"Svi smo u biblioteci!": Jasminka, Radmila i Goran Petrović i brojne poznate ličnosti kao bibliotekari

Tokom sat vremena poznate ličnosti iz sveta kulture razgovarali su sa korisnicima biblioteke, imali priliku da im preporuče knjige, i da na kratko budu na usluzi običnim ljudima, koji su željni kvalitetne književnosti. Nagrađivani književnik Goran Petrović rekao je da veoma pozdravlja ovu akciju i zanimljiv koncept ideje Biblioteke grada Beograda, te je ocenio da je “književnost jedna od retkih demokratskih discipilina, jer čovek zaista može da bira šta će da čita”. - Čini mi se da pisci nekada i ne mogu da biraju svoje čitaoce, ali zato čitaoci mogu da biraju svoje pisce. Ili možda knjige biraju čitaoce? Taj osećaj da je neka knjiga pisana samo zbog vas, da je vi jednog dana čitate, možda i nekoliko stotina godina kasnije, čini književnost neprolaznom i večnom – kazao je Petrović, autor uspešnih romana "Opsada Crkve Svetog Spasa" i "Sitničarnica kod srećne ruke".

Pisac je već mesecima aktuelan sa svoja dva romana “Papir sa vodenim znakom” i “Ikonostas sveg poznatog sveta”, u izdanju “Lagune”, koji su za kratko vreme već osvajali nagrade, prvi – “Beogradski pobednik”, drugi nedavno Nagradu Grada Beograda – “Despot Stefan Lazarević”. - Svakako da mi je prijatno, jer svaka nagrada je ram za književnost, ali samo ram. Suština je pisanje, odnosno čitanje. Istina, prošle godine su izašle te dve knjige odjednom, jer sam jako dugo radio na njima. Napravio sam i dužu pauzu u pisanju, i tako se namestilo da izađu u isto vreme dva naslova. Na jesen će izaći i treća knjiga, koja je, hronološki gledano, između “Papira” i Ikonostasa” - otkrio je i dodao da se nada da će novi roman moći i nezavisno da se čita u odnosu na prethodna dva, što mu je i bila ideja.Podsetimo, dobitnik NIN-ove nagrade je zamislio da to bude čitav književni serijal, “Roman delta”, odnosno da izlazi u nastavcima, te je ranije najavio da još uvek ne zna koliko bi mogao romana da iznedri, ali “da mu se čini da će biti više od 10, a manje od 100”. - Nisam najsigurniji i dalje, jer nije sve dovršeno, i pitanje je kako će se rukopis "ponašati", ali recimo da bi trebalo da bude 12 romana na kraju - zaključio je Goran Petrović.

Glumac Aleksandar Radojičić kazao je da celu ideju vidi kao povratak knjizi, biblioteci, što je danas veoma dragoceno i lekovito. - Mislim da mi i kao dramski umetnici, evo danas je sa mnom i Miona Marković, imamo odgovornost, jer imamo neki uticaj, dopiremo do mladih ljudi. Nažalost, sve je manje tog uticaja, jer je danas sve popularnija neka “instant” kultura, prolazne zvezde, ili subkultura - smatra Radojičić, i dodaje da bi nekad bilo najlakše "da se svi mi povučemo, i kažemo - ovo mene ne zanima i ne snalazimo se u ovoj eri online realnosti".Ipak, glumac je naglasio da je njihova obaveza kao umetnika da održe kontakt sa mladim ljudima kako bi mogli da im daju neki drugi izbor, a "ne da sutra kukamo kakva nam je omladina". - Trenutno je situacija takva kakva jeste, i svi ti klinci nisu birali da se rode u ovakvo vreme kada im je telefon gurnut u ruke sa tri, četiri godine, ali eto ako možemo čak i preko društvenih mreža ovako neku akciju da sprovedemo, promovišemo, odlazak u pozorište, na filmove, izložbe, mislim da je to naša obaveza - ocenio je glumac.

