0
Predstava "Ćelava pevačica" Ežena Joneska, u režiji Jagoša Markovića i produkciji Centra za kulturu Tivat, ispraćena je ovacijama na sceni između crkava u nastavku dramskog programa XXXVIII festivala "Grad Teatar".
Ova izvedba, prepoznatljiva po svom apsurdnom humoru i britkoj satiri, oduševila je publiku svojim inovativnim pristupom i izuzetnom glumačkom izvedbom Olge Odanović, Branka Vidakovića, Dubravke Drakić, Momčila Otaševića, Sandre Bugarski i Branimira Popovića.
Za ovu predstavu Jagoš Marković (1996 – 2023) je dobio poslednju nagradu u karijeri, plaketu „Ivana Tomičića“ za poseban doprinos teatru i festivalu Purgatorije. Marković je odlučio da radnju drame iz Londona preseli u Boku Kotorsku, u stan jedne gospodske porodice iz Kotora, i da britansku uštogljenost originalnih aktera pretvori u mediteransku lepršavost, ali i fjaku karakterističnu za žitelje zaliva.
Marković je tada kazao da je „Boka čudo i privilegija je biti tu i zbog lepote i zbog metafizike“, pa zbog toga Joneskov tekst na bokeškom dijalektu odlično funkcioniše u ovom okruženju. Najveću ulogu u tome imao je prevod Joneskove drame na bokeški dijalekt i njeno prilagođavanje lokalnim prilikama, za šta je bio zadužen Neven Staničić, koji potpisuje scenski govor. Kostimografkinja je Marija Marković Milojev, scenografkinja Tara Lazarević Klisić, a za dizajn svetla odgovoran je Radomir Stamenković.
Glumica Olga Odanović je, nakon igranja na sceni između crkava, izjavila da je publika uvek jednako oduševljena ovom predstavom.
– To znači da je Jagoš nama u amanet ostavio jednu temu i način čitanja ove predstave kako je on čitao. Ostavio je i nama, ali i publici, da nešto učita od onoga što je Jagoš ovom predstavom hteo da kaže. Mislim da je učitao i pokrenuo neke jako važne teme koje se tiču svih nas u ovom današnjem vremenu, ovakvom kakvo ono jeste – kazala je Odanovićeva.
Glumica je istakla da teško možemo nešto da promenimo, “mogli bismo kada bismo bili sposobni i svesni svega što smo uradili”.
– Nismo mi krivi za sve, ali kad nema empatije, poštovanja i ljubavi, onda se gubi smisao i padamo u beznađe i apatiju. Kad svako gleda svoja posla, niko nikog ne primećuje, niko nikome ne želi ni da pomogne na neki pravi način. Mi smo s Jagošem mnogo o tome pričali i ova predstava dosta govori o toj otuđenosti i potpunoj odsutnosti komunikacije. Ljudi kada gledaju ovu predstavu zaista mislim da ponesu neka divna pitanja i čovek se sigurno zamisli – kazala je Olga Odanović.
Ovom prilikom je otkrila i da je na prvo čitanje bokeške „Ćelave pevačice“ vratila tekst.
– Rekla sam Jagošu da ja to neću moći, ali on je mene jako dobro poznavao, još od Akademije i radili smo mnogo stvari zajedno koje su bile briljantne, ali i one manje dobre. Morala sam mnogo da radim na ovom tekstu, naša divna inspicijentkinja Slavka je sa mnom svakog dana po dva i po sata sedela i vežbala, i onda sam uveče išla na probu.
Prva asocijacija na Grad Teatar joj je, kako je kazala, davno vreme kada je njen suprug Dragan Petrović bio na ovom festivalu.
– To je bilo jako davno. Ja sam od onih koja najviše voli ono svoje vreme kad sam bila jako mlada i ostala sam negde u tome jer ne želim da se adaptiram na ovo vreme. Nema potrebe. Trudila sam se, ali vidim da mi to ne ide. Tako da Grad Teatar Budva u meni budi najlepše uspomene. Srce mi je zaigralo kada sam ušla u Stari grad danas – kazala je Odanović.
Glumac Momčilo Otašević je potvrdio da su reakcije na ovu predstavu uvek iste i otkrio kako je tekao proces rada sa rediteljem.
– Bila je lepa reakcija budvanske publike, a znalo se dogoditi i da bude dosta turbulentnija i egzaltiranija. Moj lik je nastao jako spontano. Jagoš me zvao kad sam se vratio sa snimanja jednog filma i rekao mi da moram da igram ovu predstavu. Imao sam slobodnih četrnaest dana i on me ubedio da ja to mogu i da je samo pitanje da li to želim. Znao sam da želim i da ću dobiti aplauz jer je on režirao. Onda smo kasno noću dugo razgovarali, slao mi je neke snimke koje još uvek imam i rekao mi je: “Sine, taj lik je jedan veseli fašista, jedan heteroseksualni gej čovek.” Dao mi je milion paradoksa i punu vreću ideja, jako je želeo da radim i ja sam uvek želio da radim s njim – kazao je Otašević.
Nažalost, dodao je, samo je tih četrnaest dana radio na ovom liku i voleo bi da je imao prilike da radi duže. No, sa Jagošem je bilo dovoljno i četiri dana.
– Strašno volim ovu predstavu i drago mi je što je igramo po celoj bivšoj Jugoslaviji, ponosno, punog srca i duše. Voleo bih češće da budem na festivalu Grad teatar, poslednji put sam bio ovde pre deset godina i lepo je – naglasio je Otašević.
Bonus video: Ovacije za predstavu „Ćelava pevačica“ reditelja Jagoša Markovića
