0
Predstava "Bruklin i mačke u kontejnerima" rediteljke Jelene Bogavac, regionalnog pozorišta iz Novog pazara, biće odigrana 5. decembra u 20 sati na sceni Bitef teatra.
Komad „Bruklin i mačke u kontejnerima“ po tekstu Vide Davidović je nastao kao pokušaj da se rekonstruiše jedno lično sećanje koje se otima, opire i potiskuje, traumatsko sećanje koje leprša po glavi jedne devojčice i ostaje neimenovano i osporeno, „zaključano u jednom malom gradu u Bosni i Hercegovini – gradu koji sa sobom vuče u ekstazu i ponor istovremeno.“
Izvedbena verzija ovog teksta za Regionalno pozorište u Novom Pazaru prebacuje lični na kolektivni plan, tako da trauma ne postaje samo trauma devojčice, već kolektivna trauma društva, mutnih međuljudskih odnosa i propalih odnosa u mestima koja „čine ljudi“ (a pitanje je i šta se dešava kad ljudi prestanu to da budu).
Smešteni u dobro poznatu kafanu i u krug starih prijatelja, junaci preispituju zajedničkim sredstvima sećanja, strahove i očekivanja, velike ljubavi i male smrti. U jednom trenutku opraštaju. U jednom trenutku ne zaboravljaju. Mrze i vole. Šta je od toga važnije – postavlja se pitanje.
Rediteljka Jelena Bogavac kaže da je komad „ljubavna priča o silovanju“:
– O tome kako je jedna devojčica rekla ne i pristala na sve. Kako je posle razbila izlog kafane koferom i pobegla. O tome kako je jedno izvini rečeno prekasno. O tom jednom mnogo zgodnom tipu koga je alkohol razvalio. Koji je klasičan siledžija mekog srca i nesrećnog detinjstva. Priča o tome kako su se to dvoje užasno voleli. Baš užasno. O tome kako jedna mama pije, a jedan tata se bije. O noći u kojoj su se neki ljudi napili u kafani i sećali mladosti. Noći kad su popili sve što je bilo u kafani, na crtu iz mladosti i sutra nisu platili ništa. Jer je račun bio preveliki. O toj ženi isto, što drži već godinama tu kafanu i veliki je laf – zaboravlja dugove. Ona mnogo dobro peva ima dobre noge i dobra je ko lebac – kad joj prekipi psuje, posle pije, posle plače, posle se našminka… I o tom njenom „dečku“ od pedeset godina koga lebom hrani. Koji je bio dobar dasa pravi šmeker al sad je dosta propao. Al njih dvoje su nokat i meso, pravi par. Grebu se pa se maze kao neke mačketine. Iz kontejnera.
Ovo je priča o tome, objašnjava Bogavac, kako je jedna beba prespavala noć u kafani u kolicima naslonjenim na zvučnik i kako su treštali narodnjaci dok su mama i tata slavili petnaest godina mature.
– O toj noći koje se beba neće sećati naravno, bila je mala. I bolje jer, te noći mama joj je pila leksilijume i votku, igrala na stolu i dobila šamar od tate. Tata se tolko kažu napio da nije mogla da utera kolica sa bebom u stan, nije otišao ujutru ni na džoging, ni na posao – dan mu je potpuno pukao i bio je mamuran. Zvuči poznato? Vestern o traumi za poneti. Melodrama o bolu strpanom u kofer. Tragedija jednog duboko istraumiranog društva…
Bonus video: Minja Bogavac o političkoj monodrami i tragu vređanja umetnika