3
Nova knjiga o Lenardu Koenu otkriva koliko je muzičar bio fasciniran spisima judaizma i hrišćanstva.
„Vezala te je za kuhinjsku stolicu, slomila ti je tron i ošišala te, a sa tvojih usana je nacrtala Hallelujah…“ Niko ko je čuo ove stihove iz pesme “Hallelujah” nije mogao da sumnja da je Lenard Koen znao kako da piše i peva o ljubavi, seksu i želji, piše “Gardijan”.
Ali ljubiteljima njegove muzike moglo bi se oprostiti što nisu shvatili šta je pokušavao da prenese o religiji i zamršenim referencama koje je upućivao na biblijske priče, talmudske legende i Mišnu, jevrejski tekst iz trećeg veka.
Analiza Koenovog rada sada otkriva koliko je poštovani muzičar opsežno koristio i hrišćanske i jevrejske priče i slike kako bi izrazio ideje u svojim pesmama.
Knjiga “Lenard Koen: Mistični koreni genija”, istražuje mnoge različite duhovne izvore i religijski folklor na koji se muzičar oslanjao dok je pisao remek -dela poput “Hallelujah”, “Suzen” i “So Long, Merien”.
„Mislim da je sebe video pomalo kao proroka“, kaže Hari Fridmen, autor knjige, koja će biti objavljena tokom ovog meseca, neposredno pre pete godišnjice Koenove smrti 7. novembra.
„On pokušava da podigne nivo mišljenja ljudi. Većina rok muzike govori o svetu u kome živimo. I mislim da on kaže: postoje stvari izvan toga, razmislite dublje. “
Koen, koji je odrastao u jevrejskoj veri, bio je prilično obrazovan i o judaizmu i o hrišćanstvu.
„Njegovi tekstovi puni su referenci na Bibliju, Talmud i Kabalu (jevrejska mistična tradicija sa svojim korenima u kasnom srednjem veku), ali to se lako se propušta – tako ih je vešto utkao u svoje pesme pre nego što ih je ponovo tumačio u potpuno novoj erotskoj verziji, na duhovne ili mistične načine. “
U “Hallelujah”, na primer, Koen se poziva na biblijsku priču o kralju Davidu koji prema talmudskoj legendi oduševljava anđele i mudrace kada privatno noću svira na harfi. Bog ga testira kada – na svom krovu – vidi Batšebu kako se kupa. Nakon što je sa njom učinio preljubu, David je ubio njenog muža.
„To dovodi do niza katastrofa u Davidovom kraljevstvu. Postoje pobune protiv njega, njegov sin biva ubijen, njegovo kraljevstvo je razbijeno – strašne stvari se dešavaju, zbog užasnih stvari koje je učinio. “
Važno je da je David taj koji je, prema drevnom jevrejskom folkloru, sastavio Knjigu psalama i izmislio reč Hallelujah, što znači „slaviti Boga“. „David je neko ko je, kao i svi, ponekad dobar, a ponekad loš. Zarobljen je u sredini. Iako piše Hallelujah, što je sveta reč, on je takođe veoma, veoma slomljen. “
U pesmi se pominje Samson, koji gubi snagu kada mu kosu ošiša ljubavnica Dalila, jer – poput Samsona – Davidove nevolje počinju kada ne može da se kontroliše oko žene. „Mislim da se Koen otvara u svojim pesmama. Mislim da pokušava da kaže: ljubav može biti divna. A ljubav može biti strašna. Može biti užasno pogrešna i uništiti vam život. “
Koen je patio od depresije i, smatra Fridmen, snažno bi se identifikovao sa Davidom, kolegom muzičarom. „David je zabrljao. Njegovo kraljevstvo je uništeno. Pa ipak je pevao Hallelujah. Jer kad ne znate kako da smislite bilo šta, kada niste uspeli, kada stvari krenu naopako, sve što možete da uradite je da otpevate Hallelujah. Ostaje vam samo da „hvalite Boga“. To je vrlo religiozna ideja. “
Za Koena nema sukoba između popularne kulture i dubokog razmišljanja, niti razlike između judaizma i hrišćanstva, kaže Fridmen. „On ih vidi kao deo iste stvari.“ Seks i religija takođe su često blisko isprepleteni u njegovim pesmama: „U Kabali seks i rađanje su sveti činovi. Oni simbolizuju sjedinjenje ljudskog i božanskog. “ U jednoj verziji Aleluje Koen, pripovedač se priseća: „Ja sam se preselio u tebe, i sveta golubica se kretala takođe, a svaki udah koji smo udahnuli bio je Hallelujah.“