Podeli
kako detetu objasniti razvod
Foto: Profimedia

Među brojnim izazovima koji su pred roditeljima izdvaja se onaj kako objasniti detetu prilično komplikovane životne situacije i šta je najbolje činiti ako se, recimo, mama i tata razvode. Uz prave savete izbegnite neželjenu konfuziju, koja može loše uticati na vašeg mališana.

Praktični psiholog i psihoterapeut Natalija Presler napisala je priručnik za roditelje “Kako objasniti detetu da…” U njemu je predstavila jednostavne scenarije uz koje se detetu može objasniti šta su starost i smrt, odakle deca dolaze, zašto se ljudi rastaju, obmanjuju jedni druge i još mnogo toga. Portal Detinjarije.com prenosi poglavlje koje govori kako pravilno i objektivno saopštiti novost da se mama i tata razvode.

Govorite jasno

Važno je dati detetu jednostavna i razumljiva objašnjenja bez detalja koji se tiču vašeg intimnog života i uvreda. Unapred formulišite kako će zvučati vaša verzija onoga što se dogodilo prepričana jezikom koji dete razume. Deci nisu potrebna komplikovana, zbunjujuća objašnjenja. Odrasli, ne znajući kako da nešto objasne deci i želeći da izbegnu neprijatne informacije, često pribegavaju rešenju da govore mnogo a ne kažu ništa. Zato prvo razmislite, usredsredite se i objasnite sebi šta se dogodilo.

Evo primera razumljivih fraza:

• “Još pre tvog rođenja shvatili smo da nećemo živeti zajedno.” (Prerano je govoriti o ugaslim osećanjima, pa i „nema više ljubavi“ nije baš jasno.)

• “Nije nam se više sviđalo da zajedno radimo ono što nam se pre sviđalo.”

• “Odlučili smo da više ne živimo zajedno. To znači da ćemo oboje brinuti o tebi, samo ne u istom stanu.”

• “Više nećemo biti muž i žena. Razvešćemo se.”

• “Razvod je kada muž i žena prestanu da žive zajedno. Ali mi ostajemo vaši roditelji.”

Evo važnih poruka koje treba preneti detetu, bez obzira na to koliko ima godina. U ovom ili onom obliku treba ih ponoviti nekoliko puta tokom razgovora:

• “Ja ću uvek biti tvoja mama, a tata će uvek biti tvoj tata (ili obrnuto). Posle razvoda, mi i dalje ostajemo tvoji roditelji.”

• “I dalje ću te voleti. I tata će te voleti.”

• “Oboje ćemo se brinuti o tebi.”

• “Imamo plan.”

• “To nije tvoja krivica.”

Govorite istinu

Nema potrebe da smišljate lepu i tužnu priču umesto one koja vas pogađa.

Ali istina mora biti objektivna. Istina nije vaša istina. Vaše tumačenje onoga što se desilo je subjektivno. Vaš pogled na stvar dete će moći da razume na pravi način tek kad odraste. Dotle je važno da mu govorite o činjenicama, bez tumačenja: ko mu je biološki otac, gde je on sada. Za dete nije važno je li njegova majka neplanirano ostala trudna, da li se svekrva mešala u odnose supružnika, da li je otac prodavao stvari iz kuće da bi otplatio kockarski dug, je li varao ženu, ležao na kauču i ništa nije radio, nesposoban za život. Sve to je važno za ženu, a ne za dete, ali majka ponekad baš to želi da prenese detetu jer to je za nju cela istina. Međutim, za dete je to suvišna informacija.

Pročitajte još:

Za njega je važno da zna da li je ono ostavljeno ili nije. Trebalo bi da ima osećaj da ono nema nikakve veze s vašim razvodom. Dobro bi došlo prosto i razumljivo objašnjenje: “Tvoj tata i ja više nismo želeli da živimo zajedno, pa smo odlučili da živimo odvojeno.” Ovo objašnjenje jednako važi i u slučaju civilizovanog razvoda, i umesto onoga „nema više ljubavi“ i u slučaju da je muž alkoholičar ili nasilnik.

Ako nikada niste živeli kao porodica: “Odlučili smo da ne želimo da živimo zajedno i da se venčamo.” Ovo objašnjenje zamenjuje priču o slučajnoj i niz drugih situacija.

