5
Ako se neko upitao šta bi to Marina Abramović stavila u svoju vremensku kapsulu bili bi to isključivo eseji Suzan Sontag, ali i jedna jedna biljka - Jerihonska ruža. Kad bi još mogla u tu kapsulu da stavi i nebo ispunjeno zvezdama. I to ne bilo kakvo, već onu "Zvezdanu noć" koju je 1889. godine naslikao Vinsent Van Gog i koja je toliko uticala na njen rad…
I upravo ta vremenska kapsula, srž je nove izložbe i performansa „Tragovi“ Marine Abramović koji su najavljeni za naredni mesec u Londonu.
Zvezda svetske umetničke scene, koja je do pre nekoliko dana izvodila svoju prvu operu „Sedam smrti Marije Kalas“ u Bajerskoj državnoj operi, predstavlja se od 10. septembra na pop-ap izložbi u Londonu, za koju se ulaznice mogu rezervisati od danas. Postavka „kratkog daha“, jer traje svega tri dana – do 12. septembra u prostoru „Old Truman brueri“, posetiocima će dočarati Marininu životnu priču.
Ovo trodnevno „iskustvo“, kako je to okarakterisala sama umetnica, povešće publiku u čak pet odvojenih prostorija kroz njen uzbudljiv životni put. I svaka od soba u okviru „Tragova“, koji su zamišljeni kao svojevrsna instalacija koja „usisava“ posmatrača u sebe, nudi delić Marininog putešestvija.
Ispovedni intervju
Multimedijalno iskustvo obuhvatiće i različita dela Abramovićeve iz svih perioda njene karijere. Biće tu „Kristalni bioskop“ iz 1991. ili „10.000 zvezda“ osmišljenih 2015. godine, prenosi „Art net njuz“. Kulminacija šetnje kroz Marinin život neće biti umetničko delo, već sasvim novi, ispovedni intervju koji je nedavno uradila sama sa sobom .
Izložba „Tragovi“ je i vrhunac njene jednogodišnje saradnje sa platformom „WeTransfer“, u okviru koje je Marina sebi zacrtala da kao gostujući kustos promoviše nove umetnike, da u digitalnom obliku predstavi svoj nadaleko poznat „Metod Abramović„, ali i da se osvrne na svoj rad, no na specifičan način.
– Uvek se trudim da tragam za novim interpretacijama svojih dela i svojih strasti – reči su umetnice, koja je rođena 1946. godine u Beogradu.
Kao dete revolucionara NOB-a i sama je oduvek bila zainteresovana za revoluciju, ali onu u umetnosti. I postigla je svoj cilj i postala naš međunarodno najpriznatiji i najnagrađivaniji umetnik. Još početkom sedamdesetih u SKC-u, kao deo neformalne grupe šestoro umetnika (u kojoj su bili i Era Milivojević, Raša Todosijević, Zoran Popović, Neša Paripović i Gergelj Urkom) realizovala je brojne akcije i performanse koji su uneli tektonske promene u način izražavanja i delovanja na ovdašnjoj sceni.
Na Aprilskim susretima 1973. zapalila je vatru oko zvezde petokrake i, nakon spaljivanja pramenova kose i noktiju, legla u njen centar, umalo se ugušivši, a godinu dana kasnije u Galeriji savremene umetnosti u Zagrebu pred publikom je uzimala tablete za lečenje akutne šizofrenije, želeći da dovede svoje telo u nepredvidiva stanja…
No, za njenu karijeru ključan je odlazak u Amsterdam. Nemački umetnik Ulaj će 30. novembra 1974. otići po Marinu na aerodrom i dovesti je u umetnički centar gde je predstavila performans u kome, potpuno naga, „ubada nešto nalik zvezdi“ u svoj stomak. Toga dana bio je rođendan oboma. Čim su se pogledali, shvatili su, kako je jednom rekla Abramovićeva, da su „srodne duše“.
Suza zbog Ulaja
Gotovo devet godina njihove veze i rada obeležile su ljubav i sreća. Zajedničko delo koje je to najslikovitije opisivalo bilo je, kako je jednom prilikom ocenila umetnica, „Rest Energy“ iz 1980. godine. Oboje drže strelu i luk koji su upereni ka Marininom srcu, a zahvaljujući mikrofonima na grudima publika čuje njihove sve intenzivnije otkucaje srca.
Preostale tri godine bile su „užasno teške“. Okončali su sve tromesečnim performansom na Kineskom zidu. Hodili su jedno ka drugom sa različitih krajeva Zida. Kada su se konačno spojili usred Kineskog zida, prešavši 2.500 kilometara, stavili su tačku.
Kada je Ulaj 2010. ušetao u Muzej moderne umetnosti u Njujorku gde je Marina Abramović puna tri puna meseca održavala hit performans „Umetnik je prisutan“, jedino je sa njim imala fizički dodir. I jedino je zbog njega pustila suzu, što je zabeleženo i u hvaljenom dokumentarcu „Umetnik je prisutan“ Metjua Ejkersa.
„Ovo je najveći događaj mog života koji delim sa vama“, ove reči Marine Abramović čuju se na predavanju na Ušću pred hiljadama ljudi, u okviru velike retrospektive umetnice „Čistač“ u Muzeju savremene umetnosti 2019, i delić su dokumentarnog filma Borisa Miljkovića „Povratak kući – Marina Abramović i njena deca“, premijerno prikazanog krajem 2020. godine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
