Učenici i profesori - kompozitori iz Muzičke škole "Stanković" znaju da je u ljubavi spas, dođite na koncert, momentalno ćete biti bolje 

Ovaj izuzetan događaj, svaki put oživljava sećanje na kompozitorske klasike sa ovog tla, kao i na kreativne stvaraoce iz redova škole - učenike i profesore. 

U utorak, 10. decembra sa početkom u 18 časova, u Svečanoj sali Muzičke škole „Stanković“ na dobro poznatoj adresi Kneza Miloša 1a, održaće se još jedan u nizu koncerata koji slave domaće stvaralaštvo za različite instrumente. Velika je sreća što učenici i profesori škole - osim sjajnog sviranja - neguju i autorski pristup muzici, uzajamno podstičući u komponovanju jedni druge. 

Tako je, na upravo proteklom, Drugom memorijalnom takmičenju za mlade kompozitore „Andrija Čikić“, čak petoro učenika niže i srednje Muzičke škole „Stanković“ osvojilo prestižne nagrade u svojoj uzrasnoj kategoriji. Za to isto vreme, profesori škole ne prestaju da smišljaju nova, inspirativna dela koja đaci oduševljeno izvode. Zato, dođite na ovaj koncert, da posvedočite sa kakvom strastvenošću i elanom učenici i profesori „Stankovića“ podučavaju ovaj svet mašti, bojama, ljubavi, zajedništvu i dobroti. Osećaćete se momentalno bolje. 

David Božić, učenik 4. razreda OMŠ klavira MŠ „Stanković“ iz klase prof. Ivane Gomez Martinez, dobitnik 1. nagrade na Drugom memorijalnom takmičenju „Andrija Čikić“ 

Moja kompozicija se zove „SUZdAlj“, kao i grad u Rusiji koji u 2024-oj proslavlja 1000 godina od svog osnivanja. Imao sam tu čast da kao stipendista pohađam tamo Letnju školu za mlade talente pri Fondaciji „Nova imena“, čiji je predsednik poznati pijanista Denis Macujev, kojeg sam imao priliku da lično upoznam i sa njim igram fudbal. 

Ceo boravak ostao mi je u predivnom sećanju koje sam želeo da predstavim i kroz muziku. Nastup na prošlogodišnjem Memorijalnom takmičenju „Andrija Čikić“ otvorio mi je priliku da učestvujem na audiciji za ovako prestižnu stipendiju i Letnju školu. Iz tog razloga, kad se otvorio konkurs za Drugi memorijal, a nakon mog povratka iz Suzdalja, odlučio sam da ujedinim temu konkursa sa svim doživljajima iz tog perioda. 

Sam povod takmičenja izuzetno je tužan, a i u imenu grada sadržana je reč „suza“ – simbol tuge. Sa druge strane, Suzdalj je jako daleko, i sama ta daljina podseća nas na nedostajanje. Zbog toga sam odlučio da sve ovo povežem i poigram se slovima u nazivu grada. Tako sam kroz muziku ovog puta predstavio upravo svoja osećanja u vezi sa Memorijalnim takmičenjem „Andrija Čikić“, kao i svoje doživljaje iz daleke Rusije. Nadam se da će vas moja muzika odvesti u mislima do osoba i predela koji vam nedostaju jer su daleko. 

Na upravo proteklom Drugom memorijalnom takmičenju za mlade kompozitore „Andrija Čikić“, osvojio sam sa ovom kompozicijom Prvu nagradu u kategoriji od 10 do 14 godina. Ovogodišnja nagrada mi veoma mnogo znači, zato što sam postao deo ovako značajne manifestacije gde se podržavaju svi mladi talenti, koji su ovom prilikom imali čast da se predstave na sceni Kolarčeve zadužbine. Takođe, posebno mi je bilo drago jer sam svoju kompoziciju izveo sa Gudačkim orkestrom kojim je dirigovala moja mama – Katarina Božić. Ova kompozicija pre svega je posvećena Andriji Čikiću i svim njegovim drugarima koji nažalost nisu više sa nama. 

