Proslava Dana državnosti Srbije u Melburnu: Piše Ivan Mrđen

Proslava Dana državnosti Srbije na najpoznatijem trgu u Melburnu (Federation Square) beše poput stotine „svečanih akademija“ kojima sam prisustvovao u svim državama kojima je glavni grad Beograd i svim epohama koje su se smenjivale na tom prostoru u minulih šest decenija. Malo simbolike, malo foklora, puno govora, malo isticanja nekih nevažnih ljudi i činjenica, pa opet folklor koji na razdaljini od 15.000 kilometara postaje više od obične „tačke programa“...

Priznajem, veći deo čitavog dešavanja proveo sam uz dobro pivo u pabu nedaleko od pozornice, koji se polako punio kako su govori postajali duži i formalniji, razmišljajući šta zapravo Srbija u ovom trenutku zaista znači okupljenim građanima Australije iz najmanje tri generacije. Tim pre što je, sve osim folklora, bilo na engleskom jeziku, a na srpskom se uglavnom čulo, negde pri kraju, „živela Srbija“...

O tome sam pre početka „akademije“ razgovarao sa mojim prijateljem Krisom Markovićem za program na srpskom jeziku ovdašnjeg SBS radija. Rekoh, a to će valjda biti emitovano, kako je Srbija u percepciji većine prisutnih samo geografski pojam. Neko mesto na planeti za koje ih veže nešto više od uspomena, gde mnogi imaju nekog svog i gde neki misle da uvek mogu da se vrate...

Na tu geografiju se, po pravilu, nadovezuje istorija, koju Srbi, što su dalje od Srbije, preuzimaju u skraćenim, prepravljenim i popravljenim verzijama, onoliko koliko im treba za busanje u junačke grudi i nipodaštavanje svih koji nisu još pre osam vekova jeli „zlatnim viljuškama“... Ta romantizovana verzija postaje sve bolja i svetlija kako se uvećava broj kilometara udaljenosti i godina provedenih na nekom novom mestu.

Na toj osnovi nastaje posebna psihologija, koja često sklizne o uverenje o genetskoj superiornosti čitave nacije. Srbima u Melburnu razmišljanja u tom pravcu je u protekle skoro dve decenije omogućio Novak Đoković, oko čijih su se pohoda na Australian open okupljali i ponosno razilazili u mnogo većem broju nego za ovu proslavu Dana državnosti...

I to bi bilo sve. Mislim da ni politika, ni ekonomija, ni međudržavne veze, u ovom trenutku nisu od značaja kad se ovdašnjim ljudima pomene prostor od Subotice do Vranja. I ne treba im zameriti što vlast u Srbiji doživljavaju kao „neko mora da bude“, što ih u onome od čega se živi zanima samo zvaničan kurs, dok se „nikad bolja saradnja Australije i Srbije“ meri isključivo kroz pitanje viza ili, u poslednje vreme veoma aktulenog, povezivanja porodica...

Zato je, kad se sve sabere, najsvečaniji momenat nedeljne proslave bilo intoniranje himni i podizanje na jarbol zastava Australije i Srbije. To bar uopšte nije sporno...