0
Svetislav Basara dobitnik je 67. Ninove nagrade za roman “Kontraendorfin”, saopštio je danas žiri ove prestižne književne nagrade.
Odluku o dobitniku doneo je žiri u sastavu Teofil Pančić (predsednik), Marija Nenenzić, Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević. Za „Kontraendorfin“ glasali su Kukić, Milenković i Čakarević.
„Odluka je da Ninova nagrada za roman 2020. godine bude dodeljena Svetislavu Basari za ‘Kontraendorfin’. Taj roman sačinjen je od „nemogućih scena“, „nedopustivih“ zaključaka, paradoksalnih tvrdnji, kojima se pretresaju i protresaju temelji ne samo našeg društva i kulture, istorije i politike, nego i čitavog savremenog sveta. Uvodeći simbol kontraendorfina, kao ključnog biološkog obeležja južnoslovenskih naroda, Basara taj svet postavlja najezički ringišpil, koji u vrtoglavoj jurnjavi sve i svakoga izvodi iz zone komfora i postavlja pred svevideće ogledalo“, navodi se u obrazloženju žirija koje je na onlajn konferenciji pročitao Teofil Pančić.
U najužem izboru za Ninovu nagradu ove godine bilo je sedam romana: „Sloboda govora“ Vladana Matijevića (Laguna), „Što na podu spavaš“ Darka Cvijetića (Književna radionica Rašić), „Kontraendorfin“ Svetislava Basare (Laguna), „Ljudi bez grobova“ Enesa Halilovića (Laguna), „Prekrasne ruševine“ Sava Stijepovića (Dereta), „Ništa nije ničije“ Bojana Savića Ostojića (Kontrast) i „Pod oba sunca“ Ognjena Spahića (Kontrast).
Marija Nenezić svoj glas dala je romanu „Što na podu spavaš“, a Teofil Pančić glasao je za „Pod oba sunca“.
Svetislav Basara, rođen u Bajinoj Bašti 1953. godine, autor je više od 40 knjiga priča, romana, drama i eseja, i dobitnik je mnogih domaćih i međunarnodnih nagrada. Njegov roman “Fama o biciklistima” (1987) kritičari i mnogi čitaoci ocenjuju kao jednu od ključnih u domaćoj književnosti s kraja 20. veka i smatraju da je nepravedno ostala te godine bez Ninove nagrade.
Basara je sada dvostruki laureat Ninove nagrade. Prethodno je priznanje osvojio za roman “Uspon i pad Parkinsonove bolesti” (2006), a bio je i u najužem izboru za ovo priznanje sa romanom “Majn kampf” (2012). Za roman “Anđeo atentata” (2015) nagrađen je priznanjima “Biljana Jovanović” i “Isidora Sekulić”, a dobitnik je i nagrada “Branko Ćopić”, “Mirko Kovač”, prvi je dobitnik stipendije Borislav Pekić… Knjige su mu prevođene na više jezika. Basara je bio i ambasador Srbije na Kipru (2001-2005), a poznat je i kao kolumnista.
– Ne komentarišem ništa pre odluke – rekao je Basara odmah nakon vesti da je njegov roman “Kontraendorfin” u najužem izboru za Ninovu nagradu i dodao tada da „nikada ništa ne očekuje“.
Na današnjoj konferenciji takođe je potvrdio da nagradu nije očekivao.
– Manjim delom jesam, ali većim delom nisam očekivao da ću dobiti Ninovu nagradu. Sumnja mi je bila veća od nade. Moji romani se povlače po izborima za Ninovu nagradu od 1989. godine, ulazili su i u najuži izbor, a od tih 39 godina dobio sam je, evo, drugi put. Veća je u tom smislu šansa da se ne dobije nego da se dobije – rekao je Basara, odgovarajući danas na pitanja u redakciji Nina nakon što je žiri saopštio odluku.
U „Kontraendorfinu“ se izvesni Stojković, slikar koji je prestao da slika, u trenutku kada predoseća svoj kraj 2009. godine, ispoveda naratoru Kaloperoviću i postaje mu neka vrsta vodiča kroz (alternativnu) istoriju Srbije od Drugog svetskog rata do trenutka kada razgovaraju. U ovom, kako to izdavač navodi, „vrhuncu Basarinog opusa u demontiranju srpskih mitova“, ispisanom kroz Basarin prepoznatljiv stil, kroz ironiju, hiperbole i grotesku, likovi su i fikcionalizovane istorijske ličnosti poput Ive Andrića, slikara Mira Glavurtića, Milovana Đilasa…
Laureatu sleduje i novčani deo nagrade, koji su obezbedili sponzori, Sberbanka i dve kompanije, jedna domaća i jedna strana, koje su želele da ostanu anonimne.
Redakciji NIN-a je na konkurs za nagradu ove godine stiglo rekordnih 212 romana.
Ninova nagrada prvi put dodeljena je 1954. godine Dobrici Ćosiću za roman „Koreni“, a prošlogodišnji laureat je Saša Ilić, autor romana „Pas i kontrabas“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
