"Glumačka ikona naše klase": Pročitajte tekst glumice Nele Mihajlović o Žarku Lauševiću

Piše: Nela Mihajlović

Jun 1991. godine. Ispit prve godine glume u klasi profesora Vladimira Jevtovića, u učionici na FDU u Beogradu. Improvizovana scena sa improvizovanim gledalištem. Nas devetoro iza zavese čeka. Naš prvi nastup, prva igra, prva publika. Uzbuđeni, uplašeni, pod tremom, kako ko. U jednom trenutku neko je izgovorio: "Gleda nas Žarko Laušević." Muk! Ako neko i nije imao tremu, sad ga je uhvatila.

Žarko Laušević, Lauš, glumačka ikona naše klase, i ne samo naše... Onaj za koga mislimo da mu pripadaju svi likovi Čehova, Dostojevskog, Šekspira, onaj za koga duboko verujemo da je najveći, da je nedostižan. Lauš je u publici, kakva čast za sve nas. Ne sećam se da nam je pojedinačno čestitao, ali znam da je čestitao profesoru i rekao da smo odlična klasa.

Za nešto manje od dve godine, ponovo ću ga sresti, u Zvezdara teatru na nekoj proslavi ili premijeri, ne sećam se više. U jednom trenutku prišao je društvu u kome sam bila, da se pozdravi. Okrenuo se ka meni i pružio mi ruku, zaustila sam svoje ime, preduhitrio me je: "Zdravo Nela, mi se znamo, sa ispita." Osmeh mi se razvukao preko celog lica, nisam uspela ništa da izgovorim, samo misao: kakav džentlmen!

Sledeći susret desio se 2011. godine, dok sam čitala njegov prvi roman, Godina prođe, dan nikad. Čitala sam ga polako, pažljivo, gotovo sa strahopoštovanjem, kao da u rukama držim veliku dragocenost, kao da je svaka napisana reč bila veoma skupa. Sa kakvom su se lakoćom nizale reči, koje su tkale tako tešku priču. Bog je bio baš darežljiv, kada je Laušu delio darove.

U Srbiju se vratio 2014. godine. Počeo je da radi, mnogo. U tom vrtlogu njegovih uloga, srela sam ga najpre u seriji "Kalkanski krugovi", ali tu nismo imali zajedničkih scena. A onda se desio film "Heroji Halijarda". Ostvario mi se san, bili smo direktni partneri. Sećam se prvog kadra koji smo snimili. Stojim ispred njega sa istom onom tremom koju sam imala na svom prvom ispitu glume, znajući da je on u publici. Mogla bih dugo pisati kakav je profesionalac, kakav je partner, koliko se daje, sa kakvim mirom i posvećenošću radi, ali ću probati da sve smestim u jednu rečenicu.

Njegova nepogrešiva autentičnost i duboka emocija u svakom kadru prelivala se kao bujica na njegove partnere i svakog od nas činila je boljim.

E zato je bila privilegija igrati sa Žarkom.

Poslednji put sam ga srela na premijeri filma "Heroji Halijarda", 10. oktobra 2023. godine, u MTS dvorani. Ozbiljno urušenog zdravlja, došao je da se pokloni publici, ispostaviće se poslednji put. Kada se popeo na scenu prolomio se snažan, dug aplauz kakav nikada nisam čula. Taj aplauz traje i dalje u svakom od nas, kad god se setimo Lauša.

Brzo posle toga nas je napustio.

Nadam se da je pronašao svoj mir.