Srpski Barbarogenije koji u sebi krije razbarušenost Dalija i svestranost Leonarda: Otvorena izložba Milića od Mačve

Izložbu ​j​e otvorila ministarka kulture Maja Gojković​ izražavajući zadovoljstvo postavkom priređenom u čast jubileja velikog umetnika Milića od Mačve, koji je srpsku kulturu i umetnost proslavio širom sveta. Gojković je ukazala da je ovaj slikar autentičnog izraza bio jedinstven i po tome što je, ma gde god stvarao i izlagao, svoju otadžbinu i Mačvu uvek nosio u srcu.Autorke izložbe Branka Conić, direktork​a Doma Jevrema Grujića i Andrea Milojević, istoričarka umetnosti​ istakle su da je izložba prilika da se ponovo istakne rad i stvaralaštvo "srpskog Barbarogenija koji u sebi krije razbarušenost Dalija i svestranost Leonarda i pozvale posetioce da se pažljivo zagledaju i obilje simbola i višeslojnost poruka koje kriju njegova dela."

Na izložbi ​koja će trajati do kraja marta meseca, posetioci ​će moći da vide preko 60 Milićevih slika, ali i brojne lične predmete, fotografije, crteže i umetničke instalacije. Neka od dela nikada nisu bila prikazana u javnosti, ​ali na njoj se nalaze i ona prepoznatljiva kao što su: „Ponovljena prošlost“ ili „Posveta prahu Leonida Šejke“.Izložba se organizuje u saradnji sa porodicom slavnog umetnika i privatnim kolekcionarima, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.Prema seljačkom sanovniku, za decu rođenu krajem oktobra, početkom novembra meseca, pisalo je - ako se ne razvije u vojnika, on će otići u umetnike. Baš jednog takvog oktobra meseca 1934. godine u polju kukuruza, srpom odvojen od majke, rodio se Milić Stanković.

Rođen u Belotiću na području Mačve, odrastao je u seoskom krajoliku sa mati Desankom i ocem Radovanom. Vreme je provodio igrajući se po poljima, u ambaru, staroj magazi, leti plivajući u obližnjoj reci, pravio je sam svoje igračke od predmeta i bundeva, a bujna mašta pomagala mu je da prevaziđe vreme dokolice. Duboko je upijao svet oko sebe svim svojim čulima i pokazivao interesovanje za sve što ga okružuje, stvarajući od ranog detinjstva brojne teorije i definicije svega čime je bio okružen, a što je kasnije iscrpno obrađivao u pesmama, tekstovima, intervjuima, ciklusima slika i crteža i filozofskoj misli koju je iskazivao kroz sve medije.Tokom gimnazije, Milić je izgovorio "Slikarsku zakletvu" samom sebi u ogledalu! Rekao je: “Ja moram biti slikar! Biću slikar i od slikarstva ću samo živeti!”, prihvatajući svoju sudbinu.

Na likovnoj akademiji u Beogradu se pokazao kao izvrstan student i ubrzo je dobio i bespovratnu stipendiju. Organizovao je preko sto samostalnih izložbi održanih širom sveta - od Severne Amerike, preko Brisela, Rima, Pariza i Beča. Znanje iz arhitekture, koju je jedno vreme paralelno studirao sa Likovnom akademijom, upotrebio je za podizanje tri kule, u Beogradu, Belotiću i na Zlatiboru, koje su bila mesta stvaranja, okupljanja i druženja, a danas mesta sećanja i čuvanja njegovog lika i dela.Dela jednog od srpskih umetnika koji je obeležio 20. vek nalaze se i u galeriji Ufici u Firenci, Vatikanskom muzeju u Rimu, Istorijsko-umetničkom muzeju u Ženevi i mnogim drugim galerijama i privatnim kolekcijama, među kojima je i kolekcija Dejvida Rokfelera. Bio je član Mediale, pokreta i grupe koji nastaje sredinom pedesetih godina, zajedno sa Oljom Ivanjicki, Leonidom Šejkom, Peđom Ristićem „Isusom“, Vladimirom Veličkovićem, Đorđem Kadijevićem i mnogim drugima. Izložba će trajati do kraja marta 2024. godine.

​Radno vreme Doma Jevrema Grujića je četvrtak i petak od 15 do 20 časova i subota i nedelja od 11 do 16 časova. Svim danima u nedelji moguće je zakazati grupnu ili školsku posetu.Bonus video: Izložba Lavirint devedesetih