Ekspert za veštačku inteligenciju kaže da će samo ovi poslovi postojati u 2030. godini i upozorio sve

Kako vreme prolazi, sve više ljudi postaje zavisno od AI tehnologije i njenih mogućnosti, ne samo na poslu, već i u svakodnevnom životu. Naravno, postoji strah da dolazimo do tačke kada prepuštamo tehnologiji previše zadataka. Većina se oslanja na telefone za vesti, poruke od najbližih, pristup internetu, igrice, ali kao i osnovno sredstvo za komunikaciju. Ali razvoj i napredak veštačke inteligencije znači da bi naši životi mogli postati mnogo lakši, iako više ne bi bili potpuno pod našom kontrolom.

Letonski naučnik dr Roman Jampolski smatra da nas uglavnom čeka - propast. ChatGPT je već bio na naslovnim stranama jer je, na određeni upit, dao instrukcije za pravljenje eksploziva u sportskom objektu, pa nije čudo što su ljudi zabrinuti. Prema tvrdnjama dr Jampolskog, za brigu postoji razloga: on veruje da će AI u narednih pet godina preuzeti 99 odsto poslova.

Profesor računarstva i inženjerstva bio je gost podkasta Diary of a CEO koji vodi Stiven Bartlet, gde je govorio o poslovima koji bi ipak mogli da ostanu ljudima. Bartlet ga je pitao da li je njegov sopstveni posao podkastera ugrožen, na šta je stručnjak odgovorio: „Ti se pripremaš, postavljaš pitanja, tražiš dodatna objašnjenja i dobro izgledaš pred kamerom. Današnji veliki jezički modeli mogu lako da pročitaju sve što ja napišem i da imaju još bolje razumevanje.”

Dodao je da bi AI mogao da pročita svaku knjigu iza Bartleta i da nauči njegove obrasce ponašanja kako bi ga u potpunosti imitirao. Uz to bi mogao da optimizuje pitanja bolje nego ljudi, dok je vizuelni aspekt „banalan”, prema rečima dr Jampolskog.

Govoreći o poslovima koji bi možda ostali ljudima, osim fizičkog rada, naglasio je da moramo posmatrati „svet superinteligencije” i zapitati se šta je naš stvarni doprinos. „Vi sami sebe poznajete bolje od bilo koga drugog, ali te informacije su beskorisne ako nikome drugome nisu potrebne”, rekao je.

Dao je i primer: „Možda ste bogati i želite ljudskog računovođu, iz bilo kog razloga. Stariji ljudi vole tradicionalne načine. Voren Bafet ne bi prešao na AI, on bi koristio ljudskog računovođu.”

Opisao je to kao „maleni deo tržišta”, pa naveo poređenje: „Danas imamo proizvode koji se prave u SAD umesto masovno u Kini i neki su spremni da plate više za njih, ali to je mali segment. To je gotovo fetiš.” Profesor je dodao da za to „nema praktičnog razloga”.

Za samo dve godine, prema njegovom mišljenju, veštačka opšta inteligencija (AGI) mogla bi potpuno da zaživi, što bi značilo da će kompanije imati mogućnost „besplatne radne snage” kroz naprednu tehnologiju. Besplatan fizički i kognitivni rad uštedeo bi bilione dolara, pa „nema nikakvog smisla zapošljavati ljude za većinu poslova”, kada AI može da radi njihov posao mnogo jeftinije.

Dodao je: „Mislim da humanoidni roboti kasne pet godina, tako da će (do tada) i sav fizički rad moći da se automatizuje. Gledaćemo u svet sa stopom nezaposlenosti kakvu nikada nismo videli – ne samo 10 odsto, što je strašno, već 99 odsto.”

Ipak, pre nego što nastane panika, naglasio je da samo zato što tehnologija postoji ne znači da će odmah biti i primenjena. Podsetio je da su video-telefoni postojali još sedamdesetih, ali su postali masovni tek sa pojavom iPhone-a.

„Ja nisam zabrinut, vi jeste”, zaključio je.