Još jednom naglašavam da možete predstaviti detetu i svoju verziju, ali kada malo poraste i izađe iz perioda bespogovornog verovanja svemu što roditelj kaže, kada može da uočava nijanse i da misli kritički, a ne u kategorijama “dobro” – “loše”.
Čak i ako je otac učinio nešto strašno što je bilo razlog za razvod, to se može reći detetu bez laganja, ali i bez zastrašivanja. Na primer, ako je otac u zatvoru: “Tvoj tata je sada u zatvoru. To je jedno mesto gde se šalju odrasli ljudi koji urade nešto što ne sme da se radi. Ostaće tamo sve dok ne prođe toliko i toliko vremena. Vratiće se kada… Možemo da mu pišemo pisma (ili ne možemo).”

Ako dete pita: “Zašto se razvodite?”, “Zašto si ostavila tatu?”

Zašto je on otišao, zašto niste želeli da živite zajedno, zašto je umro itd. – pitanja su koja zbunjuju roditelje. Tu se ne radi samo o želji da se sazna razlog – to je više protest protiv nepravde koja je zadesila dete. To je isto kao da kaže: “Ne želim da to bude tako!” Roditelj se vrti ukrug u pokušaju da nađe za dete prihvatljivo objašnjenje. Recimo, tata je alkoholičar i mama je u nedoumici kako da to kaže detetu a da ne ocrni oca. Ne padajte u zamku. Detetovo pitanje “zašto” ne odnosi se na razloge i logiku događaja, već na to kako mu je teško bez tate. O tome i vi treba da govorite: “Znaš, postoje vrlo različite porodice. Ti to vidiš i znaš. U našoj porodici smo ti i ja. Tata i ja smo se razveli kad si ti bio vrlo mali. Ti bi voleo da se to nije dogodilo, je l’ tako? Sigurno maštaš ponekad i sanjaš o tome da tata živi sa nama. To bi mnogo voleo. I onda si tužan što to nije tako.”

Tako normalizujete trenutnu situaciju, razgovarate o detetovim osećanjima, stvarate prostor da se izraze teške misli i osećanja. Nadalje se držite jednostavnog objašnjenja: “Mama i tata više nisu želeli da budu zajedno. Shvatili smo da ne želimo da živimo zajedno ceo život. To se ponekad događa.” Vrlo maloj deci možete kratko odgovoriti: “Tužno je što se ovo dogodilo, ti bi želeo da tata živi sa nama.”

Ako dete pita: “Je li tata mene ne voli?”

Još jedno trik pitanje. Kada vas dete ovo pita, probudi se mnoštvo vaših ličnih osećanja. Na primer, ogorčenost: “Da te voli, ne bi otišao drugoj ženi”, “Boli njega uvo za nas, njega dete ne zanimaׅ”, itd. I majka upada u klopku: vrlo je nezgodno reći detetu istinu. Šta je rešenje? Spasonosna laž?

Ovde je važno razmisliti o sledećem: istina o ocu je u stvari samo verzija žene koju je napustio muž. Muškarac nije napustio dete, nije otišao jer je u lošim odnosima sa detetom, napustio je porodicu jer je imao loš odnos sa ženom. To ga ne oslobađa odgovornosti, ali temeljito menja odgovor na pitanje da li otac voli dete. Majka ima činjenicu – otac ne zove dete, ne traži da ga vidi. Ali detetu saopštiti da ga otac ne voli u najmanju ruku nije osnovano. Šta se dešava u duši drugog čoveka ne može se lako razumeti. Možda ne zove zbog osećanja krivice koje bukne svaki put kad razgovara s detetom i zato “zaboravlja” i “ne stiže” da se javi. Možda okrivljuje ženu da mu je ona upropastila odnos sa detetom, izbegava da vidi dete da ne bi gledao nju i sl.

Uzmimo čak da je otac bio alkoholičar ili kockar. Za vas to znači da je „izabrao flašu / komjuterske igre / kladionicu, a ne dete“, ali za njega je to psihološka bolest, zavisnost koja nosi sobom veliku patnju i krivicu. On ne bira, on je bolestan. Zato, kada odgovarate na pitanje o očinskoj ljubavi, pokušajte da napravite otklon od svoje uvređenosti i razočaranja i recite: „On te voli, ali na svoj način. Nije uvek moguće biti s nekim koga voliš.“ Kad poraste i shvati neke stvari, vaše dete će vam biti zahvalno na tome.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar