Meteorolog Darko Savić otkrio kakva će nam zima biti u Srbiji i mnogo je gore nego što je iko mogao da zamisli

U toku popodneva u ponedeljak, 23. decembra, nesnosna kiša pretvorila se u sneg. Kako najavljuje Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), intenzivne snežne padavine trajaće do srede, a najviše će biti pogođeni zapadni krajevi Srbije.

Očekuje se između 20 i 40 cm, a u planinama i preko 50 cm novog snega.

Međutim, i pored intenzivnih padavina, snežni pokrivač se po svemu sudeći neće dugo zadržati, makar ne u nizijskim krajevima, jer aktuelne prognoze kažu da će narednih dana temperature biti od 1 °C do 4 °C iznad nule.

U međuvremenu, RHMZ je izdao upozorenje povodom aktuelnih padavina, a u kojem se navodi opasnost od „intenzivnog vlažnog snega” koji može izazvati probleme u saobraćaju, kao i u snabdevanju električnom energijom.

Drugim rečima, sneg nije važan samo za grudvanje, sankanje ili pravljenje sneška. On je zapravo nezaobilazan faktor u očuvanju stabilnosti mnogih sistema koji su nam važni, od turizma, preko očuvanja biodiverziteta, pa sve do poljoprivrede, energetike i vodosnabdevanja.

A iako za sada nije sasvim jasno kako će budućnost izgledati u pogledu snega, zbog kompleksnosti njegove dinamike, projekcije ukazuju da će, i pored ovakvih epizoda intenzivnih padavina, snega verovatno biti sve manje kako odmičemo u 21. vek.

Šta znamo o budućnosti snega u Srbiji?

U budućnosti će biti manje mraznih i ledenih dana, pa samim tim i prilika da snežni pokrivač opstane

Jedan od pokazatelja koji može da nam da uvid u to koliko će snega biti u budućnosti je naravno temperatura.

U poslednjih nekoliko decenija, prosečna temperatura u Srbiji porasla je za oko 1,8 °C, što je posledica globalnih klimatskih promena uzrokovanih emisijom gasova sa efektom staklene bašte.

Mada je u pitanju „svega” 1,8 °C, ova naizgled mala promena u prosečnoj temperaturi zapravo utiče na mnoge druge meteorološke veličine – a među njima i na broj tzv. mraznih dana (dana sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha nižom od 0 °C) i ledenih dana (dana sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha nižom od 0 °C).

Broj mraznih dana je u Srbiji već drastično smanjen u odnosu na normale iz prethodnih decenija, što drastično utiče na mogućnost opstanka snežnog pokrivača:

Više padavina, manje pokrivača: zvuči paradoksalno, ali zapravo jeste moguće

Ali nije stvar samo u opstanku snežnog pokrivača. U promenjenoj klimi, poremećen je i režim padavina.

Kada se govori o promeni režima snežnih padavina možda je prosečnom čoveku intuitivno da u klimi koja se zagreva bude i manje snežnih padavina, međutim, stvarnost može biti upravo suprotna.

Naime, za formiranje svakog oblaka, neophodan uslov je da se u vazduhu nalazi dovoljna količina vodene pare, kako bi se formirale čestice od kojih je oblak sačinjen, kao što su kapljice vode ili kristalići leda.

Takođe je poznato da je topliji vazduh u stanju da u sebi sadrži više vodene pare od hladnog. Pravilo glasi da svako zagrevanje vazduha za 1 °C dovodi do toga da taj vazduh može približno da sadrži 7% više vodene pare.

„Veća količina snega koja se kraće zadržava može negativno da utiče na infrastrukturu, jer otapanje snega može izazvati poplave, usled povišenog pritiska na rečne tokove i na akumulacije” Darko Savić, Institut za meteorologiju u Beogradu.

Ovo praktično znači da, zbog klimatskih promena, vazduh u Srbiji već sada u proseku može da sadrži desetak posto više vodene pare nego nekada, a samim tim i povoljnije uslove za formiranje padavinskih oblaka.

U pitanju je sličan mehanizam zbog kojeg u Srbiji tokom leta doživljavamo sve češće ekstremne pljuskove i oluje.

Ali tokom zime, događa se naizgled paradoksalna situacija: da u toplijoj atmosferi imamo više intenzivnih padavina snega.

Ovaj scenario je već predviđen i u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada Srbije usvojila krajem 2023. godine, a u kojem se navodi:

„Povećanje intenzivnih padavina u toku hladnog dela godine može prouzrokovati veće snežne padavine, ali se zbog povećanja temperature broj dana sa mogućim zadržavanjem snega (mrazni i ledeni dani) znatno smanjuje.”

U pitanju je jedna potencijalna budućnost u kojoj su sve češći upravo uslovi koji trenutno vladaju u Srbiji: veće snežne padavine, ali i njihovo kraće zadržavanje.

Ovakvi uslovi mogu izazvati niz problema u različitim sektorima privrede

Postoji više problema koje ovakvi uslovi mogu da izazovu.

Veća količina snega koja se kraće zadržava može negativno da utiče na infrastrukturu, jer otapanje snega može izazvati poplave, usled povišenog pritiska na rečne tokove i na akumulacije.

Jednu (negativnu) ulogu tu može imati i promena režima kiše.

Naime, zbog pomeranja maksimuma padavina ka ranijim datumima, dešava se da su maksimumi kiše sve bliži periodu u kojem se sneg otapa, što za posledicu ima situaciju da zemljište, koje je već zasićeno vodom zbog topljenja snega, dobija velike količine kiše, što dovodi do veće verovatnoće za pojavu poplava.

Takođe, mnogi živi organizmi zavise od snežnog pokrivača. Neki se organizmi oslanjaju na prisustvo snega kako bi uspešno sproveli svoju hibernaciju tokom zime, dok sa druge strane snežni pokrivač može povoljno uticati kao izolator u toku mraza, i na taj način pomoći biljkama da prežive iako su temperature ekstremno niske.

Ovo je posebno važna tema u poljoprivredi: svaki poljoprivrednik zna za opasnosti golomrazice, odnosno intenzivnih zimskih hladnoća bez snega.

Sneg, a pogotovo onaj koji se zadržava na tlu, ima veoma bitnu ulogu i u klimatskom sistemu. Pošto je bele boje, on ima sposobnost da reflektuje dobar deo Sunčevog zračenja, i na taj način utiče na hlađenje, kako cele planete tako i na lokalnom nivou.

Ova važna uloga koju sneg ima u „energetskom budžetu” može biti narušena zbog viših temperatura, koje dovode do toga da se sneg kraće zadržava na tlu, što izaziva dalje zagrevanje i tako u krug.

Kao što pokazuje aktuelno upozorenje RHMZ, koje posebno naglašava opasnosti od „vlažnog” snega, pitanje nije samo da li će padati sneg, i koliko – već i kako, u kojim okolnostima.
Klimatske promene, a pre svega povišene zimske temperature, uveliko menjaju prirodu snega u Srbiji, i to na različite i teško predvidive načine. Ali kakve god padavine budu bile u budućnosti, prilike koje upravo možemo videti kroz prozor biće sve češće: temperature koje ne dozvoljavaju snegu da se zadrži, čak i kada količina padavina zahteva meteorološko upozorenje.

O autoru

Darko Savić je istraživač pripravnik na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Njegova oblast interesovanja je fizika oblaka, sa akcentom na interakciji oblak-aerosol i modifikaciji vremena.

(Klima101)