Šta su krila Kafkina pisma koja je tražio da budu spaljena nakon smrti: Nova izložba predstavlja drugo lice čuvenog pisca

Među izloženim artefaktima je i Kafkina razglednica njegovom šuraku, na kojoj se šali o svojim izuzetnim skijaškim veštinama (u to vreme je bio lošeg zdravlja), tvrdeći da je ilustracija skijaša na kartici bio on.

Njegov prijatelj Maks Brod, koga je Kafka upoznao na univerzitetu gde su obojica studirali pravo, napisao je u jednom dokumentu da se tokom njegovoj obraćanja prijateljima, Kafka često „nekontrolisano smejao“, što je u suprotnosti sa često mračnom slikom pisca “ukletog” izgleda.

Možda je najzanimljiviji predmet na izložbi pismo koje je Kafka poslao svom šefu u osiguravajućoj kompaniji u kojoj je radio oko 1912. godine, rekavši da je previše bolestan da bi mogao da radi. Kafka je u suštini bio „bolesan“ jer je čitavu noć bio budan i pisao priču koja će postati njegovo revolucionarno delo, “Presuda”.

Ali, izložba “Kafka: Pravljenje ikone”, koja se otvara 30. maja, nije samo o smehu. Ideja postavke je da se obeleži stogodišnjica Kafkine smrti 1924. godine, i predstaviće originalne rukopise najpoznatijih njegovih dela iz kolekcije i međunarodnih pozajmica.

Centralni deo izložbe, koja traje do oktobra, biće originalni rukopis Kafkine priče “Metamorfoza”, u kojoj se Gregor Samsa budi i otkriva da je pretvoren u džinovskog insekta.

Pored originalnog rukopisa novele, koji je objavljen 1915, izložba uključuje ilustracije koje istražuju mogućnosti kako bi stvorenje koje je nekada bilo Samsa moglo izgledati.

Profesorka Karolin Datlinger, kokustos izložbe, rekla je da su veoma uzbuđeni zbog predstojeće postavke, “koja će ispričati priču o Kafkinom životu, vremenu i delima, uključujući i to kako su njegovi rukopisi završili u Bodlejanskoj biblioteci u Oksfordu”.

- To je priča gotovo dostojna same etikete “kafkijanska”: autor je tražio da svi njegovi rukopisi budu spaljeni nakon njegove smrti, koja je usledila nakon napada tuberkuloze, ali Brod, koji je bio i njegov urednik, ignorisao je Kafkine želje i papiri su prosleđeni Kafkinoj nećaki – kazala je Datlinger, piše "Gardijan".

Arhiva je bila pohranjena u trezoru banke u Cirihu dugi niz godina, sve do 1961. godine, kada je ser Malcolm Pasley, saradnik na koledžu u Oksfordu, pregovarao sa Kafkinim naslednicima da materijal bude stavljen na trajnu pozajmicu biblioteci “Bodleian”.

Međutim, 2011. godine potomci Kakfine sestre Otle hteli su da prodaju pisma koja joj je Kafka pisao. Znajući da ne može sebi da priušti da ih kupi na aukciji, biblioteka “Bodleian” je posredovala u dogovoru u kojem su ih Oksfordska biblioteka i nemački knjiženi arhiv u Marbahu zajedno kupili i zadržali u “Bodleianu”.

Drugi Kafkini radovi, uključujući rukopis “Procesa”, čuvaju se u nemačkom književnom arhivu, dok se neki od rukopisa koji čine deo Brodove arhive čuvaju u Nacionalnoj biblioteci Izraela u Jerusalimu. Kafkina pisma njegovoj verenici Felis Bauer, kojom se nikada nije oženio, kupio je privatni kolekcionar za oko 500.000 funti na aukciji u Sotbiju 1987. godine i od tada nisu viđena.

Franca Kafku, nemačkog pisca jevrejsko-češkog porekla, kritika danas smatra jednim od najvećih autora XX veka.

Njegova najznačajnija dela, pripovetka “Preobražaj”, te romani “Proces” i “Dvorac” prepuni su tematike koja predstavlja arhetipove otuđenosti, psihofizičke brutalnosti, sukoba na relaciji roditelji-deca, likova na zastrašujućim putovanjima i mističnih transformacija.

Kafka je rođen u jevrejskoj porodici srednje klase u Pragu, tada u Austrougarskoj monarhiji, koja je govorila nemački jezik, a školovao se za pravnika. Po završetku pravnih studija, Kafka se zaposlio u osiguravajućem društvu. U slobodno vreme je počeo pisati kratke priče te je ostatak života proveo žaleći se kako nema dovoljno vremena da se posveti onome što je smatrao svojim pravim pozivom. Takođe je žalio što je toliko vremena morao posvetiti svom Brotberufu (nem.: "Posao koji donosi hleb"; dnevni posao).

Zbog nedostatka slobodnog vremena i društvenog života, Kafka je preferirao komunikaciju preko pisama, ostavivši iza sebe stotine pisama među kojima su i ona pisana ocu, zaručnici Felis Bauer te najmlađoj sestri Otli. Kafka je imao problematičan odnos sa svojim autoritativnim ocem koji će uveliko uticati na njegovo pisanje, kao i interni konflikt sa vlastitim jevrejstvom, za koje je smatrao kako nema velike poveznice s njim.

Tokom njegovog života, samo je mali broj Kafkinih dela izašao iz štampe: zbirke kratkih priča “Razmatranje” i “Seoski lekar”, te neke individualne pripovetke (Preobražaj) izdavane u časopisima.

Iako je zbirku “Umetnik u gladovanju” pripremio za štampu, ona nije izašla do nakon njegove smrti. Kafkina nedovršena dela, uključujući i romane “Proces”, “Zamak” i “Amerika”, nisu štampana pre njegovog odlaska, a većinu ih je izdao njegov prijatelj Maks Brod, ignorišući tako Kafiknu želju da mu se dela unište nakon smrti. Alber Kami i Žan Pol Sartr predvode listu pisaca na koje je uticalo Kafkino delo, a termin „Kafkijanska atmosfera“ ušao je u teoriju književnosti, kako bi se opisale nadrealne situacije kao u Kafkinim delima.

Kafkina tuberkuloza grkljana pogoršala se u martu 1924. godine te je morao da se iz Berlina ode u Prag, gde su ga negovali članovi porodice, posebno sestra Otla. Dana 10. aprila 1924. otišao je u sanatorijum doktora Hofmana u Kierlingu, pokraj Beča, gde je i umro 3. juna 1924. godine. Telo mu je preneto nazad u Prag, gde je sahranjen 11. juna 1924. na Novom jevrejskom groblju u četvrti Žižkov. Kafka je tokom života bio anoniman, i slavu je smatrao nebitnom. Ipak, stekao je slavu ubrzo nakon smrti.

"Mladost je srećna zbog sposobnosti da vidi lepotu. Svako ko sačuva sposobnost da vidi lepotu neće nikada ostariti" - Franc Kafka.

Bonus video: Jelena Lengold - U Srbiji su pisci potpuno apatični i bez ikakvog političkog stava