Kad je već reč o veštačkoj inteligenciji: Koliko ćemo još čekati na robota koji obavlja sve kućne poslove?

Pomenuta vankuverska firma radi na izradi humanoidnog robota po imenu Feniks, koji će, kada bude bio završen, razumeti šta želimo, razumeti na koji način svet funkcioniše i biti sposoban da izvršava naše komande.„Na duži rok, najveće tržište koje je ikada postojalo u istoriji poslovanja i tehnologije jeste tržište rada. To su sve one stvari koje želimo da budu urađene“, kaže on.Pre nego što se suviše zanesemo, on je dopunio tu izjavu. „Mora još mnogo toga da se pređe sa mesta na kom se nalazimo danas“, dodaje.Rouz odbija da da vremensku odrednicu kad bi robot mogao da se nađe u našim kućama, da nam pere veš ili čisti kupatilo.Ali drugi sa kojima sam pričao iz ovog sektora kažu da bi to moglo da se desi u narednih deset godina.Desetine ostalih firmi iz čitavog sveta vredno rade na ovoj tehnologiji.U Velikoj Britaniji, Dajson ulaže u veštačku inteligenciju i robotiku sa ciljem obavljanja kućanskih poslova.Da li će robot Leo obavljati kućne poslove umesto nasMožda najslavnija kompanija na tržištu jeste Tesla, proizvođač električnih automobila Ilona Maska.Ona radi na humanoidnom robotu Optimusu, za kog Mask kaže da bi mogao da se nađe u slobodnoj prodaji za nekoliko godina.

Videćemo da li će to biti tako.Ono što sada možemo da kažemo je da ogromni skokovi unapred u veštačkoj inteligenciji znače da se razvoj humanoidnog robota ubrzava.„Deset godina je brzinom kojom se trenutno razvija tehnologija čitava večnost. Znate, svakog meseca dolazi do novih pomaka u svetu veštačke inteligencije koji predstavljaju neku fundamentalnu promenu“, kaže Rouz, koji ima iskustvo u teorijskoj fizici, a prethodno je osnovao kompaniju za kvantne kompjutere.Interesovanje javnosti za veštačku inteligenciju eksplodiralo je krajem prošle godine kad je moćna verzija ČetGPT-a postala dostupna javnosti.Njegova sposobnost da generiše sve vrste korisnih tekstova i slika iznedrila je rivale i čitav talas ulaganja u tehnologiju veštačke inteligencije.Međutim, razvoj veštačke inteligencije koja bi omogućila robotu da izvršava korisne zadatke drugačiji je i mnogo teži zadatak.Za razliku od ČetGPT-a i njegovih rivala, humanoidni robot mora da se snalazi u fizičkom svetu i mora da razume odnos između predmeta u njemu.US actor and former governor of California Arnold Schwarzenegger poses with the Terminator animatronics robotRoboti iz stvarnog sveta koji se muče sa kesama čine se nekako manje strašnim od holivudskih ekvivalenataZadaci koji deluju lako za ljude ogromni su podvizi za humanoidne robote.Na primer, u probnom projektu, Senkčuerijev robot Feniks pakovao je odeću u najlonske kese u zadnjoj prostoriji jedne kanadske prodavnice.„To je problem koji obuhvata mnogo različitih složenih problema u sistemu robotike koji se oslanja na veštačku inteligenciju, zato što su kese bezoblične i providne… postoje mesta na koja se otvaraju.„Obično nakon što rukama otvorite kesu, morate da pustite jednu ručku i onda uzmete nešto i stavite u nju“, kaže Rouz.„Upravljanje kesama zapravo je veoma, veoma teško za robote“, dodaje on – što je zapravo nešto zbog čega današnji humanoidni roboti deluju manje strašno od njihovih holivudskih parnjaka.Senkčueri poseduje sistem za obučavanje Feniksa po pitanju konkretnih zadataka kao što je pakovanje kesa.U partnerstvu sa nekom firmom, on snimi kako se obavlja konkretan zadatak i potom digitalizuje čitav taj događaj.Ti podaci se iskoriste za stvaranje vizuelnog okruženja koje, pored toga što sadrži sve predmete, simulira fizička svojstva uključujući gravitaciju i otpor.Veštačka inteligencija potom može da vežba zadatak u tom virtuelnom okruženju.Ona može da ima milion pokušaja i kad tvorci misle da je veštačka inteligencija savladala događaj u virtuelnom svetu, omogućavaju joj da se oproba u fizičkom.Na taj način je Feniks obučen da obavlja oko 20 različitih uloga.Rouz ovo doživljava kao način da humanoidni roboti napreduju – ovladavanjem konkretnih zadataka koji će biti korisni za budući rad.Robot koji ume da obavi hiljadu kućnih poslova mnogo je dalje u budućnosti. Jedan od najvećih izazova jeste omogućiti robotu osećaj dodira, da zna koliko pritiska sme da izvrši na predmet.„Mi smo spremni da obavljamo tu vrstu zadatka zbog evolutivnog nasleđa dugog milijardama godina… to je nešto veoma teško za mašine“, kaže Rouz.I dalje mora da se obavi ogromna količina posla da bi se napravio robot koji će moći da izađe na kraj sa svim događajima koji bi mogli da se dese kod kuće ili na prometnom radnom mestu.

Profesor Alireza Muhamadi, koji je osnovao Laboratoriju inteligentnog robotskog kretanja na Univerzitetu Dirborn u Mičigenu, ističe da možete da provučete veštačku inteligenciju kroz milion scenarija tokom obuke, ali u stvarnom svetu uvek postoji šansa da ako se sretne s nečim sa čim se nije sreo nikad reaguje na nepredvidljiv i potencijalno opasan način.Deo problema, kaže on, jeste u tome da ljudi imaju intuitivno razumevanje konteksta i posledica. Na primer, mi možemo da pretpostavimo da bi uzbuđeni pas mogao da skoči pred nas i mi se pripremamo za tu mogućnost.„U roku od deset godina mogli bismo da imamo robote koji su sposobni da hodaju okolo uz određene smernice, ali ne u potpuno nestrukturiranim okruženjima“, kaže profesor Muhamadi.Rouz ističe da u mnogim zemljama vlada nestašica radnika i da bi njegovi roboti jednog dana mogli da popune tu prazninu.Stjuart Miler je generalni direktor Nacionalnog robotarijuma, partnerstva između Univerziteta Heriot-Vat i Univerziteta u Edinburgu, koje se bavi veštačkom inteligencijom i robotikom.„Neizbežno ćemo imati robote koji obavljaju poslove koje su u prošlosti obavljali ljudi… Pitanje je, dakle, šta to tačno znači?“, kaže on.„Moraćemo da preležimo neke dečje bolesti. Ali kad razmislite malo bolje o tome, možemo da počnemo da stavljamo naglasak i koncentrišemo se na ono što ljudi rade najbolje – oslobodivši kapacitete da oni to rade i da ne moraju da troše vreme na ono što mašine rade najbolje“, piše bbc news na srpskom.BONUS VIDEO: