0
Osećanja teskobe, straha, potuljenosti, iznemoglosti i razočaranja nameću se kao opšte stanje duha koje je zaposelo i naš pozorišni prostor usled pandemije. Kada se tome doda i mogućnost da našu kulturu preplavi nekultura koja izbija odasvud, slika je još neveselija. Ne preostaje nam ništa drugo nego borba da se i pozorišni sistem rehabilituje i ojača, kazao je Milivoje Mlađenović selektor Sterijinog pozorja koji se ove godine održava od 26. maja do 3. juna.
Mlađenović je istakao da Sterijino pozorje nije, niti je bilo, a valjda neće ni biti ni presek, ni prosek pozorišnog stanja duha, niti stanja pozorišta u Srbiji.
– Ova manifestacija je, bar tako je doživljava većina pozorišnih delatnika, snimak vitalnosti, kapaciteta i potencijala pozorišnih vrednosti prelomljenih kroz domaću dramsku literaturu. Najznačajnija tekovina Sterijinog pozorja je da opiše model sveta u kome živimo i ustanovi kakav je dramski izraz tog modela i da na osnovu toga vrednuje nastale pozorišne tvorevine – kazao je selektor jednog od najznačajnijih pozorišnih festivala u nas.
U minulom selekcionom ciklusu video je 51 predstavu pozorišta u Srbiji i regionu, i sedam predstava u formi video snimka. Od ukupnog broja premijerno izvedenih predstava 21 je praizvedba domaćih dramskih dela, među kojima i tri autorska projekta i četiri dramatizacije proznih dela.
– Između dva Pozorja uočile su se učestale postavke klasičnih komada, ukupno je izvedeno trinaest dela naše klasike. Među njima prednjači interesovanje za dela Branislava Nušića: izvedeno je šest Nušićevih naslova. Sledi Jovan Sterija Popović sa tri drame izvedene u protekloj sezoni. Među njima su i „Ajduci“, Sterijina drama koja se zaista retko izvodi. Zanimljivo je da se probudilo interesovanje za Trifkovićevu „Izbiračicu“ koja je postavljena u dva pozorišta – kaže i dodaje:
– Već nekoliko godina pozorišnim repertoarima, ne samo u Srbiji, dominira tema ženskog stvaranja, stradanja, ženske uloge u društvu u svetu muškaraca. Tako je i ove godine. Kruženje tih motiva samo ukazuje da je osetljiva problematika položaja žene i potraga za njenim identitetom u svetu muškaraca uvek aktuelna. Svet, odnosno dramaturgija počiva na istoriji muško-ženskih, odnosno žensko-muških relacija u neprestanom kolopletu najvažnijih egzistencijalnih pitanja.
Kako selektor ističe, u našim pozorišnim krugovima u unutrašnjosti govorka se i o tome da bi bilo pravično da se prilikom selektovanja predstava uzmu u obzir i neki periferni, vanestetski faktori, da se umetnički rezultati vrednuju srazmerno, prema umetničkim resursima i finansijskim parametrima, produkcionim mogućnostima.
– Čini se, međutim, da Pozorje mora da ostane festival, reprezentacija najvećih celovitih ostvarenja, a ne potencijalnih a nedosegnutih umetničkih namera i ciljeva, ma koliko takvi projekti bili vredni uvažavanja. Sterijino pozorje mora da ostane cilj, vrhunska tačka kojoj stremi srpsko pozorište i do koje se dolazi beskompromisno.
Savremeni srpski dramski autori u svojim delima zaokupljeni su, smatra Mlađenović, problematikom vremena u kome nastaju, upućuju na njegove protivrečnosti, izglobljenost, lomove i šokove.
– Dramski autori (jednako pripadnici mlađe generacije čija se poetika tek oformljuje i dramski pisci čija su dramska dela već valorizovana) tragaju za odgovorom na važna društvena pitanja, rat i njegove traumatične posledice. U novije vreme pojavljuju se i drame u kojima se tematizuje migrantska kriza, ekonomska kriza, pitanja rodne i seksualne opredeljenosti, distopija, globalizacija. Raduje činjenica da je sve više ženskih autora među piscima i rediteljima i autorskim ekipama (od devet izabranih predstava četiri su režirale žene).
Na kraju, ističe „najvažniju karakteristiku ovogodišpnjeg takmičarskog programa koja proističe iz osnovne misije Sterijinog pozorja, a to je zastupljenost prvoizvedenih, originalnih dramskih dela“.
– Od devet predstava u takmičarskom programu pet su praizvedbe, od kojih su četiri originalne drame a jedna je dramatizacija romana. Kada se ovome dodaju i podaci da će na otvaranju, kao i na zatvaranju Sterijinog pozorja biti izvedene praizvedbe dramskih dela, stiče se optimistična slika o ostvarivanju misije Sterijinog pozorja – zaključuje selektor Milivoje Mlađenović.
Kao što smo ranije objavili, u takmičarskoj selekciji 67. Sterijinog pozorja naći će se predstave „Izbiračica“ Koste Trifkovića u režiji Ive Milošević Narodnog pozorišta iz Subotice, „Protekcija“ Branislava Nušića u režiji Kokana Mladenovića Narodnog pozorišta iz Sarajeva, „Kod večite slavine“ Momčila Nastasijevića u režiji Sonje Petrović Srpskog narodnog pozorišta, „Čudo u Šarganu“ Ljubomira Simovića u režiji Jagoša Markovića Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
U selekciji su i „Godine vrana“ Siniše Kovačevića Narodnog pozorišta Beograd, „Rolerkoster“ Jelene Kajgo u režiji Milice Kralj Ateljea 212, „Poslednje devojčice“ Maje Pelević u režiji Kokana Mladenovića Pozorišta „Deže Kostolanji“ iz Subotice, „Fleke“ Tijane Grumić u režiji Juga Ðorđevića Kraljevačkog pozorišta i „Bludni dani kuratog Džonija“ Filipa Grujića u režiji Jovane Tomić Novosadskog pozorišta.
U netakmičarskoj međunarodnoj selekciji „Krugovi“ tri su predstave, dve iz Zagreba i jedna iz Skoplja. Predstava u čast nagrađenih biće „Hrkači“ čiji tekst i režiju potpisuje Nikola Pejaković, a izvodi ansambl Narodnog Pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke.
Bonus video: Siniša Kovačević o komadu „Godine vrana“
