Srećna sam što ću nastupati sa Željkom Lučićem, i zahvalna sam što imam priliku da budem na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, kaže za Nova.rs sopran Vesna Đurković.
Sto godina od prvog izvođenja Verdijeve „Travijate“ na srpskoj operskoj sceni, biće obeležen večeras na Velikoj sceni nacionalnog teatra. Naslovne uloge tumače čuveni bariton Željko Lučić kao Žorž Žermon, tenor Stevan Karanac i sopran Vesna Đurković. Verdijeva „Travijata“ jedna je od najpoznatijih i najizvođenijih opera u celom svetu.
– I ako neko nije pogledao celu predstavu, možda i ne znajući odakle je, sigurno je čuo čuvenu zdravicu iz ove predstave – ističe Vesna pred kojom je, kako kažu stručnjaci, blistava karijera.
U čemu je magija ove opere?
– “Travijata” je jedna od najpoznatijih i najizvodjenijih opera u celom svetu. I ako neko nije pogledao celu predstavu, mozda i neznajući odakle je, sigurno je čuo makar čuvenu zdravicu. Vesna Djurkovic: Srecna sam sto nastupati sa Željkom Lučićem u „Travijati“. Ova opera je veoma raskošna, kako u muzičkom tako i u dramaturškom smislu, libreto je pisan po čuvenoj drami „Dama s kamelijama“.
Tumačite Violetu Valeri. Koliko je uloga zahtevna pevački, koliko glumački?
– Smatram da su te dve stvari nerazdvojive i jednako zahtevne kad je opera u pitanju. Naravno da je preduslov da najpre ulogu možete da otpevate i da odgovara vašem glasu, ali ako zapostavite glumački deo, onda ipak niste doneli ulogu do kraja. Tako da opera generalno jeste veoma zahtevna, zahteva skoro svakodnevno vezbanje, pevačka forma mora biti u jako dobroj kondiciji kako biste uz pevanje mogli da obavite sve scenske zadatke i donesete pravu emociju, i kada se sve to spakuje kako treba, publika je zadovoljna!
Sa ovom ulogom ste debitovali u Bugarskoj u državnim operama Burgas i Ruse. Po čemu se naša produkcija razlikuje?
– Naša “Travijata” je klasično postavljena, vizuelno odgovara epohi 18. veka, kostimi i scena su veoma raskošni. Produkcije u Bugarskoj su nešto modernije postavljene, ali svaka je na svoj način interesantna i lepa.
Obrazovanje je započela u Muzičkoj školi Josif Marinković u Zrenjaninu u klasi prof. Ane Aleksić Šajrer, a školovanje je nastavila na Katedri za solo pevanje na FMU u Beogradu u klasi prof. Ljudmile Gros Popović, u čijoj klasi je završila master studije. Dobitnica je brojnih nagrada: Nikola Cvejić u Rumi, Talenti 2011, Bruna Špiler u Herceg Novom i Obzorja na Tisi. Usavršavala se kod Olge Makarine, Davida Bižića, Marijane Mijanović i Predraga Goste.
Operski debi imala je na sceni Narodnog pozorišta kada je tumačila tumačeći ulogu Belinde u operi Henrija Persla Didona i Enej 2013. godine. Na sceni Madlenijanuma nastupila je u operi „Krunisanje Popeje Klaudija Monteverdija“ sa ulogom Drusile. Master studije je završila ulogom Madalene iz istoimene opere Sergeja Prokofjeva, u režiji Vladana Đurkovića. Opera je uz pratnju kamernog orkestra izvedena na sceni Ruskog doma u Beogradu u junu 2016. povodom obeležavanja godine Prokofjeva. U martu 2017. debitovala je u operi SNP-a kao Mizeta u predstavi Boemi.
Sezone 2017/2018 završila je usavršavanje u operskom studiju Borislav Popović Narodnog pozorišta u Beogradu. Nastupila je na koncertu Želјko Lučić i prijatelјi u Zrenjaninu sa Zrenjaninskom filharmonijom pod upravom Andreja Bursaća i kao gost na koncertu Zrenjaninske filharmonije pod upravom Mikice Jevtića, takođe u Zrenjaninu.
Nastupate sa slavnim Željkom Lučićem, svojim sugrađaninom i profesorom. Koju ste najvažniju lekciju od njega naučili?
– Od 2015. godine sam bila gošća na njegovom koncertu sa „Zrenjaninskom filharmonijom“ u Zrenjaninu, to je ujedno bio i moj prvi nastup sa velikim orkestrom, bila sam van sebe od sreće i bila je to velika čast za mene. Tada nismo pevali nijednu numeru zajedno, tako da će sada osećaj biti potpuno drugačiji, mogu reći da sam još više uzbuđena nego pre sedam godina. Željko Lučić je pre svega divna osoba, duhovit i harizmatičan, takvi ljudi plene gde god da se pojave i nikog ne ostavljaju ravnodušnim. Njegovo pevanje je vrhunsko u svojoj jednostavnosti, zvuči lako i iskreno, glumački je upečatljiv i zražajan, i zato ga sluša ceo svet.
Tu je i talentovani Stevan Karanac…
– Stevan i ja smo kolege sa fakulteta, dugo se već poznajemo i mnogo smo pevali zajedno, uvek jako lepo sarađujemo. On je jedan od najperspektivnijih tenora nove generacije u našoj zemlji. Zajedno smo bili polaznici operskog studija Narodnog pozorišta, koji nosi ime upravo reditelja ove produkcije Travijate (1991) „Borislav Popović“, a obnovu ove režije radi rediteljka Ivana Dragutinović Maričić koja nam je bila pedagog u tom studiju, tako da nam je i to posebno drag.
Šta je bilo presudno da se opredelite za solo pevanje?
– Klasična rečenica „oduvek sam volela da pevam“. Kada sam imala 15 godina, brat od tetke koji je išao u muzičku školu me je odveo kod profesorke Ane Aleksić Šajrer. Ona mi je prenela ljubav prema klasičnom pevanju, spremila me za Akademiju gde sam diplomirala kod profesorke Ljudmile Popović.
O čemu maštate, o kojoj ulozi i operskoj sceni?
– Želja mi je da pametno biram repertoar, da me glas dobro služi i da trajem.
Ko je Vesna van scene?
– Vesna je majka jedne devojčice, supruga, ćerka, sestra.. profesorka u muzičkoj školi gde dolaze nova deca koja su „oduvek volela da pevaju“.
Bonus video: Plasido Domingo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar