Vesić: Pokazaćemo javnosti kupljene slike Jugoeksporta

Kako izgledaju dela velikana naše umetnosti Petra Lubarde, Miće Popovića, Milana Konjovića, Lazara Vozarevića, Mila Milunovića, Peđe Milosavljevića, koje su godinama "tavorile" po kancelarijama, skladištima i ko zna kojim prostorijama propalog trgovinskog giganta Jugoeksporta srpska javnost će imati priliku da vidi sledeće nedelje - tako je obećao zamenik gradonačelnika Goran Vesić u postu na svom Fejsbuk profilu.Vesić je naveo da je Muzej grada Beograda, koji je na aukciji 18. maja za 33 miliona dinara kupio slike iz kolekcije Jugoeksporta, juče i platio sva dela:"Slike ćemo preuzeti sledeće nedelje kada ćemo ih pokazati javnosti. Biće to prilika da građanke i građani vide u kakvom su stanju slike koje su nacionalno blago, koliko su uništene i kako su se odnosili prema njima", napisao je Vesić, dodavši da će Grad Beograd nastaviti da osporava tu prodaju, iako su učestvovali u njoj."Nije nam dato ni pravo preče kupovine, niti su slike ponuđene Muzeju grada Beograda. Učestvovali smo u javnoj raspravi o Zakonu o kulturnim dobrima i tražili da država dobije pravo da otkupi svako umetničko delo koje je nacionalno kulturno dobro", naveo je još zamenik gradonačelnika na Fejsbuku.Podsetimo, gotovo mesec dana trajala je "fertutma" u javnosti nakon odluke stečajnog upravnika propalog giganta Jugoeksporta da na javnu prodaju oglasi 148 dela iz vlasništva ove firme kako bi se namirili poverioci. Pred kupcima su, u paketu, bila 124 likovna i 24 dela primenjene umetnosti. Među brojnim umetnicima, koji su autori prodavanih dela, bili su Petar Lubarda, Mića Popović, Milan Konjović, Lazar Vozarević, Milo Milunović, Peđa Milosavljević, Zora Petrović, Emir Dragulj, Aleksandar Deroko i Ana Kapor.Iako su se dvadesetak dana pre aukcije, nakon teksta na Nova.rs o "Sumraku Jugoeksporta" u kome je istoričar umetnosti Nikola Kusovac razočarano upozorio da država i muzeji nisu koristili pravo preče kupovine, oglašavali državni zvaničnici od ministarke kulture Maje Gojković do Vesića sa apelom da se zaustavi prodaja dela na javnoj licitaciji, to se nije desilo.Epilog čitave drame odigrao se 18. maja kada je, uprkos nadmetanju sa privatnim firmama, poput Delta holdinga ili Merina, dela kupio Muzej grada. Uz direktorku Muzeja grada Beograda Jelenu Medaković, licitaciji su prisustvovali i Vesić i Gojkovićeva. I kupili su dela, ali za tri puta veću cenu - 33 miliona dinara.

Nakon aukcije direktorka muzeja grada Beograda Jelena Medaković izjavila je da su slike u jako lošem stanju i da će ih, kada budu restaurisane, izložiti u Konaku knjeginje Ljubice.O vrednim umetničkim kolekcijama koju su imale nekada velike državne firme, od trgovinskih, poput Jugoeksporta ili Geneksa, preko hotela, kao što je Metropol, do banaka u društvenom vlasništvu, koje su u međuvremenu otišle pod stečaj, privatizovane, ugašene Nova.rs je već imala serijal tekstova.Pisali smo i kako je konkretno Jugoeksport svojevremeno stalno kupovao umetnička dela, a čak je imao i svoju nagradu. Ogromnu kolekciju, koju čelnici firme više nisu imali gde da čuvaju, počeli su s godinama da "rabe".Tako je još početkom osamdesetih ova firma, na čijem je čelu tada bio Rade Kušić, poklonila Muzeju grada Beograda kolekciju od 75 umetničkih slika i skulptura. Među njima neka od dragocenih dela velikana naše likovne umetnosti, kao što su Sava Šumanović, Uroš Predić, Ivan Meštrović, Risto Stijović, Milo Milunović, Stojan Aralica, Lazar Vozarević, Marko Čelebonović, Nadežda Petrović… Jedno od poklonjenih jeste i remek-delo Petra Lubarde "Sumrak Lovćena".Međutim, sa raspadom bivše Jugoslavije, krizom, sankcijama, propadanjem nekadašnjih privrednih giganata zlosrećna sudbina zadesila je i njihove umetničke kolekcije. Sve one državne institucije koje su otišle u stečaj, privatizovane, doživele su to da su prinudni upravnici rashodovali umetnička dela na brojnim licitacijama da bi se namirili dugovi iz stečajne mase. Jugoeksport samo je jedan u nizu…Iako je Vesić, nakon aukcije Jugoeksportove kolekcije, izjavio da nisu u situaciji da pronađu dela koja su bila vlasništvo Invest banke, Kusovac je za Nova.rs izjavio da su sve slike iz propalih državnih preduzeća završile u privatnim kolekcijama:- Novac dat za njih na aukcijama nije bačena para. I oni to čuvaju bolje nego što bi se čuvale u muzeju kazao je istoričar umetnosti za Nova.rs, uz opasku da je lepo što su dela iz vlasništva Jugoeksporta završila u Muzeju grada, ali i tužno što nedostaje sedam-osam radova iz kolekcije, među njima i oni Stojana Ćelića i Branka Protića:- A i oni artefakti koji su kupljeni na aukciji su u rđavom stanju. Znao sam da se to čuva jako loše, jer sam vodio evidenciju u svim državnim ustanovama i pokušavao sam da skrenem pažnju još kada je društvena svojina počela da odlazi na doboš. Tada je trebalo da se pojavi država da interveniše. A tih sedam-osam dela koja fale trebalo bi da pojuri policija.