Milica Tegeltija, kompozitorka i profesorka solfeđa Muzičke škole „Stanković“ 

Pesma „Spas“ nastala je nakon tragedije u „Ribnikaru“. Školski psiholog Vesna Tafra savetovala nam je da svoju tugu pretočimo u ono što najbolje umemo, a to su muzika i umetnost. Tako sam napisala pesmu za decu. Najpre su nastale dve strofe, od kojih se prva završava stihom: „U prirodi je spas“, a druga: „U ljubavi je spas“... zadatak deci na časovima solfeđa bio je da napišu treću strofu, sa pitanjem – u čemu još leži spas, pa smo dobili različite odgovore: u muzici je spas, u crtanju, sviranju, pa čak i u sebi je spas❤️Nešto kasnije, dovršila sam pesmu koja nosi poruku mira, a upravo tu verziju ćemo izvesti na koncertu. 

Jovana Đorđević, učenica 3. razreda SMŠ klavira MŠ „Stanković“ iz klase prof. Hrvoja Ivovića, dobitnica 2. nagrade na takmičenju „Andrija Čikić“ 

Jednog popodneva u mom naselju nastala je jaka oluja, čak je nestalo i struje. Kada se oluja stišala, izašla sam na terasu i ugledala prizor čija mi je slika sve vreme bila u glavi tokom komponovanja. Velika magla spustila se niz livadu ispred moje kuće, a sve je odisalo nekom mističnom atmosferom. Videvši ovaj pejzaž, javila mi se želja za komponovanjem. Istog dana osmislila sam početak kompozicije i zvuk kojim ću se voditi. Pisala sam je dva meseca, tokom letnjeg raspusta, a kada je bilo vreme da joj dam ime, setila sam se one noći. Tada mi je sinuo naziv: „Kroz maglu“. Magla predstavlja borbu koju svaki čovek proživi, a kroz nju sija nada do koje treba da stignemo, koja nas gura dalje. 

Na sceni Kolarčeve zadužbine osećala sam se jako ispunjeno. Bila mi je čast da, po prvi put, sviram sa orkestrom, ali i zato što je aranžman za moje delo pisala kompozitorka Ana Krstajić. Dobila sam veliku podršku svojih prijatelja i porodice koji su mi još više ulepšali to veče. A nagrada mi je svakako pružila podstrek za dalje stvaranje. 

Biljana Krstić, kompozitorka i profesorka klavira Muzičke škole „Stanković“ 

Podstaknuta maštom i muzikom impresionizma, došla sam na ideju da napišem kompoziciju namenjenu mlađim učenicima, koja će harmonskim sredstvima dočarati imaginarni svet jednoroga. 

Uspavanka se prirodno nametnula kao idealno rešenje, jer ona simbolizuje neraskidivu vezu između majke i deteta – vezu koja mora postojati čak i u svetu mašte. 

Kao kompozitor muzike za decu, smatrala sam važnim da forma kompozicije bude prilagođena njihovom uzrastu i da tehnička rešenja omogućavaju izvođenje učenicima nižih razreda. Ideja ove uspavanke jeste da prikaže svako dete kao jedinstvenog jednoroga u očima svoje majke – biće iz mašte, neponovljivo i obožavano. 

Majka je ta koja uspavljuje svog malog jednoroga, ponovo dolazi da ga umiri, otklanja strahove i pruža ljubav, sigurnost i utehu. San, kao trenutak razdvajanja majke i deteta, predstavljen je kroz harmonske obrte i izmene između mirnog ljuljuškanja i uznemirenosti. Svaka majka koja je uspavljivala dete zna koliko je taj proces izazovan – ponavlja se svake večeri i često završava tihim zatvaranjem vrata dečije sobe. 

Kroz ovu kompoziciju, učenici dobijaju dodatnu podršku u vidu rečenica koje opisuju pojedine segmente muzike, pomažući im da slikovito dožive sve što se događa u ovoj maloj uspavanci. 

Pre nego što počnemo da sviramo, važno je da se setimo: svako od nas je mali jednorog, jedinstven, čaroban i prelep, baš kao biće iz bajke – u očima svoje majke. 

Vasilije Vujić, učenik 4. razreda OMŠ violine MŠ „Stanković“ iz klase prof. Srđana Ilića, dobitnik 3. nagrade na takmičenju „Andrija Čikić“ 

Kompozicija „Šarolik“ inspirisana je dolaskom jeseni u moj kraj. Veoma često posmatram prirodu i divim se njenim čarima. „Šarolik“ je kompozicija koja opisuje šarenilo prirode koju donosi jesen. Prvi deo kompozicije opisuje šarene pejzaže i živopisne boje same prirode tokom jeseni. Drugi deo kompozicije opisuje kraj jeseni i dolazak zime sa prvim snegom. Kompozicija je pisana u cis-molu i Cis-duru. 

Božo Vasović, učenik 4. razreda SMŠ džez gitare MŠ „Stanković“ iz klase prof. Aleksandra Petrovića, dobitnik Specijalne nagrade na Drugom memorijalnom takmičenju „Andrija Čikić“ 

Počeo sam da komponujem pre manje od godinu dana. Pisanje pesama mi je postalo veliki oslonac i vid meditacije, introspekcije i samoregulacije. Volim da stvaram muziku jer se osećam kao da kroz taj medijum mogu iskreno i otvoreno da prenesem svoje misli i osećanja, a da ne moram išta da izgovorim, što otvara vrata ka tome da čak i stranac može da oseti emociju koja se krije u mojim pesmama. Kompoziciju „Flower Field“ napisao sam u jednom tmurnom periodu i kroz nju sam samom sebi stvorio uže uz koje sam se i popeo iz tog mraka. Bavi se tematikom traganja za ljubavlju i prihvatanja sebe. Uz ovu pesmu takođe postoji i poezija koju sam napisao da bih objasnio sve što ona meni znači. Sva moja muzika je duboka refleksija mojih misli kao i iskren odraz trenutaka života u kojima sam se našao, a ova pesma je za mene himna o tome kako uvek postoji put napred i način da prevladamo naš bol, kao i da porastemo kao ljudi. 

Katarina Stajčić, učenica 2. razreda SMŠ solo pevanja MŠ „Stanković“ iz klase prof. Ljiljane Antonijević, dobitnica Počasne nagrade na takmičenju „Andrija Čikić“ 

Kompozicija „Libra“ nešto je kao spoj različitih muzičkih pravaca u kojima sam se oprobala, poput neo-klasične, savremene/atonalne i filmske muzike. Slobodne je forme i koncipirana tako da se postepeno povećava njen intenzitet i „širina“, dok se kroz celu kompoziciju vrti motiv baziran na velikoj septimi. Muzički kritičari uglavnom su ocenili kako mi je inspiracija bila muzika iz horor filmova, što jeste donekle tačno – harmonije su bile nadahnute filmskom muzikom, kreirajući nekakav „horor“ i „psihotični“ ambijent – ali značenje kompozicije je mnogo komplikovanije. 

Sama reč „libra“ znači uravnoteženost na latinskom, pa se u kontekstu kompozicije može tumačiti kao ravnoteža između zdravog razuma i intruzivnih misli, što je muzički oslikano kroz česte smene disonantnih i konsonantnih harmonija, konstantno menjanje registara na klaviru, kao i tempo rubato. 

Što se samog takmičenja tiče, bilo je to jedno lepo iskustvo koje mi je omogućilo da se upoznam sa drugim kompozitorima svoje generacije – da razmenimo neke ideje i sarađujemo dalje – ali je bilo od značaja i za mene kao izvođača, s obzirom da volim da sama izvodim svoje kompozicije, jer mi je ovo bio prvi put da nastupam kao solista na „Kolarcu“.

Bonus video: Opera na Kolarcu