Priznaje da nema uvek dovoljno vremena koliko bi voleo da se posveti čitanju knjiga van profesije, te mu se dešava da neki roman čita i po nekoliko meseci. - Ako je dobra knjiga, nije mi teško da joj se vratim više puta, kad ne stignem u cugu da je pročitam. Znam da sam milion puta kada putujem, recimo u avionu, uspevao da se posvetim, tada mi je najdraže da čitam. I tako pola knjige sam mogao da pročitam do jedne destinacije, a da ne dignem glavu - otkrio je Radojičić i dodao:- Danas nisam ovde došao da nekome držim predavanja da mora da čita, već da se svi mi zajedno podsetimo koliko je knjiga važna!Otkrio je da je ljubitelj skandinavske književnosti, voli stvaralaštvo popularnog pisca Erlenda Lua (Norveška), a da je poslednji roman koji ga je oduševio – "Uznemrireni ljudi" Frederika Bakmana (Švedska). Spisateljica za decu Jasminka Petrović istakla je da je već učestvovala u ovoj poznatoj akciji BGB-a pre nekoliko godina, te da je i danas osetila veliko uzbuđenje i malu tremu kako će se snaći u toj trenutnoj ulozi bibliotekara:- Naravno da je ovakva akcija zanimljiva i korisnicima. Biblioteka grada Beograda uvek ima nešto zanimljivo da ponudi, bili su aktivni i tokom pandemije korona virusa, a za Svetski dan knjige smo mogli samo da snimamo video, da se prikazuje online. Istina, više pripadam Dečjem odeljenju, ali kako je Biblioteka osnovala veliku nagradu “Dušan Radović” za najbolju knjigu za decu, zato sam i ovde danas - objasnila je Jasminka Petrović i napomenula da svim srcem podržava ovakve akcije:- Duboko verujem da su bibliotekari trenutno veoma značajne osobe, pogotovu kada je u pitanju književnost za decu, zato što je biblioteka između porodice i škole. Ona pravi most, spaja nas pisce i decu, spaja školu i pisce, tako da su bibliotekari veliki koordinatori danas. Neko ko organizuje veliki broj manifestacija, druženja i susreta, mogu da kažem, i to podvlačim, da su bibliotekati na dečjim odeljenjima, najveći poznavaoci dečje književnosti.Književnica Vesna Kapor, dobitnica nagrade “Meša Selimović” za njen roman “Nebo, tako duboko” (2021), smatra da je izuzetno važan koncept BGB da se svi oni nađu u ulogama bibliotekara:- Moglo bi ovo da bude i neko druženje pisaca i drugih javnih ličnosti. Nekada davno su se družili reditelji, glumci, scenaristi, taj ceo filmski svet, slikari, književnici. Sve je bilo zajedno, a danas je sve podeljeno, parcijalno, svako je unutar tih krugova, u svom malom uskom kutku. Ovakav dan u biblioteci bi uvek mogao da se ponavlja - smatra Vesna Kapor, koja smatra da je “knjževnost jedna vrsta slobode”:- Onaj koji razume da je čitanje važno, za njega je litetatura – osvajanje slobode. Takođe to je i očuvanje sopstvenog integriteta, jezika i kulture. Ipak, u ovo današnje vreme, došli smo do paradoksa da je mnogo ljudi u pisanju, ali da se manje čita. Više se čita zabava i neka instant književnost. Previše je produkcije na savremenoj srpskoj sceni. Ali, šta je njena suština, šta je lepa književnost? To bi trebalo u javnosti da se jasno definiše i odvoji. Mislim da se mnogo toga izgubilo od pravog značenja, pojma književnosti. Opet, mislim da u ovoj štampanoj formi, knjiga neće sigurno izumreti. To pokazuje najnovije istraživanje u Americi, da je samo 30 posto čitalaca prešlo na onlajn način, a svi ostali ipak čitaju knjige u svojim rukama.Kao bibliotekari danas su još učestvovali - pevačica Zoe Kida, glumica Miona Marković, pisci Mirjana Đurđević, Ljubica Arsić, Radmila Petrović, Ana Petrović, novinarka Marija Miljević.Bonus video: Narodna biblioteka - Obnavlja se mesto gde se desila najveća tragedija srpske kulture

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=narodnabibliotekasecanjegp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3319445"]