Podeli
Foto: Promo/Bijenale grafike Čačak

Četvrto međunarodno bijenale grafike, završeno minulog vikenda u Čačku, zadovoljilo je publiku i stručnu javnost. Direktor ove smotre Dragan Dobrosavljević navodi da je poseban segment bila izložba profesorke Fakulteta primenjene umetnosti Gabrijele Bulatović, dobitnice Gran prija 2018. godine.

“Ona je samostalno izlagala u Salonu Doma kulture gde je publici prezentovano oko 30 grafičkih dela nastalih u poslednje dve godine tehnikama duboke štampe i na papiru”, rekao je on za Nova.rs.

Dragan Dobrosavljević, Foto: Promo/Bijenale grafike Čačak

U prostoru čačanskog Međuopštinskog istorijskog arhiva posetiocima je predstavljena postavka minijatura eks librisa posebne forme u grafičkoj umetnosti malog formata.

Na ovogodišnjoj manifestaciji autorima su zadati formati 30 puta 30 centimetara bez obzira na tehniku i poetiku, objasnio je Dobrosavljević.

Prema njegovim rečima, odziv stvaralaca je bio veliki, a izloženo je oko 60 grafičkih dela.

Promocija mladih autora sa fakulteta postala praksa od prošlog bijenala i biće nastavljena i narednih godina, istakao je direktor.

Foto: Promo/Bijenale grafike Čačak

Ove godine su sve visokoškolske ustanove iz oblasti umetnosti promovisane sa akcentom na nišku akademiju, a svakog narednog bijenla biće prezentovan po jedan fakultet.

Za razliku od prošlih, ovogodišnju manifestaciju odlikuje zastupljenost mnogo više radova koji nisu u klasičnim tehnikama, već prostorni i video formati, što i predstavlja strategiju ove smotre, naglasio je Dobrosavljević podsetivši da je to koncept bijenala od davne 2012. godine, kada je održana prva promocija grafike u svim svojim pojavnostima.

U ovu oblast, koju danas mnogi nazivaju grafički mediji, nastavlja priču Dragan, ulaze mnoge tehnološke inovacije koje stvaraoci koriste.

Foto: Promo/Bijenale grafike Čačak

Akademski slikar Božidar Plazinić kaže da je bijenale ispunilo očekivanja, te da Čačak može biti ponosan i na druge kulturne sadržaje, međutim, smatra da se kulturna scena grada ne finansira dovoljno kada su u pitanju NVO.

“Mi kada kažemo kultura mislimo na institucije, ali ovaj deo koji se odnosi na stvaralaštvo, bez čega ona (kultura) ne bi ni postojala još uvek nije prepoznata u dovoljnoj meri”, smatra slikar i očekuje da će se umetnici izboriti i imati adekvatno finansiranje.

“Mnogo bi značilo da imamo još jednu malu sumu novca kako bi stali na zdrave noge da bi se kulturni sadržaji organizovali bezbolno što trenutno nije slučaj. Radimo svi bez plata, ulažemo svoja sredstva, energiju, rad, trud, ali se to ne može očekivati do beskonačnosti”, ocenio je Plazinić za portal Nova.rs.

Impresioniran je ovofodinjim Bijenalom iako je pratio i tri pređašnja. Ovaj, četvrti ga je, kako kaže, oduševio i kvalitetom i kvantitetom, a posebno je istakao hrabrost organizatora.

“Postaviti ovakvu vrstu izložbe u rasponu od afirmisanih svetskih umetnika do početničke grafike, mislim na studente Akademije umetnosti, veliki je trud. To je tipovanje mladih ljudi koji još nisu poznati javnosti, kao kada posmatrate nekog mladog sportistu koji na kraju postane veliko ime. Postavka ima edukativni karakter i afirmiše mlade ljude da se bave umetnošću. Nažalost, grafička umetnost je u zapećku i ovo je peta međunarodna manifestacija i mislim da bi grad trebalo da je prepozna kao nešto veoma važno”, ističe on.

Plazinić je podsetio da Čačak ima Animanimu, Memorijal Nadežde Petrović, Umetnost i papir i Balkansku izložbu.

“Bijenale je peta, pa je naš grad sa grafičkom izložbom zaokružio kompletnu umetničku scenu i mora da prepozna da je postao regionalni umetnički centar i to ne u okvirima Srbije, već i dela Evrope. Očekujem od gradskih vlasti da imaju razumevanja, ali ovo je nagli skok pa Čačak to mora da uvaži”, zaključio je.

Miloš Đorđević, Foto: Promo/Bijenale grafike Čačak

Član organizacionog odbora bijenala i koordintator programa panela, Miloš Đorđević kaže da je Internacionalno bijenale grafike u Čačku mlada manifestacija koju karakteriše permanentna transformacija.

“Osnovano je 2012. godine na inicijativu umetnika Dragana Dobrosavljevića sa idejom obogaćivanja kulturne ponude grada i sa ciljem da se publici približe nove tendencije iz oblasti grafike. Redovno se organizuje svake druge godine sa izuzetkom trećeg izdanja koje je pomereno za jedan termin unapred. Konkurs za učešće je otvoren za sve umetnike i studente završnih godina umetničkih fakulteta. Izbor radova za učešće na izložbi vrši selekciona komisija koja je promenljivog sastava da bi se osigurala raznovrsnost sadržaja. Prva dva izdanja imala su karakter revijalne smotre radova domaćih i inostranih umetnika u različitim tehnikama koje nije objedinjavao nikakav poseban pristup ili tematska okosnica”, rekao je on za naš portal.

