CNN: Rubio u Minhenu poslao upozorenje Evropi

Oštra poruka u prijateljskom tonu

Gromoglasan aplauz koji je Rubio dobio kada je rekao da je Amerika „dete“ Evrope i da će njihove sudbine zauvek biti povezane prikrio je suštinu njegove političke poruke. Bio je to aplauz olakšanja evropske publike koja se pripremala za napad sličan onome koji je prošle godine izveo Džej Di Vens. Međutim, Vensove optužbe sa prošlogodišnje konferencije – da Evropa guši slobodu govora i demokratiju i da se suočava sa civilizacijskim padom – sada su ugrađene u američku strategiju.

Sjedinjene Države su spremne da se „obnove“, ali isključivo u skladu sa sopstvenim vrednostima, rekao je Rubio, stalno se pozivajući na istorijske veze Amerike i Evrope. Te vrednosti, prema njegovim rečima, podrazumevaju prihvatanje hrišćanstva i zajedničkog kulturnog nasleđa, zatvaranje granica i odustajanje od politike borbe protiv klimatskih promena. SAD želi reformisanu Evropu, poručio je saveznicima – i to ne samo kada je reč o budžetima za odbranu, već i o dubokoj promeni sistema vrednosti na kontinentu.

Iako je tvrdio da Evropa i SAD „pripadaju jedni drugima“, poruka je bila jasna: promenite se ili ćete biti ostavljeni. Time je evropskim liberalnim liderima poručio da je njihov pogled na svet pogrešan, ponavljajući retoriku krajnje desnih populističkih protivnika koji bi mogli da ih smene na predstojećim izborima.

Govor najvišeg američkog diplomate nije ostavio mnogo prostora za argumente ključnih saveznika, iznete na istoj pozornici. Dan ranije, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da kulturni ratovi pokreta MAGA nisu ratovi koje Evropa treba da vodi. Francuski predsednik Emanuel Makron izjednačio je teritorijalni suverenitet sa pravom Francuza da sami uređuju pitanje dezinformacija i sopstvene demokratije.

Dva sata nakon Rubija, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski emotivno je govorio o dramatičnoj situaciji u svojoj zemlji, ključnoj bezbednosnoj krizi Evrope posle Drugog svetskog rata. Njegovo četvrto obraćanje na konferenciji bilo je snažan podsetnik na sposobnost Ukrajine da preživi i prilagodi se ruskoj brutalnosti, ali i jedan od najjačih argumenata u prilog samostalne evropske odbrambene strategije.

Zelenski uneo dozu realnosti

Zelenski je podsetio publiku da je svaka elektrana u Ukrajini pogođena i da je, prema ukrajinskim podacima, svaki kilometar teritorije koji je Rusija zauzela plaćen sa 156 života. Govorio je na engleskom jeziku, tonom koji je sugerisao da ga manje brine da li će uznemiriti američkog predsednika Donalda Trampa. Kritikovao je duh mirovnog procesa koji vrši pritisak na Ukrajinu, žrtvu četvorogodišnje invazije, da pravi ustupke, umesto da se pritisak usmeri na agresora, Rusiju. Ismejao je i ono što je Moskva nazvala „duhom Ankoridža“, izraz kojim se sugeriše da su Putin i Tramp sklopili tajni dogovor tokom susreta na Aljasci prošle godine.

Dok je govorio, iza njega su prikazivani snimci nove ukrajinske tehnologije koja obara ruske dronove, unoseći dozu surove realnosti u političke rasprave u sali. Njegovo izlaganje dodatno je naglasilo Rubijevu poruku da Evropa mora da se sabere. Ipak, mnogi u publici verovatno bi radije preuzeli energiju i odlučnost Ukrajine nego model Mađarske.

Evropa bez snage i novca

U celini, pozitivan prijem Rubijevog govora među evropskim liderima pokazao je koliko su transatlantski odnosi poljuljani prošlogodišnjim sporovima oko Ukrajine i višemesečnim tenzijama u vezi sa Grenlandom. Danska teritorija nije pomenuta u govoru, dok pregovori o njenoj sudbini sporo napreduju. Možda je već i izostanak nove krize, koja je nedeljama ranije gotovo ugrozila savez, bio dovoljan razlog za zadovoljstvo.

Rubio je Ukrajinu pomenuo samo jednom, odgovarajući na pitanja, nagovestivši da Trampova administracija još ne zna da li Rusija zaista želi mir. Time je donekle protivrečio predsedniku Trampu, koji je tvrdio da Putin želi dogovor i da bi Zelenski trebalo da popusti.

Evropa kakva se predstavila u Minhenu nije delovala ubedljivo. Činilo se da joj nedostaje novca za ostvarenje sopstvenih ambicija, a dodatno je opterećena unutrašnjim političkim krizama i liderima čiji se mandati bliže kraju. Svake godine u Minhenu čuju se obećanja da će Evropa učiniti više, ali uprkos najavama povećanja izdvajanja za odbranu, konkretni pomaci izostaju.

Neizvesna budućnost

Na konferenciji sledeće godine britanski premijer Kir Starmer možda više neće biti na funkciji, Francusku očekuju predsednički izbori, a Trampa izbori na polovini mandata. Bez obzira na njihov ishod, transatlantske tenzije verovatno će i dalje dominirati.

Ukrajina može samo da se nada da će do tada biti postignut održiv i pravedan mir. Ipak, verovatnije je da će morati da se bori da njen glas bude saslušan usred još jedne epizode složenog i sve napetijeg odnosa Evrope i Amerike.