Moja knjiga se bavi zlom i crnom hronikom. Bavi se, u stvari, nasiljem u savremenom društvu, kaže za Nova.rs pisac Vladan Matijević, kojem je danas uručena nagrada Beogradski pobednik za najbolji roman u 2023. godini - "Pakrac".
„Rešio sam, Pepi, nekog da ubijem. Koliko god bio kukavica, uradiću to. Neću se preispitivati niti analizirati svoju odluku. Ako bih razmišljao o njoj, verovatno bih se pokolebao“… Ovim rečima započinje najbolji srpski roman u 2023, po sudu žirija nagrade Beogradski pobednik – „Pakrac“ Vladana Matijevića (izdanje Lagune).
Književniku je danas u Biblioteci grada Beograda svečano uručeno priznanje, čiji je treći po redu laureat. Nakon svečane ceremonije, na kojoj su govorili direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov, koja je ocenila da će „Pakrac“ biti najčitanija knjiga u svim srpskim bibliotekama, ali i predsednika žirija Predraga Petrovića, koji je pak napomenuo da je Matijevićevo delo, od svih 122 koliko ih je pristiglo na konkurs, odskočilo majstorstvom pripovedanja, Matijević se osvrnuo za Nova.rs na još jedno u nizu priznanja, čiji je laureat postao.
Vladan Matijević, koji je u dosadašnjoj karijeri ovenčan brojnim priznanjima, kakva su NIN-ova nagrada, Andrićeva nagrada, Meša Selimović, Isidora Sekulić, istakao je za naš sajt da mu je i ovo najnovije Beogradski pobednik važno:
– Meni je nagrada bitna onoliko koliko privuče novih čitalaca i koliko omogući da knjiga izađe i bude prisutnija u javnosti. A kod nas postoji pet ili deset nagrada koje imaju tu „mogućnost“ i dobijaju pažnju medija. A siguran sam da je i ovo jedna od njih. To je bilo jasno čim je objavljeno da je moja knjiga dobila nagradu Beogradski pobednik. Odmah su mi javili iz Lagune da se bolje prodaje. Dakle, posle priznanja, oseti se odmah skok… To je, u stvari, najbitnije kod tih nagrada – smatra književnik.
Ali, kada stane pred prazan, beli papir, ili dokument na kompjuteru i počne da piše piscu je, kako ističe Matijević za naš list, jedini cilj da to nekako i završi:
– Pisac samo želi da uspe u tome da ono što oseća, što ima u glavi, da ono što je na samom početku zamislio, i ostvari. Na osnovu svog i iskustva drugih kolega pisaca najglavnije je završiti knjigu. I onda je poslati izdavaču. A tek kad izađe knjiga, onda počne da razmišlja o čitaocima, nagradama, svemu…
„Činilo mi se da na Bulevar gledam drugim očima, da posmatram ljude, gužvu, saobračaj iz neke čudne perspektive. U tom trenutku sam bio ubeđen da je pola tog naroda za zatvor, pola za ludnicu. A onda sam pomislio da sam prestrog… Verovatno je bilo više onih za zatvor nego za ludnicu…“, piše književnik u „Pakracu“. I roman locira u specifičan, unikatan deo Beograda, onaj na Bulevaru kralja Aleksandra, kod pijace Đeram. Upitan zašto je baš odatle krenuo, Matijević za Nova.rs kaže:
– Nisam na samom početku znao odakle će sve krenuti. Razmišljao sam gde da smestim početak romana. Imao sam dve mogućnosti. Najpogodniji su mi bili Đeram i podzemni prolaz na Zelenom vencu. Međutim, ipak, posle silnog razmišljanja, iz više razloga mi je odgovarao Đeram. Vratio sam se na pijacu i Bulevar kralja Aleksandra.
Traumatizovani veteran pakračkog ratišta u Matijevićevom delu svakodnevno prebiva ispred pijace Đeram, s grupom promašenih ljudi, narkomana, pijanaca, uličnih svirača, prosjaka, policijskih doušnika, sitnih kriminalaca, dilera droge i deviza, bivših ratnika, anarhista, prekupaca i drugih nevoljnika. Apsurd života koji se tu odigrava utoliko je opor i prepoznatljiv jer se dešava danas i ovde, u sredini gde su raspad svih vrednosti, sunovrat morala i golo nasilje postali normalna pojava, bio bi neki siže ovog romana, a na pitanje zašto ne možemo da se otrgnemo od devedesetih godina, čije posledice trpi glavni junak „Pakraca“ književnik napominje:
– Radnja romana se događa 2019. godine. Međutim, glavnom junaku su neprekidno u glavi sećanja, fleševi na ono vreme kad je učestvovao početkom devedesetih, tačnije 1991. godine na pakračkom ratištu. I njemu se praktično taj rat nije završio. Neprekidno nalazi sličnosti između zakona koji vladaju na ratištu i u savremenom Beogradu. Zbog toga i taj naslov knjige, koji sasvim jasno svedoči o tome zašto se nismo otrgli od svega toga.
Upitan na kraju da li se samo veliki pisci, kako je to neko primetio ovih dana, mogu poduhvatiti teme zla, Vladan Matijević zaključuje:
– Moja knjiga se bavi zlom i crnom hronikom. Bavi se, u stvari, nasiljem u savremenom društvu. Obrađuje teme i razloge zbog čega dolazi do nasilja, od nekih ratova koji su prošli, od raznih frustracija određenih ljudi, nesrećnog detinjstva, psihičkih bolesti, do neprekidnog bombardovanja crnom hronikom, koja stiže s televizija, iz medija. Upravo mediji forsiraju takve vesti, i prave junake od prestupnika. I to je tema ove knjige. Nisu samo mediji krivi, naravno. Tu su i posledice toga rata. Ali, mediji ne rade sve to zato što žele, već zato što postoji veliko interesovanje naroda za takve crne vesti. I zato se vrtimo u krug.
Bonus video: Igor Marojević
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare