Povest melanholične marginalke o identitetu i raseljavanju, traumi i sećanju u romanu "Časovi letenja" Etele Farkašove i stvaralačka biografija kao ironični i razmaštani kolaž sudbina Ane Marije Grbić u njenom prvom romanu "Mrtvi na dodir", ovonedeljne su preporuke za čitanje.
Etela Farkašova, „Časovi letenja“, Agora, 2022.
Višeslojni roman slovačke prozaistkinje i pesnikinje nije samo dnevnik samoće. Povest melanholične marginalke Mirijam spaja uzbudljive i ubedljive tematske niti: identitet i raseljavanje, traumu i sećanje, ljubav i izneveravanje. Veliki deo romana opisuje suživot sa životinjama kao terapiju socijalne integracije, ali i kao način da se terapija integriše u usamljenički život.
Mirijam je ilustratorka knjiga koja volju i snagu investira u traganje ne toliko za srećom koliko za osećanjem postojanosti. Žaljenje za otrovanim psom preobražava njen dom u stanište za nekoliko naizgled nekompatibilnih kućnih ljubimaca. „Časovi letenja“ su, i pored usredsređenosti na nemirni unutrašnji svet jedne žene, alegorija o idealizmu, o želji da se poleti, o pokušaju da se među različitima i nepoznatima prepoznaju srodnosti.
Okupljajući ptice i životinje oko sebe kao Sveti Franja, Mirijam im posvećuje sve svoje vreme, izuzev kad ide psihijatru ili u pet šop, i izlasci iz životinjskog carstva prilika su da uoči razmere svoje izolovanosti; čak i ako kod retkih sabesednika ne naiđe na nehaj, uvek iskusi njihovu žurbu i nestrpljenje. Prijatelji i poznanici iz sadašnjosti i prošlosti ostaju epizodisti koliko god ih junakinja oživljavala u uspomenama ili analizi: sva pažnja je usmerena na Mirijam, na njenu porodicu, kompleksni odnos sa majkom i razoreni brak sa Amerikancem, njen život u Izraelu i Americi pa potom u Bratislavi. Mirijam ostaje stranac u svojoj zemlji, i zato od stana pravi oazu mira, držeći svojoj menažeriji časove letenja.
Ana Marija Grbić, „Mrtvi na dodir“, Geopoetika, 2022.
„Suvenir služi da se uvali rodbini, zalepi na frižider ili smandrlja u fioku“: pouka koju dobija posetilac kafea „Logos“ od meštana italijanske varoši malo obuzdava njegovu ambiciju da za sto evra prodaje Alpe salivene od stakla. Ovo je tek jedna od bezbroj situacija i opservacija u mozaičnom romanu sa hiljadu ključeva.
Stvaralačka biografija kao ironični i razmaštani kolaž sudbina bizarnih i dirljivih nudi mogućnost efektnog preobražavanja komičnog i grotesknog u poetično. Kao i u prošlogodišnjoj zbirci proze „Srneća leđa“, i u svom prvom romanu Ana Marija Grbić sa empatijom i cinizmom katalogizuje nekoliko života koje sondira oko svevidećeg pripovedanja. Jedno oko i doslovce nedostaje: oko devojke opisane u priči Srdana Vasiljevića, rođene u Nigeriji „od oca iskompleksiranog ambasadora“ i „majke visokoklasne domaćice“, oko koje će njen otac otkupiti od otmičara, a majka nositi oko vrata kao amajliju. Vasiljevićev boravak u rezidenciji za pisce u Italiji efikasan je pokretač zbivanja i snevanja.
Bonus video: Vida Ognjenović na promociji knjige Žarka Lauševića
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar