Naše kompozitorke zaslužuju veliko poštovanje: Muzička škola "Stanković" tradicionalno svira domaće stvaraoce

Već tri decembra zaredom, ova darovita deca i izuzetni muzički stručnjaci koji sa njima posvećeno rade, oživljavaju dela domaćih stvaralaca sa oduševljenjem i radošću. Nakon prethodnog fokusa na predstavljanje naše klavirske baštine, maštovite devojčice i dečaci iz Muzičke škole „Stanković“ sada istražuju kompozicije nastale za različite instrumente i glas, donoseći ne samo svoje interpretativno viđenje, nego i vlastiti autorski udeo.

Da nije bilo Memorijalnog takmičenja „Andrija Čikić“ u organizaciji Zadužbine Ilije Milosavljevića Kolarca, možda se ne bi ni saznalo za lični kompozitorski angažman naših najmlađih umetnika iz Muzičke škole „Stanković“. Čak troje neverovatne dece iz ove škole osvojilo je ugledne nagrade tom prilikom, a njihov nastup u petak 15. decembra u Svečanoj sali Muzičke škole „Stanković“ u Kneza Miloša 1a, sa početkom u 18 časova, zajedno sa svojim drugarima sa različitih odseka škole, rečito svedoči o stvaralačkom potencijalu generacije koja tek dolazi.

Vanjuška Martinović, direktorka Muzičke škole „Stanković“ Decembar je, već nekoliko godina unazad, tačka okupljanja talentovanih mladih iz MŠ „Stanković“ oko projekta negovanja autorske baštine kompozitora, koji su stvarali ili još uvek stvaraju na našem tlu. Koliko je danas važno prenositi učenicima muzičkih škola, kao i celom društvu, saznanja o izuzetnom zvučnom nasleđu poreklom sa ovih prostora, uporedo sa otvaranjem perspektiva prema umetničkoj muzici Evrope i sveta? - Naša škola dobila je ime po Korneliju Stankoviću, prvom srpskom školovanom muzičaru. Tradicija koju baštinimo još od prvih dana osnivanja, najpre Pevačkog društva „Stanković“ daleke 1881, pa potom u okviru Društva osnivanje Škole 1911. godine, i ugled koji institucija „Stanković“ ima u kulturnom i obrazovnom životu Srbije, stalno nas podsećaju koliko je važno promovisati srpsku kulturnu baštinu, negovati je i podsticati mlade naraštaje da se uključe i ostave svoj trajni doprinos našoj muzičkoj kulturi. Moje duboko ubeđenje jeste da srpski stvaraoci imaju toliko toga da ponude i da zaista stoje rame uz rame sa kompozitorima u Evropi i svetu, kao i da mogu mnogo da učine na polju afirmacije Srbije. Upravo to je glavni razlog što podržavam inicijativu koja je pokrenuta u školi pre par godina, a koja se odnosi na predstavljanje dela domaćih autora na koncertu u našoj divnoj Svečanoj sali. Nadam se da će ova inicijativa trajati i u godinama pred nama i da će polako ući u kalendar decembarskih kulturnih događanja u gradu.Ovog 15. decembra, učenici Muzičke škole „Stanković“ izvode muziku naših stvaralaca, napisanu za različite instrumente, ali naročito pritom slaveći ženski autorski rukopis. Na repertoaru su dela Isidore Žebeljan, Vere Milanković, Branke Popović, Biljane Krstić... Da li je, po vašem mišljenju, i ovo jedna važna umetnička poruka? - Ženski stvaraoci u našoj tradiciji imaju veliki ugled. Setimo se čuvene Ljubice Marić, koja je bila i profesor naše Muzičke škole „Stanković“, a u novijoj istoriji i prerano preminule Isidore Žebeljan. Kompozitorke čija se dela izvode na predstojećem koncertu su izuzetno talentovane, kreativne i vredne dame, koje svojim umetničkim angažovanjem zaslužuju veliko poštovanje. Izvođenje njihovih dela na našem koncertu treba da bude podstrek njihovom daljem radu, istraživanju njihovog stvaralaštva, a pre svega očekujem da će biti inspiracija i nekim novim mladim damama, koje razmišljaju da krenu putem komponovanja. Na nedavno završenom Memorijalnom takmičenju „Andrija Čikić“, nekoliko učenika Muzičke škole „Stanković“ osvojilo je važne nagrade: David Božić dobitnik je Druge nagrade u kategoriji od 10 do 14 godina, Lana Prica dobitnica je Počasne nagrade u kategoriji od 14 do 18 godina – oboje učenici Klavirskog odseka, a dobitnik Specijalne nagrade je Lav Vozlić sa Džez odseka Muzičke škole „Stanković“. Njihove kompozicije će se takođe čuti ove večeri. Da li ste iznenađeni ovakvim uspehom „Stankovićevaca“, ne samo uobičajeno sjajnim interpretacijama, već i njihovim ličnim stvaranjem? - Moram reći da njihovim interpretacijama nisam iznenađena, jer smo ih mnogo puta čuli kako izvode dela drugih autora. Za mene je otkrovenje bilo da čujem njihove kompozicije, raznolikost ideja, harmonija, aranžmana, koji zaista prevazilaze učeničke okvire. Te večeri na Kolarcu, na scenu su izašli izuzetno mladi ljudi koji poseduju zrelost odraslih osoba. Ponosna sam što imamo tako divne učenike, a pre svega mlade ljude koji su u potpunosti shvatili ozbiljnost i tragične okolnosti pod kojima je nastalo Memorijalno takmičenje „Andrija Čikić“.

David Božić (10 godina), učenik klavira 3. razreda osnovne Muzičke škole „Stanković“ u klasi profesora Davuda Vesnića, dobitnik Druge nagrade za svoju kompoziciju „Nebeski put“ na Memorijalnom takmičenju „Andrija Čikić“ - „Nebeski put“ je naziv moje kompozicije koja u sebi sadrži mnoge teme i životne priče, a glavna tema je borba dobra i zla. Nažalost, i danas takva borba postoji i nekada kod nas na zemlji nema pravde, ali je najvažnije da na nebu uvek samo dobro pobeđuje! Dok sam pisao ovu kompoziciju, samo sam razmišljao o nevino stradalom Andriji Čikiću i njegovim osećanjima koja je iskazivao kroz muziku. Moja muzika u kompoziciji „Nebeski put“ razmišlja i govori o nepravdi u svetu, i to sam dočarao molskim tonalitetom, ali se ona ipak završava u Ce-duru, simbolišući ulazak u Raj nedužnih ljudi, koje dočekuju Anđeli sa najlepšom nebeskom pesmom. To je sâm dokaz da dobro uvek pobedi zlo i nepravdu! Ti ljudi postaju besmrtni i nastavljaju da žive u sećanjima svih nas zbog svojih dobrih dela.

Meni je ovo dešavanje pobudilo velika osećanja i veliku tugu. Što se takmičenja tiče, veoma sam srećan što ima puno talentovane i dobre dece, koju su sada svi mogli da upoznaju. Nadam se da će ovo takmičenje još dugo trajati.

Lana Prica (17 godina), učenica klavira 2. razreda Srednje muzičke škole „Stanković“ u klasi profesorke Maje Radosavljević, dobitnica Počasne nagrade za svoju kompoziciju „Deo sveta“ na Memorijalnom takmičenju „Andrija Čikić“ Moja kompozicija „Deo sveta“ govori o Andrijinom životu. Nisam ga poznavala, imam prijatelje koji jesu, mada imam osećaj kao da i ja jesam, baš zbog zajedničke ljubavi – muzike. Početak kompozicije je jednostavan, naivan, lep, bezbrižan, bez nekih komplikacija i problema, kao što je to i svaki početak dečjeg života. Prva promena u kompoziciji – koja je meni i najlepša – je baš to odrastanje, kretanje u školu, sticanje novih prijatelja, pronalaženje novih hobija, kao što je Andriji u tom trenutku bio klavir. A zatim se dešava taj prokleti 3. maj. Tada je silom oduzet takav bogat život i tu prsti sami sviraju i osećanja naviru, kao da sam bila tamo i gledala. Sam kraj je ponovo jednostavan, miran i spokojan, kao i, nadam se, neko bolje mesto gde se sad Andrija nalazi. Naziv kompozicije „Deo sveta“ odnosi se na njegov život i komponovanje, koje je bilo deo njegovog sveta.

Takav kraj je užasan i neoprostiv, a ovo je bio moj način da se zahvalim Andriji što me je motivisao da više vežbam, da se više trudim, i da komponujem ovo svoje delo njemu u spomen.

Lav Vozlić (18 godina), učenik džez bas gitare 4. razreda srednje Muzičke škole „Stanković“ u klasi profesora Predraga Revišina, dobitnik Specijalne nagrade za svoju kompoziciju „Na prstima“ na Memorijalnom takmičenju „Andrija Čikić“ - Prvu pesmu napisao sam sa pet, a prvu kompoziciju sa petnaest godina. Rađanje kompozicije je put oslobađanja emocije – kao što je Andrija nazvao svoju kompoziciju – emocije ostvarenih i neostvarenih želja, sitnih radosti, tajnih poraza, ali iznad svega vere da će nas dela koja stvaramo, a u koja smo ugradili najbolje od nas, povezati sa dobrim ljudima i sačuvati od zla. Put stvaranja, inspirisan sećanjem na živote koji su prerano nestali, pun je kontrasta i suprotnosti, stanja i pojava, smene tišine i muzike, svetla i tame, rađanja i nestanka, ranog detinjstva i mladosti, kakva je uostalom i muzika koju stvaram. Uvod u kompoziciju „Na prstima“ nastao je početkom 2023. godine – kada sam ga odsvirao na bas gitari – a pola godine kasnije kompoziciju sam i završio. U osnovi, „Na prstima“ je nastala kao džez komad, sa elementima klasične i orijentalne muzike. Sama kompozicija miri raznolikost tih stilova i ispraćena je melodijom i mojim solom na bas gitari. Prvi put je javno izvedenana koncertu proglašenja laureata Memorijalnog takmičenja za mlade kompozitore „Andrija Čikić“ 14. novembra 2023. godine u Zadužbini Ilije M. Kolarca, na moj osamnaesti rođendan, i to u sastavu džez seksteta sjajnih muzičara JivJans, sačinjenog od mojih drugara koji me dobro poznaju i koji su doneli pravu atmosferu i emociju ove kompozicije. Njihova imena su: Nikola Peković na klaviru, Ognjen Marković na bubnjevima, Aljoša Andrejević na alt saksofonu, Ivan Nešić na tenor saksofonu i Aleksa Rančić na trubi. Velika mi je čast što sam imao mogućnost da budem deo jednog ovako značajnog i velikog događaja, da upoznam i druge talentovane mlade ljude i tom prilikom osvojim Specijalnu nagradu za svoju kompoziciju „Na prstima“.

Nadica Spasojević, profesorka solfeđa MŠ „Stanković“ i dirigent „Horića Stanković“ Kada sam u septembru 2022. godine dobila da vodim prvi razred osnovne Muzičke škole „Stanković“, setila sam se muzičko-scenskog dela „S ove strane muzike“ moje profesorke Vere Milanković, koje sam još na svojim master studijama izučavala i na njemu radila. To delo mi je oduvek bilo fascinantno, zbog toga što nas na tako jednostavan način uvodi u svet muzičke pismenosti, koji je deci ponekad potpuno apstraktan. Sada sam kao profesor solfeđa u Muzičkoj školi „Stanković“ konačno dobila priliku da to delo ponovo oživim i da primenim u praksi sve ono što sam pomišljala da mogu sa tim pesmama da uradim. Kako sam saznala da su moje koleginice sa Teoretskog odseka škole još ranije planirale da na koncertu izvedu određene numere iz tog dela – ali ih je pandemija kovida-19 u tome sprečila – pomislila sam da bi možda savršen trenutak bio da se „S ove strane muzike“ izvede na Svečanom koncertu povodom Dana škole u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine tog 15. marta 2023. Uzbuđeno sam se obratila koleginici Milici Tegeltiji, koja je bez premišljanja prihvatila moj predlog. Zajedno smo odabrale učenike i vredno krenule sa probama, a pošto je Milica Tegeltija oduvek imala kreativne ideje – odmah smo ostvarile sjajnu saradnju. Deca su se na probama smejala, zabavljala i sa svake probe odlazila pevajući, a Milica i ja smo ih gledale sa ponosom i srećom što su na svaki naš uložen napor i trud dvostruko uzvraćala svojom sjajnom energijom.

Imali smo tu čast da nas kompozitorka Vera Milanković poseti na jednoj probi i dâ nam svoje sugestije, ali i reči hvale, koje su nam svima mnogo značile. U martu smo, dakle, po prvi put stali na Veliku scenu „Kolarca“ pred punu salu, i ostavili snažan utisak na publiku, koja nas je nagradila gromkim aplauzom. Nakon toga smo nastupili i na 26. Međunarodnom pedagoškom forumu u KC „Parobrod“, a imali smo i koncert za naše roditelje i prijatelje, gde smo ovo delo izveli u celini. Tada smo postali među sobom neverovatno bliski i danas složno možemo da kažemo: „Mi smo sada familija Horić Stanković“! Bonus video: Memorijalno takmičenje Andrija Čikić