Ovo je film Kejt Blančet! Da me je Kejt odbila, ovaj film nikada ne bi ugledao svetlost dana. Svi ljubitelji filma neće biti iznenađeni, jer Kejt je vrhunski majstor. Ali, opet za mene su, dok smo pravili film, nadljudske sposobnosti koje odlikuju Kejt bile nešto zapanjujuće. Neopisiva je privilegija sarađivati s umetnicom takvog kalibra, reči su američkog reditelja Toda Filda čiji će novi film "TAR" večeras imati svetsku premijeru na Lidu, drugog dana 79. Venecijanskog festivala.
Reditelj hvaljenih ostvarenja „U spavaćoj sobi“ i „Mala deca“ Tod Fild priču u novom ostvarenju smešta u svet klasične muzike, ali s posebnim fokusom na jednu damu. U pitanju je Lidija Tar, slavna kompozitorka ali i prva žena dirigent na čelu velikog nemačkog simfonijskog orkestra u istoriji.
Priroda moći, njen uticaj i sva drama koju ona proizvodi u intimnom svetu pionirke klasike u središtu su filma, a pričajući o novom ostvarenju na susretu s medijima u Veneciji uoči premijere u Sali grande teatra Fild je pojasnio da se radnja odvija u vrlo kratkom vremenskom periodu:
– Sve se odigrava u samo tri nedelje života Lidije Tar. Upoznajemo je u trenutku kada treba da objavi knjigu i da diriguje Malerovom simfonijom s ogromnim orkestrom, a iznenada je suočena s nekim neobjašnjivim spoljašnjim silama. Život joj se iznenada menja. Vidi nešto što je mislila da nikada neće videti, i doživljava stvari koje nikada nije mogla ni da sanja. Dolazi do specifične samospoznaje – objasnio je Fild, dok je australijska glumica Kejt Blančet, koja igra tu pionirku u svetu klasične muzike u Nemačkoj dodala kako je njena junakinja Lidija Tar na neki način progonjena:
– Pokušava da prošlost stavi u kutiju i da se transformiše. Ali, kao da je stalno proganjaju utvare. Svesna je koliko je velika umetnica, ali kao ljudsko biće krenula je nizbrdo. I zato je to zastrašujuće, to saznanje da je sve vreme bila odvojena od sebe. Mislim da je Fild car u ubijanju svojih miljenica!
Opisujući sve turbulencije kroz koje njena junakinja prolazi tokom filma, Blančetova ju je uporedila sa životom svakog ljudskog bića.
– Usponi i padovi su u srži ljudske prirode. I Lidija je skup kontradikcija. I da ste dirigent najboljeg orkestra, koji izvodi najveću Malerovu simfoniju, opet ste ljudsko biće.
Retkost je danas u kinematografiji film kakav je „TAR“, s obzirom da ga nose sve same žene. Osim Blančetove, glavne role poverene su čuvenoj nemačkoj glumici Nini Hos, Francuskinji Naomi Merlan i britanskoj čelistkinji Sofi Kauer. S obzirom da Hosovu mnogi nazivaju „nemačkom Kejt Blančet“, australijska glumica je, kroz šalu, ovako prokomentarisala to što su se dve dramske umetnice našle zajedno na velikom platnu:
– Proganjala sam Ninu!
Ne samo što se ovaj film dotiče žena, već glavna junakinja, ispostavlja se, ulazi u ljubavnu vezu s pijanistkinjom koju igra Hosova. Blančetova tako opet portretiše, posle filma „Kerol“, damu koja se upušta u gej vezu. I dok je kod Toda Hejnsa igrala sredovečnu ženu koja se tokom pedesetih u Njujorku upušta u vezu s mladom fotografkinjom, upitana koliku težinu nosi to što je ponovo gej žena u trenutku kada su LGBT prava u celom svetu ugrožena, Blančetova je upozorila da je uvek oprezna kada govori o važnosti nečega:
– Nikada nisam razmišljala o polu ili seksualnosti junakinje koju igram. Samo mi je bitno da je ličnost. Valjda smo dovoljno sazreli da gledamo film i da nam ne bude naslov da li je posredi gej osoba. Nismo o tome ni razmišljali dok nismo počeli da radimo promotivne intervjue, a tada su nam napomenuli da su žene u centru priče. Možda će nekom ovo delovati kao neka vrsta bajke, jer pre Lidije nijedna žena nije vodila veliki orkestar. Nisam razmišljala o važnosti tema u filmu, već mi je samo na umu bilo da ispričamo priču o jednom ljudskom biću – kazala je Blančet, a vraćajući se ulozi u filmu „Kerol“ napomenula je da se do tada, do te 2015, nisu snimala takva ostvarenja:
– Ali, kad sad malo bolje razmislim, priče o ženama koje vole druge žene a ranjavaju se, nismo gledali na velikom platnu. I zato je to prekretnica. Tek sam kasnije shvatila koliko je taj naslov važan za kinematografiju. Nikada nisam bila od onih koji bi da šire neku propagandu, pa tako ni onu vezanu za gej prava. I ovaj film je u tom smislu pun eksplozivnih trenutaka, ali sve se svodi na ljudsku priču – odsečna je bila glumica.
S obzirom da se „TAR“ dotiče i teme moći, Kejt Blančet se osvrnula na taj problem u svetu kinematografije, napomenuvši da se „pejzaž, bar za žene, tek nešto malo promenio“:
– Nikada nisam ni mislila da ću snimati filmove, jer sam pre svega pozorišna glumica. Ali, kada sam prvi put kročila u filmsku industriju, dolazeći iz teatra, moj suprug mi je iz najbolje namere kazao: „Uživaj bejbi, dajem ti pet godina karijere, i to ako si srećne ruke“. I to je tačno, naročito za žene u kinematografiji. Uvek smo imali neverovatne muškarce na filmu, ali kada imaš snažne žene, ne mislim tu na one koje mogu da podignu slona, teško je naći „braću“ u Holivudu koja će ti biti „pratnja“ i pored tebe igrati sporednu ulogu. A za žene su one rezervisane!
Bonus video: Robertu Benjiniju nagrada za životno delo na 78. Veneciji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare