Svirke pred 500 ljudi? „Teško, jako teško“

Kultura 02. sep. 202007:44
Podeli:
Foto:TANJUG/ NIKOLA ANDJIC

Važno je da se svira, ali će to sve biti teško, jako teško, ako svirki uopšte i bude, reakcije su domaćih muzičara na mogućnost da se rok koncerti organizuju pred publikom do 500 ljudi, bilo na otvorenom ili u zatvorenim prostorima. Promoteri i organizatori koncerata, pre svega stranih bendova, znatno su pesimističniji. Njih ove godine neće biti, osim ako se ne dogodi čudo.

– Ima trenutno nekih svirki, pre neki dan svirao je bend E-Play u bašti kluba „Fest“, još se neke svirke održavaju. Važno je da su pokriveni ti klupski prostori gde može bar nešto da se radi, da sviraju rok, bluz i džez bendovi – kaže Nikola Čuturilo, kantautor i predsednik Upravnog odbora Sokoja.

U Sokoju je bio sastanak, potvrđuje on, gde su tražili rešenje da se svirke organizuju i na otvorenim, a i u zatvorenim prostorima na jesen.

– Hteli smo da predložimo neke mere pod kojima bi moglo da se svira uživo i naši predlozi bili su manje-više isti kao preporuke koje su u tom trenutku donete za bioskope i pozororišta – kaže Čuturilo i dodaje da su se razgovori u Sokoju odnosili i na diskografske kuće i rad u njima, na ono što se obično smatra celokupnom muzičkom industrijom.

Foto: Printscreen/N1

Britanci su tokom leta pokušali sa test-koncertima u zatvorenim prostorima. Iza toga je stala i država, ne bi li se pronašao „model“ za takve svirke ubuduće. Frenk Tarner svirao je pred 200 ljudi u klubu u Londonu koji u redovnim uslovima ima 1.250 mesta, publika je na ulazu prolazila merenje temperature, ulazili su u grupama, trakama označenim stazama do stolova, a potom izlazili isto tako iz sale… Kontakta među ljudima u publici koji nisu došli zajedno nije bilo. Muzičar i njegovi fanovi bili su, uglavnom, zadovoljni, ali su organizatori koncerta bili prilično uverljivi u objašnjenju da je to, na duži rok, neodrživo. Kako će koncerti u zatvorenom izgledati kod nas?

– Preporučene su preventivne mere, čak i onlajn kupovina karata, ali teško je reći kako će to izgledati. Ko će da gleda da li će ljudi u prostorima poštovati, recimo, fizičku distancu? Mnogo je tu pitanja, ali je ključno u svemu tome da se nešto dešava, kako god to izgledalo. U suprotnom će ljudi koji sviraju zarđati, a publika će, na duži rok gledano, izgubiti naviku da odlazi na koncerte. Treba da se svira, važno je da ljudi koji žive od muzike nekako prežive dok su ove restrikcije – kaže Čuturilo.

Vasil Hadžimanov i Kralj Čačka nastupili su sredinom avgusta na Nišvilu, pred nekoliko desetina ljudi u publici, a koncerti su im prenošeni onlajn. To je bila i retka prilika da sviraju uživo.

– Svi koncerti su otkazani još u prvom talasu virusa, zatim je usledilo otkazivanje nastupa na festivalima a u drugom talasu, već se znalo da do daljnjeg neće biti nikakvih nastupa, sa izuzetkom Nišvila – rekao je za naš portal Kralj Čačka malo pre nastupa na niškoj Tvrđavi 16. avgusta.

Osnivač Nišvila Ivan Blagojević rekao je nakon avgustovskog izdanja sa ukupno 18 živih svirki sa prenosima da im je drago ako su organizacijom onlajn izdanja „bar delimično pomogli egzistenciju umetnika koji od februara nisu nastupili nijednom, a i duhovno prehranili najvernije ljubitelje džeza“.

To što Kralj Čačka i njegov bend skoro da nisu ni svirali od početka pandemije itekako se osetilo i u novčanicima.

– Finansijski se, naravno, loše odrazilo, jer živim od muzike, nemam nekakav drugi posao sem slikarsko-crtalački zanat i to je to. Sokoj je uplatio izvesnu sumu od autorskih prava i imam pomoć prijatelja, ljudi koji podržavaju to što radim sa platforme Patreon, koja je neka vrsta savremenog mecenstva – kaže Kralj Čačka.

Kralj Čačka, Foto:Promo

Na pitanje o planovima za jesen, Kralj Čačka kaže samo: „Da snimim album“.  A na pitanje šta ako ne bude izvodljivo da se na jesen svira u salama, sleže ramenima.

– Ne znam, menjati zanimanje, raditi nešto sa kompjuterima iz kutije, to je budućnost, možda bi trebalo postati robot ili kakav kiborg mada se to kosi sa idejom koju nosim, a i prvo bih da se pozabavim snimanjem – zaključuje on.

Njemu svirke u salama poput one koju je izveo Frenk Tarner u Londonu deluju kao nužnost.

– Kao nužnost da se održi koliko toliko nekakav osećaj životne normalnosti kakvu smo do sada znali. Podržavam – kaže Kralj Čačka.

Ma, nema od toga ništa, prva je reakcija Aleksandra Delibašića iz „Bad Music For Bad People“ na informaciju da su dozvoljene svirke pred publikom do 500 ljudi, ali uz sve pominjane mere prevencije. Na pitanje kako on vidi koncerte poput Tarnerovog kaže – nikako.

– Prosto, nije to koncert kakvim ga ja vidim. Ni sam se ne bih obreo na sličnom „događaju“, samim tim ne bih ni pokušao da upriličim tako nešto – kaže on.

Sa druge strane, i situacija je trenutno, kako kaže, nikakva.

– Nema koncerata i neće ih biti najmanje do sledeće godine, jedino da se desi čudo. Otkazao sam, odosno pomerio više nastupa Supersuckers u više okolnih zemalja u martu, potom Pack A.D. u maju, Bad Music Bogaloo #4 u junu sa Endless Boogie, All-Seeing Eyes, Guadalupe Plata, The Maness Brothers… Potom Oh Sees 7. i 8. jula (Ljubljana i Zagreb), po par koncerata za Pat Todd and The Rankoutsiders i Barrence Whitfield and the Savages sredinom jula i Allah-Las 15. avgusta. Sve je to bilo potvrđeno još krajem januara, ugovori potpisani i sve je to sada propalo, zapravo pomereno za neko srećnije vreme – kaže Delibašić.

Aleksandar Delibašić („Bad Music For Bad People“) Foto: Privatna arhiva/Iva Grubješić

Finansijski se sve to, naravno, odrazilo katastrofalno. Drugi izvor prihoda ne postoji, pa vi vidite – navodi Delibašić.

Svi planovi bili su mu usmereni na kasnu jesen i kraj godine, ali se ispostavilo da od toga nema ništa.

– Ne bih dizao ruke od ovog posla, iako je to jedino što radim, a i mislim da ga radim dobro. Mislio sam, kada je krenulo ovo sve sa pandemijom, izdržaću nekako do novembra, decembra, ali sad je jasno da je sve pomereno za sledeću godinu, prema nekim prognozama čak i za kraj sledeće godine – navodi on.

Na pitanje o rešenju, on kaže da ga vidi jedino u tome da se „sve vrati u pređašnje stanje, a to je za sada nemoguće“.

– Jedino mogu da se nadam da će se situacija unormaliti dogodine, ali budućnost je nemoguće predvideti – zaključuje Delibašić.

Slično priča i Ivan Lončarević iz „Pop depresije“.

– Čim je počelo vanredno stanje u Evropi, većina stranih agencija sve dogovorene koncerte pomerile su za sledeću godinu. Imali smo lepe i zanimljive bukinge, a i dalje verujemo da će sve to moći da se realizuje tokom 2021. i 2022. Što se domaćih bendova i njihovih odloženih koncerata tiče, prevashodni cilj nam je da tokom ovog vremena naši bendovi i muzičari prežive i u tome ćemo im pomoći na svaki način koliko smo u stanju. Cela naša organizacija i aktivnosti „Pop depresije“ i „Kišobrana“ drugačije su organizovani u odnosu na klasične promoterske kuće, a koncerti su samo jedna od naših aktivnosti. Posvetili smo se izdavačkoj delatnosti, imamo nekoliko mladih bendova sa kojima smo počeli da radimo i kojima pomažemo da snime debi albume, uz odabrano društvo muzičara sa kojima radimo već duže vreme. Vreme je grozno za pravljenje (koncertnih) planova, ali je uzbudljivo pošto se neke druge stvari baš brzo realizuju – kaže Lončarević.

Pravili su, međutim, planove za jesen.

– Imali smo planove za (normalnu) jesen, koji su morali da se odlože, a imamo planove i za ovakvu jesen, ali vrlo je verovatno da ćemo i to morati da pomeramo. Naša turneja „Klavirsko nebo uživo“ trebalo je da se održi najesen u tri grada u unutrašnjosti, svakako da je bilo planirano bar još nekoliko Hali Gali dešavanja, Ana & The Changes sprema specijalni koncert u Bitef teatru koji smo želeli da snimimo, onda turneja Kralja Čačka, koncertne promocije novih albuma grupa Sergio Lounge, Prljave sestre, Samalas, uz koncerte regionalnih bendova sa kojima sarađujemo, i za kraj godine, naš Huteneni fest. „Kišobran“ tradicionalno pravi velike žurke svakog meseca, kao i piknike koji su izuzetno popularni i posećeni – navodi on.

Ivan Lončarević („Pop depresija“) Foto: Printscreen/YouTube/Sport Klub

Lončarević je, kada smo razgovarali malo pre nego što će biti donete nove mere, ocenio da je „realnost da će mogućnosti da se koncerti održe biti baš minimalne sve dok vakcina ne bude dostupna“.
– Svakako da će vremenske prilike biti u skladu s ostalim stvarima i da će kiša pokvariti i ono malo mogućnosti da se neki koncert održi – napolju, sa limitiranim brojem ljudi, distancom, merenjem temperature i maskama. Kafedžije, vlasnici splavova, promoteri… svi će pokušavati da nešto urade jer niko ne želi da pristane na situaciju u kojoj smo svi nemoćni. Na državi je da objasni šta je dozvoljeno i na koji način. Mi koncerte nećemo praviti dok postoji bilo kakav rizik po zdravlje ljudi – izričit je on.

Na pitanje da prokomentariše pokušaje poput londonskog, da se nađe neki model da se svirke u zatvorenom ipak održavaju, kaže da će „svakako bogatije zemlje ili one s infrastrukturom probati da nađu neki način da se i u ovakvim uslovima radi“.

– I to može da uspe ako država ili lokalna vlast pokriju sve troškove i preuzmu rizik na sebe i obezbede poštovanje svih mera, kao na primeru koncerta Frenka Tarnera. Ne vidim način da to kod nas može da se primeni i uspe, kao što nije uspelo (što se finansija tiče) ni u Londonu. U nekom drugom Beogradu se i tokom ove „nove realnosti“ u kasnovečernjim satima na nekim mestima održavaju programi sa živom muzikom uz prisustvo više stotina ljudi i bez ijedne zaštitne mere jer im se tako može – podseća on.

Na pitanje u čemu onda on vidi rešenje, kaže – u tome da se pronađe vakcina i da oni koji su odgovorni za naše živote omogućiti da ona dopre do svih besplatno i brzo.

– Muzičari će svakako nastaviti da muziku stvaraju i da je objavljuju i biće spremni da sviraju za druge kada to bude bilo dozvoljeno. Do tada, svim umetnicima i ljudima koji žive od umetnosti potrebna je pomoć na bilo koji način. Ja rešenje ne vidim, ali ne bih bio iznenađen da se neki genije doseti da se uvede SMS broj za pomoć, pa onda izaberete broj kome želite da vaš novac ide. Čarli Bruker je malo dete za srpske spin doktore – zaključuje on.

Maja Cvetković Foto: Zoran Lončarević

Maja Cvetković iz benda E-Play rešenje da se u ovako neizvesnim okolnostima pomogne muzičarima vidi u – televizijama.

– Pomoć muzičarima bi bila da televizije puštaju u popuni programa muziku domaćih bendova što više, jer je to način da im se pruži podrška. I to je sve što imam da kažem na ovu temu. Sve drugo zavisi od milion faktora jer niko ne zna šta će biti na jesen – kaže ona.

Komentari

Vaš komentar