Ako ste danas obišli Sajam knjiga mogli ste da zapazite na štandovima duge kolone ljudi starije i mlađe generacije koji ruku punih knjiga strpljivo čekaju svoj red kako bi, kao u dobra stara vremena, dobili potpis svog omiljenog pisca među koricama tek kupljenog romana. Najduža je, pak, bila ona gde je na čelu sedeo jedan od najvećih živih pesnika - Matija Bećković.
Nasmejani čitaoci prilazili su mu sa nekoliko knjiga, a Bećković im je uzvraćao pristojno uz poneki stih, nacrtano srce na prvim stranama i uz obavezni smešak na svakoj fotografiji. Uoči potpisivanja, veliki pesnik je u okviru programa „Pišem, dakle postojim“ kazivao pesme i evocirao uspomene na svoje prijatelje i kolege o kojima je pisao u knjigama „Sto mojih portreta“, „Mojih osamdeset“ i „Onamo, ‘namo“.
– Pogledajte koliko jubileja obeležavamo ove godine – 100 godina Duška Radovića, Borislava Mihajlovića-Mihiza, zatim Vaska Pope, pa 130. Ive Andrića… Mladi se sigurno čude što sam se sa svima njima družio, a sad samo mene, od svih njih, još gledate na ovom svetu – kazao je Bećković izazivajući gromoglasan aplauz u punoj sali „Ivo Andrić“.
Čitajući iz svojih knjiga koje je objavljivao tokom protekli tri godine, sećao se anegdota iz druženja i sa književnih večeri sa književnim velikanima.
– Sećam se kada sam sedeo sa Ćopićem na Akademiji. Nisam mogao da verujem da je to isti onaj Ćopić čije sam sve pesme znao napamet u školi – pričao je Bećković citirajući iz knjige sećanje kada je sa Ćopićem stajao ispred Kalemegdana:
– Kaže on meni: „Pazi, ovde ubijaju ljude. Ti gledaš levo, a tramvaj te udari s desne. Gledaš desno, a tramvaj s leve. Pre neki dan izvadiše čoveka što je skočio u reku – živog. Ovde su smakli već trojicu. Eto, vidiš kako oni više ne daju da se ubiješ sam“.
Kako je Bećković istakao „pesme nema bez uspomena, a ne znate šta ćete zapamtiti, i po kom zakonu nešto zapamtite, a nešto zaboravite.“
– Za poeziju je važno da pišete svoje pesme i da ne lažete. Em bi to bio greh, em pesma ne bi ništa valjala – rekao je pesnik.
Bećković je priznao da nikad nije pisao koliko za vreme pandemije, primetivši da je u literaturi „teško naći da je nešto nastalo u redovnim vremenima“.
– Andrić je napisao glavne knjige u ratno vreme kada nije verovao da će nešto da preživi i svaka bomba je mogla to da odnese – rekao je akademik.
Bećković se prisetio da je jednom pitao Andrića zašto novinarima koji su u nedoumici oko njegovog datuma rođenja ne telefonira i ne kaže istinu redakciji da ne nagađaju.
– A on kaže: „A što? Neka neko na tome doktorira“ – rekao je Bećković.
Ispriča je i kako je pesniku Vasku Popi ispred beogradske knjižare „Geca Kon“ jednom rekao: „Kakav si ti srpski nacionalista kad nisi ni Srbin?“
– Reče: “Ja sam Srbin i srpski pesnik!”
Za kraj je Matija Bećković izrecitovao pesmu „Onamo, ‘namo“, a publika ga pozdravila aplauzom i jedva dočekala da stane u red.
Bonus video: Otvaranje Sajma knjiga
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare