0
Oni koji ne mogu da se sete prošlosti, osuđeni su da je ponove. Sve više sam uznemiren da bismo mogli da budemo svedoci ponavljanja istorije - da još jednom moramo da se borimo za pravo da budemo Jevreji, poručio je Stiven Spilberg, reditelj Oskarom nagrađenog filma "Šindlerova lista".
Spilberg je primio USC’s University medaljon na svečanosti povodom 30. godišnjice njegove Fondacije „Shoah“ kada je u svom govoru ocenio:
– Suočeni sa brutalnošću i progonom, uvek smo bili otporni i saosećajni ljudi koji razumeju moć empatije. Možemo da besnimo protiv gnusnih dela koje su teroristi počinili 7. oktobra i takođe osuđujemo ubijanje nevinih žena i dece u Gazi – dodao je Spilberg u punoj dvorani, uključujući preko 30 preživelih iz Holokausta.
Samo nekoliko sati pre događaja Fondacije “Šoa” u Los Anđelesu, Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju kojom se zahteva prekid vatre u Gazi između Izraela i Hamasa.
Spilberg ovom prilikom nije govorio o realpolitičkim mahinacijama koje se odvijaju u hodnicima moći. Umesto toga, reditelj je bio precizan u svojim rečima o borbi protiv predrasuda, diskriminacije i mržnje koja traje skoro 80 godina nakon što su nacisti poraženi i završen Drugi svetski rat.
– Ovde smo da proslavimo rad Fondacije “Šoa”, koji je sada važniji čak i više nego 1994. godine – rekao je Spilberg u prisustvu Celin Biniaz, jedne od poslednjih preživelih iz Holokausta sa “Šindlerove liste”.
Reditelj je istakao da je ključan rad Fondacije nakon stravičnog masakra 7. oktobra, kada se dogodio brutalni iznenadni napad Hamasa koji je ostavio mrtvih preko 1.400 civila i vojnika, stotine otetih kao taoce i masovna silovanja.
– To je ključno za zaustavljanje političkog nasilja uzrokovanog dezinformacijama, teorijama zavere i neznanjem. Važno je zaustavljanje porasta antisemitizma i mržnje bilo koje vrste. To je ključno za zdravlje naše demokratske republike i budućnost demokratije u celom civilizovanom svetu!
Sa arhivom “Šoa” fondacije koja je osnovana 1994. godine sa skoro 60.000 svedočenja preživelih Holokausta i svedoka genocida i zločina protiv čovečnosti, Spilberg je tek četvrti dobitnik medaljona USC.
– Imao sam neverovatnu sreću da veći deo svog profesionalnog života provedem pričajući priče. Priče su temelj istorije. Priče mogu biti magične, inspirativne, zastrašujuće i nezaboravne. One nude prikaz čovečanstva u svoj njegovoj lepoti i tragediji. I one su jedno od naših najjačih oružja u borbi protiv antisemitizma i rasne i verske mržnje kazao je Spilberg dodajući:
– Holokaust, ili kako su ga moji roditelji nazvali, „Velika ubistva“, jedna je od priča koje sam čuo dok sam odrastao. U domu moje bake i dede u Sinsinatiju, gde sam živeo do svoje treće godine, moja baka je predavala engleski jezik Mađarima koji su preživeli Holokaust. Tokom ovih predavanja, često sam sedeo za stolom sa njom, i tu sam naučio da brojim… ne u školi, već pomoću brojeva istetoviranih na rukama preživelih. Jedan čovek koji je zasukao rukav pokazao mi je kako izgleda broj 5, zatim 3 pa 7. Onda je rekao: „Hoćeš da vidiš trik: ovo je 9, ali kad ja ovako okrenem ruku, sada je 6. Imao samo tri godine, ali nikad nisam zaboravio to. Godinama kasnije, kada sam bio u srednjoj školi u Kaliforniji, bio sam jedan od malobrojnih Jevreja i morao sam da iskusim kako je to biti na udaru antisemitizma, verbalno i fizički i putem tihog isključivanja. Bio je to oštar podsetnik da, iako su prošle decenije od Holokausta, udaljenost između stola moje bake i hola moje srednje škole nije bila velika i da diskriminacija Jevreja nije nešto što je počelo ili završeno sa Drugim svetskim ratom!
Slavni reditelj se osvrnuo u svom govoru i na godine snimanja i produkcije njegovog čuvenog filma “Šindlerova lista”.
– Uranjanje u tamu Holokausta bilo je imperativ. Jedina stvar koja je uvek probijala mrak je kada bi nas preživeli Holokausta posetili u Krakovu. Sećam se da je svaki preživeli imao priču za prepričavanje. Ali sećam se i da me je bolelo što njihove priče nisu dokumentovane kao dokaz šta je učinjeno njima i svim Jevrejima Evrope. Istupanjem da podele svoje priče pred kamerom, sačuvao bi se trajni zapis za njihove porodice, za istoriju, za obrazovanje i za svaku buduću generaciju. To je postala moja misija, to je postalo naše delo. To je postala Šoa fondacija.
I 30 godina kasnije, kako je istakao Spilberg, odlučan je da tim glasovima da svaku priliku da se čuju, prenosi „Deadline“.
– 56.000 svedočanstava koje smo snimili su od neprocenjive vrednosti u podučavanju novih generacija šta su preživeli intonirali tokom 80 godina. Nikad više. Ipak, slušajući ih, odjeci istorije su nepogrešivi u našoj sadašnjoj klimi. Porast ekstremističkih stavova stvorio je opasno okruženje – kazao je između ostalog Spilberg.
Slavni reditelj je ocenio da svakog dana vidimo kako se mašinerija ekstremizma koristi u kampusima koledža:
– Punih 50 odsto studenata kaže da je iskusilo neku diskriminaciju zato što su Jevreji. Ovo se dešava uz antimuslimansku i arapsku diskriminaciju. Stvaranje „Drugog“ i dehumanizacija bilo koje grupe na osnovu njihovih razlika je temelj fašizma. To je stara knjiga očišćena od prašine koja se danas široko distribuira!
Bonus video: Skorseze o novom filmu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
