150
Rezultati koji pokazuju ogromnu razliku u prosečnom broju sati u zemljama s najdužim i najkraćim radnim vremenom posledica su ekonomskih struktura i socijalnih politika.
Na prošlogodišnjoj listi zemalja, u koju su uključene sve zemlje sveta, sa najvećim brojem radnih sati u nedelji na vrhu našli su se Meksiko, Kostarika i Čile. U ovim zemljama prosečan radni vek iznosi oko 2.200 sati godišnje, što se prevodi na oko 43-44 radna sata nedeljno. Glavni razlog za duže radno vreme u ovim zemljama je veći udeo radno intenzivnih industrija poput poljoprivrede, kao i manje razvijene socijalne politike koje omogućavaju kraće radno vreme.
S druge strane, Nemačka, Danska i Norveška imaju najkraće prosečno radno vreme. U Nemačkoj, prosečni radnik godišnje radi oko 1.343 sata, što znači manje od 27 sati nedeljno. Kulture u ovim zemljama stavljaju veći naglasak na balans između posla i privatnog života, a razvijene socijalne politike podržavaju fleksibilnije uslove rada, navodi se u istraživanju „Visual Capitalist„.
Razlike između najdužeg i najkraćeg radnog vremena mogu biti i do 900 sati godišnje, što ukazuje na značajne razlike u radnim kulturama širom sveta.
Prema podacima Eurostata na vrhu se trenutno nalazi Turska sa 44.2 radna sata nedeljno, a odmah iza nje na drugom mestu je Srbija sa 41.7 sati nedeljno što je za 0.2 sati nedeljno više nego što stoji u istraživanju „World Population Review„.
Pročitajte još
Na trećem mestu je Bosna i Hercegovina sa 41.4 sata nedeljno, a potom slede Grčka 39.8, Rumunija 39.5, Poljska 39.3, Hrvatska 38.1, Slovenija 38.1 itd.
Na dnu spiska sa prosečnom radnom satnicom nalazi se Holandija sa 32.2 i Austrija 33.6 sati.
Prema navodima Saveza samostalnih sindikata Srbije iz 2022. godine prosečna radna nedelja trajala je 43.5 sati, što je najviše na Starom kontinentu, piše „Pravni portal„.
U izveštaju od pre dve godine potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Duško Vuković kaže da da su radnici u Srbiji veoma produktivni i da rade mnogo.
„Građevinski radnik možda primi zaradu od 60.000 ili 70.000 dinara, ali iza toga stoji radno vreme ne od 174 sata koliko je prosečno ili 190, već možda i od 270 ili 300 sati mesečno. Sve to da bi dobio zaradu za koju će neko sutra da kaže da je velika ili da je povećanje”, rekao je Vuković. I to ne važi, napominje on, samo za građevinski sektor, već je pitanje i kako rade zaposleni u drumskom saobraćaju, trgovini, ugostiteljstvu, u putnoj privredi, energetici.
Navodi da ljudi rade po 10 i 12 sati da bi primili neku zaradu od 500, 600 ili 700 evra.
Ističe da se ovde ne poštuje Zakon o radu, da se ne poštuju pravila igre, da radnici rade više od dozvoljenog, da su primorani da rade da bi došli do dostojanstvene zarade koja može da im pokrije minimum nekih sredstava.
Zemlje s najkraćim radnim nedeljama:
Ove razlike su rezultat različitih ekonomskih struktura, pravnih propisa o radnom vremenu, ali i kulturnih očekivanja u vezi s radom. Zemlje s kraćim radnim vremenom često imaju visoku produktivnost po satu, što omogućava održavanje visokog životnog standarda uprkos kraćem radnom vremenu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
