Česnica i njeni simboli: Šta se još u Srbiji dodaje u pogaču i s kojim značenjem

U zavisnosti od kraja Srbije, česnica se mesi ili na Badnji dan ili u ranim jutarnjim satima na Božić. Na jugu zemlje običaj je da se česnica lomi 6. januara, tokom večere, dok se u zapadnim krajevima to čini na sam Božić, tokom kasnog doručka ili ranog ručka.

Zanimljivo je da je u Vojvodini česnica slatka i da je članovi porodice probaju tek posle božićnog ručka. Pravi se od kora i oraha, a izgledom podseća na baklavu, ali je čvršće strukture. Nasuprot tome, u Novom Pazaru česnica se priprema samo od brašna i vode, uz prateće običaje.

Šta se stavlja u božićnu pogaču?

Poznato je da se u česnicu stavlja novčić, koji simbolizuje blagostanje. Veruje se da će onaj ko ga pronađe u svom parčetu imati sreće i povoljne finansijske prilike tokom godine.

Međutim, u nekim krajevima običaji se dodatno razlikuju. Tako se na jugu Srbije, pored novčića, u česnici traže i beli luk kao simbol zdravlja, odnosno zrno kukuruza koje predstavlja uspeh na poslu, piše N1.

U zapadnoj Srbiji u česnicu se često stavljaju dva novčića – jedan, manje vrednosti, simbolizuje novac, dok drugi donosi sreću. U novopazarskom kraju, pored parice, karakteristično je i dodavanje suvog grožđa.

Šta sa novčićem iz česnice?

Mnogi paricu koju su izvukli iz svog parčeta nose uz sebe kao amajliju tokom cele godine, ali, najpravilnije bi bilo da se para stavi na ikonu i čuva do sledećeg Božića.

Ukoliko neko nađe paru, a ne želi da je zadrži, on može da je „proda“ nekom drugom kako bi mu ustupio svoju sreću, ali ono što nikako ne bi smelo da se radi jeste da se kupuje njime, niti pokloni nekome kao novac.