Ko je bio gospodar Jevrem, po kojem ime nosi ulica u centru Beograda: Jedini čovek koji je živ izašao iz Kule Nebojša

Gospodar Jevrem Obrenović bio je najmlađi brat Miloša Obrenovića, jedini čovek koji je živ izašao iz Kule Nebojša i prvi „evropejac“ u Srbiji, koji je u Šapcu udario temelj za reputaciju „malog Pariza“.

Rođen je u Gornjoj Dobrinji oko 1790. godine. Bio je jedini pismen od braće Obrenovića, a u istoriju se upisao kao prvi proevropski političar u modernoj istoriji Srbije i veliki mecena.

U vreme Drugog srpskog ustanka, Turci su ga zatočili u Kulu Nebojša,  ali je kasnije pušten na slobodu i postao jedini zatočenik koji je s ovog mračnog mesta izašao živ. Kad je imao samo 26 godina, 1816. godine, Miloš Obrenović ga je postavio za obor-kneza Šabačke nahije i tad je počelo „zlatno doba“ ovog grada.

Pod njegovom upravom, Šabac je krenuo da se udaljava od turske tradicije i približava evropskim trendovima. Glavne ulice su se sekle pod devedeset stepeni, a ostale su „krojene“ prema njima. Šabac je među prvima imao svoje apotekare i lekare, školu i učitelje, kasarnu i vojni orkestar, prve kočije su vozile šabačkom kaldrmom… Za vreme Jevremove vlade, u Šapcu su počele da rade brojne značajne ustanove: Šabački magistrat (1823), Škola kod Crkve, koju je podigao sopstvenim sredstvima, gradska bolnica, dobro opremljena apoteka…

Kažu da bez znanja gazda Jevrema ništa nije moglo da se dogodi, a Jevremov konak, izgrađen 1824, postao je centar evropske kulture u Srbiji.

Tu je Jevrem okupljao školovane ljude, umetničku i intelektualnu elitu težeći nekoj novoj Srbiji. Imao je prvi savremen krevet i bečki pribor za jelo, dok su Srbi spavali na slamaricama i jeli drvenim kašikama, a imao je i prva pendžerska stakla u Srbiji. U konaku je osnovao biblioteku, a odatle se čuo i prvi klavir u Srbiji. Organizovale su se i zabave na kojima se nosila evropska garderoba, a u dvorištu je, kao simbol statusa, stajao fijaker – takođe prvi u Srbiji.

Čak i njegov brat Miloš Obrenović zavideo mu je na konaku i u pismima ga prekorevao zbog „raskalašnosti“, ali to mu nije smetalo da Jevremov fijaker, prvog obrazovanog srpskog lekara i prvi vojni orkestar samo preseli kod sebe u Šabac.

Gospodar Jevrem je za 15 godina, koliko je proveo u Šapcu, od turske kasabe napravio „bogatu varoš na granici dvaju carstava koja se i imenom Malog Pariza mogla nazvati. To je varoš koja se i Kapijom Jevrope može zvati, varoš koja korača podjednako sa Beogradom, a štaviše u mnogo čemu prednjači“, zabeležio je nemački geograf i putopisac Feliks Kanic.

Godine 1831, knez Miloš postavio je Jevrema za gubernatora varoši i Nahije beogradske, a 1835. je unapređen u čin general-majora. U međuvremenu je pod Jevremovim pokroviteljstvom u Beogradu osnovana javna Biblioteka kao „poludržavna“ ustanova. Nizao je Jevrem i druge važne pozicije, bio je upravnik Vojno-policijske kancelarije, predsednik Državnog saveta, član Namesničke vlade…

Preminuo je 1856. godine na svom imanju u Vlaškoj gde je i sahranjen. U braku s Tomanijom, ćerkom Ante Bogićevića, imao je sedam ćerki i sina Miloša, koji će postati otac kralja Milana Obrenovića.