0
Brojna verovanja prate ovaj veliki praznik.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 19. avgusta Preobraženje Gospodnje. To je jedan od 12 velikih Hristovih praznika koji slavi sećanje na Hristovo preobraženje na gori Tavor, kada je on najajvio svoje potonje stradanje i slavu.
Na Preobraženje se u crkvi obavezno osvećuje grožđe ili neko drugo voće u mestima gde nema grožđa, a u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje nam zemlja daje.
Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.
Pročitajte još:
“Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu”, piše u verskim knjigama, a prenosi opanak.rs.
Običaji su neretko vezani za godišnje doba, a za Preobraženje se u narodu kaže da od tada uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija. Na Preobraženje se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava.
Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan ne treba preko dana spavati, jer ko danas odspava preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv. Nije dobro ni da neko plače, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