Žiteljka grada pored Morave, Snežana Majstorović kaže da je, uprkos situaciji sa virusom korona, posetila ovu manifestaciju, ali i mnogo njenih prijatelja i poznanika.

“Meni je najveću pažnju privukao rad Bojana Otaševića, jer su grafika i velike dimenzije impresivne”, kaže ona za portal Nova.rs.

Foto: Promo/Bijenale grafike Čačak

Po programskoj koncepciji bijenale se u početku nije razlikovalo od ostalih domaćih grafičkih izložbi. U nameri da postane dinamičan projekat dugoročnog karaktera organizatori su razvili strategiju za postepeno transformisanje i osavremenjivanje manifestacije. U prvoj etapi registrovana je Platforma za promociju umetnosti multioriginala (PPUM) kao pravni subjekt za potrebe produkcije Bijenala. Takođe u ovoj fazi već u narednom izdanju izvedeno je znatno programsko proširenje.

“Bijenale je imalo dva programska segmenta – izložbeni i konferencijski. Izložbeni segment se sastoji od nekoliko kategorija: glavna izložba, postavka nacionalne selekcije zemlje po pozivu, studenata sa jednog od domaćih umetničkih fakulteta, kao i samostalna nagrađenog umetnika na prethodnoj manifestaciji”, kazao je on.

One su koncipirane kao ravnopravne prezentacije paralelnih i simultanih različitih stvaralačkih pristupa sa domaće i međunarodne umetničke scene.

“Izložbe su postavljane istovremeno na više lokacija u gradu. Po zamisli glavna predstavlja najmasovniju postavku. Izložba nacionalne selekcije daje širi pogled na aktuelnosti sa grafičke scene jedne konkretne sredince u cilju prevazilaženja razlika uzrokovanih drugačijim kulturnim nasleđem, obrazovnom tradicijom ili društvenih okolnosti. Izložbe studentskih radova sa jednog od domaćih umetničkih fakulteta po pozivu, organizuju se sa ciljem prezentacije (drugačijih) modela umetničkog obrazovanja. Samostalne izložbe nagrađenih umetnika na prethodnom izdanju bijenala sastavni su deo programa. Sadržajima ove izložbe su orijentisane podjednako i stručnoj javnosti i široj publici. Za širu javnost organizuju se posebna stručna vođenja kroz postavke sa ciljem podsicanja interesovanja i radoznalosti za grafičku umetnost”, pojasnio je Đorđević.

Organizatori bijenala okrenuti su i drugim grupama građana. Tokom trajanja u ponudi su i sadržaji za decu i mlade i programi animacije javnosti. U periodu između dva izdanja bijenala organizuju se i grafičke radionice za učenike i studente.

Međutim, po konferencijskom segmentu drastično izdvaja od ostalih domaćih grafičkih izložbi i manifestacija. Ovaj značajan deo ima za cilj pokretanje akademske platforme za interdisciplinarno tumačenje složenih procesa transformacije grafike u lokalnom i globalnom kontekstu, kritičko promišljanje institucionalnih strategija kojima se usmerava ili kontroliše prostor lokalnog i globalnog sveta umetnosti.

Osmišljen je po uzoru na postojeće internacionalne konferencije. Učesnici izlažu svoja saopštenja u jednoj od kategorija izlaganja na neku od ponuđenih tema panela. Dodatni značaj koji bijenale ima je izražena orijentacija ka decentralizaciji kulture, ukazuje on.

U saradnji sa ostalim kulturno-umetničkim ustanovama u lokalnoj zajednici doprinosi otvorenosti i dostupnosti umetničkih sadržaja javnosti.

U gradu postoji solidno razvijena kulturna infrastruktura. Ustanove kulture i umetnosti su međusobno povezani u skladu sa delatnostima koje obavljaju i pokazuju otvorenost za saradnju Kadrovsku strukturu odlikuju visoki stručni kapaciteti. Prostorna i tehnička opremljenost ovih ustanova je zadovoljavajuća. Sve ovo čini dodatno podsticajan ambijent za funkcionisanje smotre, ocenjuje Đorđević.

“Organizaciji bijenala pristupa se po principu projektnog menadžmenta što podrazumeva poštovanje postavljenog vremenskog okvira i rokova, realizaciju postavljenih ciljeva, projektovanje budžeta i kontrolisanje troškova i razvoj. PPUM kao pravni nosilac razvija strategije partnerskog povezivanja i aktivnog pristupa finansijskih fondova sa ciljem jačanja stabilnosti manifestacije. Shodno tome, mere koje PPUM preduzima za postizanje programskih ciljeva odnose se na: priključivanje međunarodnim umetničkim projektima, inicijativama i mrežama,saradnja sa sektorom privrede, trgovine i turizma”, zaključio je Đorđević.

Inače, na Međunarodnom bijenalu grafike u Čačku učešće je uzelo 138 umetnika iz 33 zemlje.

Glavnu nagradu Bijenala “Gran pri 2020”, po odluci međunarodnog žirija, dobio je umetnik iz Meksika Victor M. Hernandez Castillo. Priznanja za tehničku izuzetnost u grafici pripale su umetnicima iz Ukrajine i Australije.

Poneli su ih Olesya Dzhurayeva i Cleo Wilkoinson. Priznanje “Eks Libris” dobila je umetnica iz Kanade Deborah Chapman.

Nagrade za tehničku inovativnost u grafici dobili su stvaraoci iz Amerike i Slovačke Alicia Mckim i Eva Hnatova, a za studentsku grafiku dobili su umetnici iz Indije i Srbije Deepak Yadav i Lidija Krnjajić.

Četvrto Međunarodno bijenale grafike je organizovla NVO Platforma za promociju umetnosti multioriginala.

Komentari

Vaš komentar