Krv ljudi koji žive preko 100 godina dosta se razlikuje od drugih: Evo šta oni imaju pa mogu da žive jako dugo

Ako naučnici uspeju da otkriju šta tačno izdvaja najstarije među nama i zašto, to bi moglo pomoći i ostalima da žive duže i zdravije.

Istraživanja pokazuju da se povoljni biomarkeri u krvi stogodišnjaka mogu uočiti već oko 65. godine života. Iako još nije potpuno jasno kako ovi „potpisi“ u krvi utiču na zdravlje tokom godina, niti kako su povezani sa genetikom ili načinom života, pretpostavlja se da mogu imati zaštitnu ulogu od starenja i bolesti. Ako je to tačno, oni bi mogli postati važna meta budućih istraživanja dugovečnosti.

Početkom ove godine naučnici u Španiji sproveli su jednu od najdetaljnijih fizioloških i genetskih analiza do sada na jednoj superstogodišnjakinji. Marija Branjjas, koja je doživela 117 godina i bila jedna od najstarijih osoba na svetu, imala je u krvi više pokazatelja snažnog imunog sistema, kao i izuzetno nizak nivo „lošeg“ holesterola.

Istraživači navode da su se njene ćelije ponašale kao da su znatno mlađe nego što je pokazivala njena stvarna starost. Zanimljivo je, međutim, da su naučnici primetili izrazito skraćene telomere, zaštitne „kapice“ na krajevima hromozoma. Telomere štite genetski materijal, a njihovo skraćivanje se obično povezuje sa većim rizikom od smrti. Ipak, novija istraživanja ukazuju na to da kod najstarijih ljudi telomere možda i nisu pouzdan pokazatelj biološkog starenja.

U slučaju Marije Branjjas, veoma kratke telomere mogle su čak predstavljati prednost. Pretpostavlja se da je kraći životni vek njenih ćelija mogao sprečiti razvoj i širenje raka.

„Slika koja se pojavljuje u našem istraživanju, iako je zasnovana na samo jednoj izuzetnoj osobi, pokazuje da ekstremna starost i loše zdravlje nisu nužno povezani“, navode istraživači koje su predvodili epigenetičari Eloj Santos-Puhol i Aleiks Noguera-Kastels.

Kako sve više ljudi doživljava stotu godinu, stogodišnjaci privlače sve veću pažnju naučnika, a analiza njihove krvi postaje jedno od ključnih polja istraživanja. Nedavna studija iz Kine, objavljena u julu, analizirala je krv 65 stogodišnjaka iz jedne regije. U poređenju sa mlađim i sredovečnim ispitanicima, stogodišnjaci su imali niže nivoe masnih kiselina, masnih alkohola i drugih važnih metabolita.

Autori studije navode da bi ovi nalazi mogli biti važni tragovi za predviđanje ljudskog životnog veka. U budućnosti bi čak mogli da se koriste u krvnim testovima koji bi služili kao svojevrsni „satovi dugovečnosti“, pokazujući koliko dugo neko može da živi.

„Metabolički profili plazme kod stogodišnjaka i devedesetogodišnjaka značajno se razlikuju od profila mlađih populacija“, navode istraživači. „Naši nalazi mogu doprineti razumevanju metaboličke regulacije dugovečnosti i unaprediti kliničku praksu gerontologije.“

Krvotok se pokazuje kao važan put kroz koji se prenose pokazatelji zdravlja i dugog života. Ono što se nalazi u krvi utiče na telo i mozak, kao i na rizik od bolesti i smrti. Neka novija istraživanja čak su ispitivala kako mlada krv može da preokrene procese starenja u ljudskim ćelijama kože.

Ipak, iako su istraživanja metabolizma krvi veoma poučna, reč je o izuzetno složenoj oblasti. Krv je kompleksna i raznolika, pa iako je pronalaženje biomarkera zdravog starenja korisno, njihovo tumačenje ostaje veliki izazov.

Za sada ne postoji nijedan krvni test koji bi pouzdano mogao da predvidi koliko će neko živeti samo na osnovu sastava krvi. Na tok života utiču genetika, način života, ali i faktor slučajnosti.

Ipak, krv stogodišnjaka mogla bi pomoći naučnicima da prepoznaju takozvane „ubrzane starioca“, osobe koje imaju veći rizik od prerane smrti.

U novembru 2024. godine objavljena je studija koja je analizirala stotine metabolita u krvi oko 5.000 ljudi starosti od 18 do 110 godina i otkrila jedinstveni obrazac povezan sa ekstremnom dugovečnošću. Autori ističu „ključnu ulogu esencijalnih masnih kiselina u povezivanju lipida sa drugim metaboličkim procesima“.

Mnogi metaboliti povezani sa starenjem imali su vezu sa ishranom, što ukazuje na to da bi upravo način ishrane mogao biti jedan od načina za zdravije starenje. I sama Marija Branjjas pridržavala se mediteranske ishrane bogate jogurtom, za koji istraživači sumnjaju da je doprineo njenom dugom životu. Njena crevna mikrobiota bila je izuzetno „mlada“.

Iako genetika ima snažan uticaj na dužinu života, geni nisu sudbina. Okruženje i životne navike takođe igraju veliku ulogu. Naučnici se nadaju da će istraživanja stogodišnjaka i superstogodišnjaka jednog dana dovesti do lekova ili promena u načinu života koje bi koristile svima.

Izvor: ScienceAlert