je to najbolja formula organizacije.“
Tržište rada postaje globalno i ljude ćemo teško moći da nateramo ponovo u kancelariju kada osete sve benefite rada na daljinu.
„Kultura i način rada se isto menjaju, a sve je potpomognuto softverskim i web alatima za transparentni menadžment, kolaboraciju, komunikaciju i video sastanke. Vrlo često, mnogo stvari je lakse i brže završiti na takav način. Tehnološka potpora postaje bolja iz dana u dan.“
Ušteda vremena je ogromna, a u današnjem vremenu naše vreme je najdragocenija valuta kojom raspolažemo.
„Prva i verovatno najveća prednost je što imaš 2-3 sata više svaki dan, što je 15 sati nedeljno, 60 sati mesečno, odnosno jako mnogo sati godišnje koje uštediš na putu do posla i nazad. I nije u pitanju samo vreme, već i stres koji transport sa sobom nosi, naročito u zemljama sa lošom transportnom infrastrukturom. „
Filip smatra je u stvari najveća prednost to što svoje okružene konstantno možeš da prilagođavaš sebi, možeš da praviš pauze kad to tebi odgovara, da se prošetaš, skreneš misli i promeniš vizuelni doživljaj kancelarije.
Međutim, moraš da budeš izuzetno dobro organizovan i ne smeš da dozvoliš sebi da od cele stvari napraviš sebi u stvari jedan godišnji odmor koji je teško posle prekinuti.
„Ima naravno i puno potencijalnih izazova, da ne kažem nedostataka. Ako je organizacija loša, radno vreme se preliva na slobodno, pa umesto više vremena, sve postaje “kupus”. Lakše je povezati sa kolegama uživo, što isto može da bude od izuzetnog značaja. Dosta stvari je, takođe, prirodnije raditi uživo. Zato je “hibrid” možda najpogodnija formula“.
Kao najdraža mesta sa kojih je radio navodi Maroko i Portugal. U Portugalu, Faro (jug) i Ericeira koja je na Atlanskom okeanu, nekih 40ak minuta od Lisabona.
U Faru je voleo da radi iz preslatkih kafea sa sa super pecivom. „Iz nekog razloga, jako volim da radim iz kafea.“
A u Ericeiri, mu se najviše svidela mogućnost da šetaš po obali okeana u pauzi za refleksiju.
Što se tiče Maroka najveći doživljaj je bio to što su on i kolege uspeli da „za jako male pare“ iznajme vilu od 200 kvadrata iz koje je bilo neverovatno raditi, međutim pošto nije bilo dovoljno opreme dizajner je morao da vezuje svoj laptop na tv kako bi dobio još jedan monitor.
„U Parizu sam u više navrata radio sa klupa u parkovima, i na Seni, na vodi, outdoors varijanta. Bili su to interesantni eksperimenti“.
Milica Dundić je projektni menadžer, a pre toga je radila kao bekend programer. Već skoro četiri godine je svet njen office, a sve je počelo putovanjem u Brazil.
„Kada sam prvi put otputovala u Brazil, upoznala sam neverovatne ljude koji su me inspirisali svojim načinom života te sam ubrzo po povratku u Srbiju remote posao postavila sebi kao cilj. Od tada, radila sam godinu i po dana iz kancelarije, nakon čega sam počela da radim remote i ne planiram da prestanem.“
Kaže da ne bi mogla da prestane da nabraja prednosti ovakvog načinog rada jer ti daje potpunu slobodu da sve što bi inače radila možeš da radiš bilo gde na planeti gde imaš internet. „Na plaži ili na snegu zavisi u kom raspoloženju se probudiš sutra.“
Grčka, Albanija, Slovenija, Nemačka i Italija su samo neke od zemalja koje je Milica obišla radeći preko interneta, na put uglavnom kreće motorom sa svojim partnerom.
Raduje se rastućem trendu gde se ljudi prebacuju na remote rad. Kaže: „Konačno! Remote rad je nešto što u velikoj meri poboljšava kvalitet jedne osobe. Za mene, mogućnost da radim sa bilo koje tačke na planeti je najviši stepen oslobođenja u poslovnom smislu. Davno smo prevazišli merenje produktivnosti brojem sati provedenih za računarom u kancelariji i dolazi vreme kada tvoji rezultati mera tvog učinka i tvoje produktivnosti, što zapravo i jeste jedini ispravan način.
Najsrećnija je bila kada je radila sa hladnih Alpa ili prelepih Kanarskih ostrva sa crnim vulkanskim peskom na plažama. Kao još jedno mesto koje joj je oduzelo dah navodi i Mauricijus na kojem je bila krajem 2021. godine „Ostrvo je čarobno, ima predivnu prirodu i još divnije ljude koji tu žive.“
Nemanja Jović nam se javlja iz Holandije gde se trenutno bavi menadžmentom DevOps timova. Ima dugi niz godina iza sebe u informacionim tehnologijama i zaposlen je u četiri kompanije u Beneluks regionu.
Kao i Filip, kaže da je hibridni rad najbolja kombinacija.
„Smatram da je najbolje imati opciju, neke od modernih kompanija implementiraju fleksibilnu radnu etiketu, što bi značilo da osoba može da dođe u kancelariju kada to poželi, a kada poželi može da radi remotely. Stoga možemo da kombinujemo networking sa ljudima kada to želimo, i da radimo remotely kako bi uživali, ili završavali određene obaveze uz posao. Mladi se često opredeljuju za remote rad je im donosi mogućnost putovanja po svetu, dok oni sa porodicama vole rad od kuće jer mogu da se posvete svom partneru i deci.“
Poslednje tri godine radi „remote“ i najviše voli da kombinuje posete kancelariji i putovanja.
Kao prednosti ovakvog načina rada izvaja nezamenljivu fleksibilnost.
„Nekada između sastanka i posla možemo da završimo stvari koje idu nama u korist sa privatne strane, zadovoljan čovek će uvek produktivnije završiti posao, stoga kompanije koje su open-minded & people-first prepoznaju da je davanje mogućnosti svojim zaposlenima benefit koji ide u svima u korist.“
Najviše mu smeta teža interakcija sa ljudima.
„Kao profesionalac koji vodi timove, volim da se nađem sa njima u istoj sobi, komunikacija sama po sebi se ne odnosi samo na reči, već i na našu boju glasa, fizičke pokrete, ekspresije na našem licu, i tek na kraju ono što izgovorimo. Generalno je teško proceniti ljude i njihovo pravo prirodno ponašanje putem kamere, bez fizičke interakcije. Takođe, određeni ljudi mogu osetiti preveliku ‘opuštenost’ kroz remote rad, što može doneti kompanijama deficitni ishod, stoga je pametno implementirati u korporativne krugove određene treninge koji pružaju ljudima informacije o tome šta se od njih očekuje kroz remote rad.“
Najlepše mu je bilo da radi sa Tajlanda, Kanarskih ostrva i iz Laosa i Španije.
„Dosta komičnih situacija preživljavate kada radite od kuće“, kaže Nemanja. „Desilo mi se da mi je drugar uleteo u sobu u jutarnjem izdanju, četkica za zube i bade mantil, dok moja kamera nije imala zamagljenu pozadinu.“
***
Bonus video: Zagrepčanka u Beogradu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: