Dva ženska pogleda: SRBokalipsa i Čaušesku...
Maja Trifunović, „Gutači vatre“, Laguna, 2022.
U svojoj četvrtoj knjizi Maja Trifunović setno i sabrano beleži male apokalipse. Njeni junaci žele privatnost, ali ne i beg od sveta; pripovedanjem dominira ženska vizura, ali bez opsesije bezgrešnošću; svedenost okruženja zamagljuje društveno-politički format kako bi se bolje videli promašaji cele epohe. Junakinje su spremne na razočaranje i mire se njim, ali ionako nisu insistirale na pobedama.
U priči „JMBG“, mala ljubav negovateljice iz Srbije i gastarbajtera u Švedskoj zgasne pre nego što uspe da zasija, jer Dina ne želi da bude „praktično bezemljašica, svega gladna, istovremeno napaćena i prevejana“. Posthumni glas žene iz šeste decenije života opominje da na svet dolazimo uz „spoiler alert“, da „uz nas neprestano čuči smrt, krijući lice rukama“ („Okrugao broj“); naratorka priče „Kruška“ sebe u životu vidi baš tako, kao krušku zauvek zanemarenu u posudi šarenog voća, kao nekog ko stari „nasumično i haotično“.
Možda su traume krivog srastanja, neuspešne socijalne integracije, svenulih ljubavi, propalih brakova i nesnalaženja u prijateljstvima tek „problemi prvog sveta“, nedaće ponikle u komforu i obilju: ali to su problemi onoga sveta koji zna da se velike drame veka ne mogu razumeti bez malih povesti u kojima su čipovane lične istorije.
Gabi Čutak, „Mrtva priroda sa zmajem“, Kulturni centar Novog Sada, 2022.
„Baka je umrla bez bora“, prva je rečenica priče „Porculan“, omaža skrušenoj ženi koja je mislila da je rat fatalni nesporazum koji će se brzo razjasniti. Glavna junakinja se sa šesnaest godina zaposlila u fabrici svile i ostala do kraja života zaljubljena u nemačku urednost.
Mađarska autorka rođena i odrasla u Rumuniji u svom proznom prvencu insistira na jezovitom i remetilačkom delovanju sećanja. Detinjstvo u poslednjim godinama rumunskog socijalizma pretočeno je u niz vinjeta opervaženih oskudicom, strahom i nadom koja je istovremeno oprezna i naivna.
Dvadesetak proznih celina povezuje lik devojčice čiji je život osmišljen (ali i stalno razgrađivan) prisustvom brižne bake i nepredvidljivog dede, teskobnom atmosferom u vrtiću, povremenim dolascima majke koja joj raščešlja kosu i smota je u punđu, pa odu da hrane labudove. Na slikama u albumu njenog svakodnevnog života su i Žena s crvenim noktima, zec zaklan u paprikaš, Vođa i Trg aplauza, zle bliznakinje sa adekvatno strašnim imenom – Džordžalina. Kako su uspomene iz detinjstva groteskne pokazuje i priča „Pametno prase“, u kojoj dečko i curica posle školske priredbe umesto željene romantične slike dobiju fotografiju na kojoj su ovekovečeni kao „prase vodene glave i vuk napuklog nosa“.
Bonus video: Promocija knjige „Bez reči“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar