5 dokaza da danas živimo bolje nego kraljevske porodice u prošlosti - i ne, nema veze sa Vučićem

Mi, obični smrtnici današnjice, živimo bolje nego kraljevi i carevi prošlosti.

„Kada se grejanje bude obavljalo potpuno električno i kada budem želeo 25 stepeni u svom domu, samo ću podesiti termostat na 25 i temperatura nikada neće preći tu vrednost. Održavaće se ujednačeno bez obzira na vremenske uslove napolju“, predvideo je 1921. godine Čarls Štajnmetz, elektrotehnički inženjer iz Šenektadija (poznat pod nadimkom „Kovač gromova“).

A to je samo pogled na život pre jednog veka, što je tek treptaj u istoriji čovečanstva. Ako zavrtimo vreme još dalje unazad, Fajfer za "BigThink" objašnjava da shvatamo koliko neverovatnih stvari zapravo ispunjava našu svakodnevicu.

„Živimo u fantastičnom svetu i jedva da zastanemo da to cenimo“, kaže Fajfer.

Evo 5 načina na koje mi danas, obični ljudi, živimo bolje nego kraljevi prošlosti.

1. Kraljevska ljubičasta

Verovatno znate da je ljubičasta bila kraljevska boja, ali da li znate zašto?

Pre svega, bila je izuzetno skupa jer je za njenu proizvodnju bilo potrebno da se izvadi sekret iz sluznih žlezda puževa mureksa, i to iz dela odmah iza rektuma. Prema BBC-ju:

„Bile su potrebne desetine hiljada osušenih hipobranchijalnih žlezda, izvađenih iz oklopa murex puževa, da bi se obojio i najmanji komad tkanine. Vlakna su, i dugo nakon bojenja, zadržavala smrad izlučevina ovih morskih beskičmenjaka.“

Da stvar bude gora, ovi puževi morali su da se uvoze iz Libana (naziv „Tirijanska ljubičasta“ potiče od grada Tira u Libanu).

A onda je tu bio i zakon, bilo je ilegalno da obični ljudi nose ljubičasto. Samo su kraljevi smeli da je nose.

„U 11. i 12. veku Evropa počinje da razvija gradove kakve prepoznajemo i danas. To stvara društveni problem“, kaže Fajfer.

„Odjednom je bilo potrebno razlikovati slojeve društva: kmet je morao da nosi odeću kmeta, lord odeću lorda. Svi su morali biti prepoznatljivi, tako da nikada niste mogli da se predstavite kao neko ko niste.“

2. Tišina… i privatni seks

Sledeći put kada se ušuškate u svoj krevet da u miru čitate knjigu (možda i u ljubičastoj pidžami), setite se da živite kraljevski, barem u poređenju sa ljudima iz srednjeg veka.

„Za većinu ljudi u srednjem veku koncept privatnog prostora jednostavno nije postojao“, kaže Fajfer.

„Radili ste, jeli i živeli zbijeni jedni uz druge. Noću su cele porodice spavale u istom krevetu. Ponekad bi im se pridružili i putnici ili stranci da bi se ugrejali. Njima to nije bilo čudno, to je bio život.“

A seks kod kraljeva? Zahtevao je svedoka.

U društvima gde je poreklo presudno za vlast, dokazivanje nasledstva bilo je pitanje države. Pošto DNK testovi nisu postojali, bilo je potrebno potvrditi da dete zaista potiče od vladara, pa je čin začeća morao da ima „notara“.

„Kada ste kraljevske krvi, seks nije samo seks — to je zvanični čin produženja loze i državna stvar“, objašnjava Fajfer. „Zato je morao biti potvrđen. To je značilo da je kraljevski seks zahtevao prisustvo svedoka.“

Što se tiče privatnosti, mi danas imamo i kupatila zahvaljujući modernoj kanalizaciji, a to je nešto o čemu su mogli da sanjaju i aristokrati.

„Ako ste bili u vlasteli i živeli u zamku, ono što bismo mi danas nazvali WC ili kupatilo, tada se zvalo garderoba“, objašnjava Endrju Rabin, profesor engleskog na Univerzitetu u Luizvilu.

„A u osnovi, to je bila rupa koja je vodila napolje niz zid zamka. Sedeli biste iznad te rupe i obavljali potrebu, a sve bi kapalo niz zidine.“

3. Parfem

A šta je bilo sa običnim ljudima? Njihove „toalete“ bile su još prizemnije.

„U srednjovekovnim gradovima, drugi sprat kuće često je štrčao iznad ulice. To je imalo dve svrhe: prvo, proširivalo je ulice koje su bile pune ljudi i životinja; drugo, prolaznici su mogli da hodaju ispod tih delova“, kaže Fajfer.

Ali ko bi se previše približio ivici, rizikovao je da mu na glavu padne… iznenađenje.

I čak i ako ste uspeli da prođete a da vam kosa ostane čista, ulice su mirisale na kombinaciju ljudskog i životinjskog izmeta i znojavih tela.

Rabin napominje da je zabluda da se ljudi u srednjem veku nisu kupali, kupali su se, ali to nije bilo dovoljno da neutrališe smrad sa ulica.

Kraljevi su makar imali pristup parfemima. Obični ljudi nisu. Dakle, sledeći put kada osetite svoj parfem, setite se da uživate u luksuzu vrednom kraljeva.

4. Jezik

Pismenost je jedno, ali u Engleskoj na prelazu u drugi milenijum običnom narodu nije bilo dopušteno ni da govori istim jezikom kao njihovi vladari.

„Nakon normanskog osvajanja 1066. godine, vladajuća klasa u Engleskoj govorila je normanskim francuskim jezikom“, objašnjava Fajfer.

„Proći će nekoliko generacija vladara pre nego što će ijedan od njih govoriti jezik svog naroda. Znate Ričarda Lavljeg Srca, prvog kralja Ričarda? U filmovima je uvek sa engleskim akcentom. U stvarnosti, on nije govorio engleski.“

Iako prosečan čovek verovatno nikada nije razgovarao sa kraljem, ova podela je imala dalekosežne posledice, naročito u pravnim poslovima. Čak i kada francuski jezik više nije bio u upotrebi, advokati su morali da uče Law French, specijalizovanu varijantu pravnog jezika.

Danas je dovoljno da govorite istim jezikom kao i vaš predsednik ili premijer i da možete da pročitate pravni dokument, što vas stavlja u bolji položaj od podanika prošlosti.

5. Šećer

Na kraju, tu je i šećer.

„Šećerna trska je moderno otkriće. Šećerna repa, isto. Kukuruzni sirup, takođe. Sve to zahteva složen proces prerade“, objašnjava Kara Kuni, profesorka umetnosti i arhitekture starog Egipta na UCLA.

„U antičkom svetu, šećer je dolazio iz voća. Ako ste imali pristup voću i ako ste ga iscedili, mogli ste da dobijete slast. Ali bilo ga je teško nabaviti.“

Poput ljubičaste boje, i šećer je bio redak i simbol statusa. Danas je upravo suprotno.

„Nekada je konzumiranje šećera bilo znak prestiža“, kaže Kuni. „Danas je industrijski šećer jedna od najjeftinijih supstanci. Statusni simbol se potpuno okrenuo.“

Zato sledeći put kada uživate u omiljenom dezertum setite se da zapravo uživate u pravoj kraljevskoj poslastici.