Atelje 212 je subverzivni teatar u odnosu na svaku vlast i to je ono što me je privuklo. To je pozorište u kojem se živi i važno je da klince koji dolaze naučimo da je i ovde porodica, rekla je za Nova.rs glumica Tatjana Bošković, nakon 330 izvođenja predstave „Ljubavno pismo“ sa kojom je Atelje 212 obeležio 65 godina postojanja.
U ovu pozorišnu kuću glumica je došla zahvaljujući, kako kaže, predviđanju Mucija Draškića.
– Posle angažmana u Pozorištu na Terazijama došla u ansambl Ateljea, veoma sam bila srećna zbog toga, i odatle sam otišla u penziju, ima tome već deset godina. Ne mogu se zaboraviti moje kolege penzioneri Mira Banjac, Renata Ulmanski, Saša Gruden, Aljoša Vučković, povremeno se skupimo, porazgovaramo o tome šta bismo mogli da predložimo da se radi, šta bi bilo dobro za repertoar.
Ona se osvrnula na osnivanje Ateljea 212 i podsetila da je Mira Trailović bila neko ko je uz pomoć svojih prijatelja – Mihiza, Jovana Ćirilova, Borke Pavićević, pa Danila Kiša, kasnije i Ivane Dimić, i drugih fantastičnih ljudi, podigla ovu kuću.
– Među njima je i profesor Radoš Novaković koji je mnogo pomogao da se otvorio Atelje u zgradi Borbe sa 212 stolica. Postoji mnogo legendi zašto je baš toliko stolica, meni se sviđa simbolika tog broja. Mira je pravila nešto božanstveno ali je uvek imala pored sebe Stupicu i Mucija.
Danas je u ovu pozorišnu kuću, nastavlja Bošković, došla mlada grupa umetnika koju treba negovati da bi sačuvali duh porodice Ateljea 212.
– A to se najpre dešava u bifeu, pa tek onda prelazi na scenu. Strašno mi teško pada što je bife zatvoren. Jer sve posle predstave što možete da ispričate, da se dogovorite, proverite, događa se tamo, i zato je to mesto daleko važnije od svih proba ovog sveta. Pritisnućemo malo upravnika da ga otvori – s osmehom je rekla naša sagovornica.
Za predstavu „Ljubavno pismo“ koja je na repertoaru već punih 27 godina, Tanja Bošković kaže:
– „Ljubavno pismo“ ću igrati dok me noge nose! Zabavljamo se neviđeno, i ono što se vidi u ovoj predstavi jeste da smo mi rod, i to stvarno jesmo, između nas je veliko prijateljstvo. Jako uživam i u Gorici i u Banetu, i Mikiju, mi smo tim koji od početka igra ovaj komad.
Ovu kultnu predstavu napisali su Zlatan Fazlagić i Zoran Bačić, režirao je Branko Kičić, a u glumačkoj podeli su pored Tanje i Gorica Popović, Miodrag Krstović, Branislav Zeremski, Dubravka Mijatović, Gordan Kičić, Dragana Đukić i Nenad Ćirić.
Bonus video:
Tanja Bošković za Nova.rs