2
Sekretarka za kulturu grada Beograda, Nataša Mihailović Vacić, u svom odgovoru na peticiju kojom se traži njena ostavka i ostavka ministra kulture, a koju je pokrenula Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (ANKSS), jasno demonstrira razloge zbog kojih smatramo da ona nema kompetencije da odgovorno i stručno upravlja sektorom kulture u gradu Beogradu, ističe se u saopštenju Upravnog odbora Asocijacije nezvaisne kulturne scene.
„Navodeći kako iznosimo manipulacije, ona ističe da: Sekretarijat pokriva troškove poreza i doprinosa za samostalne umetnike; gradske institucije redovno ustupaju svoje prostore za programe nezavisnih umetnica i umetnika i da članice Asocijacije redovno učestvuju u programima gradskih manifestacija; i grad pokriva troškove prostora kulturnog centra Magacin u ulici Kraljevića Marka koji je otvoren za korišćenje umetnicama, umetnicima i umetničkim organizacijama“, navodi se u saopštenju.
Kako podsećaju, Sekretarijat za kulturu grada Beograda je javni servis građana i dužnost, odgovornost i obaveza svih zaposlenih u Sekretarijatu jeste da servisiraju potrebe sektora kulture, da odgovorno ulažu sredstva poreskih obveznika u održavanje i razvoj sektora, kontinuirano i aktivno razvijaju dijalog sa svim akterima u kulturi kako bi rešavali probleme, adekvatno održavaju postojeću infrastrukuru, programe i instrumente podrške, menjaju strategiju u skladu sa savremenim trenutkom i potrebama, razvijaju nove mehanizme saradnje, podrške, razvoja, ali i da pravovremeno izveštavaju građane o svom radu i planovima.
„Sve to stoji iza onoga što se zove: javni interes. Razvijena, dostupna i slobodnomisleća kultura je u interesu svih građana Beograda i Republike Srbije“, objašnjavaju iz ANKSS, i dodaju da je važno istaći činjenice, koje su taksativno naveli:
– Finansiranje doprinosa i poreza samostalnim umetnicima jeste zakonska obaveza, a ne neko izuzetno dostignuće. Ovaj mehanizam podrške postoji već više od sedam decenija, a krajnje je vreme da se on unapredi tako da umetnicima osigura dostojanstvenu socijalnu zaštitu i status u društvu, a ne potpunu ekonomsku i socijalnu marginalizaciju.
– Korišćenje prostora javnih gradskih institucija za programe umetnica i umetnika, kao i njihovo učešće u programima gradskih manifestacija, nije nikakav ustupak, nego ponovo društvena obaveza. Naglašavamo da je ovakav vid saradnje poslednjih godina sveden na incident koji zavisi od dobre volje rukovodilaca kulturnih ustanova, što negativno utiče na rezultate rada javnih institucija koje ostaju bez društveno i kulturno relevantnih programa, što, na žalost, sekretarka za kulturu očigledno ne zna.
– Za prostor Magacina u Kraljevića Marka su se izborili sami umetnici i umetnice i uložili ogromna sredstva u obnovu infrastrukture koja je nebrigom upravo Sekretarijata bila izložena propadanju. Prostor koristi veliki broj umetnica i umetnika i više od 60 organizacija i to je, na žalost, jedan od retkih dostupnih i besplatnih prostora u gradu Beogradu koji se koristi za rad umetnika, produkciju, probe, ali i mnoštvo javnih programa. Jedina dostupna sala za savremeni ples nalazi se upravo u prostoru Magacina i izgradili su je sami umetnici bez ikakve podrške Grada Beograda i Sekretarijata za kulturu. Poređenja radi, trebalo bi se informisati kako Grad Zagreb i opština Centar u Skoplju ulažu u razvoj civilno-javnih partnerstava i u kojoj meri podržavaju Centar za kulturu i mlade “Pogon” ili društveno-kulturni centar Jadro, pa da se vidi koliko Beograd u tome zaostaje.
U saopštenju se podseća i da Nataša Mihailović tokom svog mandata nijednom nije posetila Magacin da se upozna sa programima, potrebama korisnika i mogućnostima koje bi ovaj prostor dodatnim ulaganjima i podrškom Grada mogao da otvori za mnogobrojne umetnike, umetničke kolektive i organizacije koji svojim radom i programima ovaj grad čine onim što on jeste.
„Očigledno je i da nije upoznata ni sa činjenicom da se Dom omladine povukao iz prostora Magacina 2015. godine (odbivši da dalje upravlja prostorom i ima ikakve obaveze prema njemu) i da je od tada zajednica umetnika i umetnica više puta inicirala saradnju sa Sekretarijatom, koji je to odbijao i ignorisao“, navode iz ANKSS i dodaju:
„A s obzirom na to da nas je pozvala da usmerimo vreme i energiju na dijalog i konstruktivnu razmenu ideja, predložili bismo nekoliko tema za konstruktivni dijalog:
– Zašto konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture nije raspisan odmah po usvajanju budžeta grada Beograda, 1. jula 2024. godine?
– Ako je 1. jula 2024. godine doneta odluka da konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture 2024. godine neće biti, zašto o tome odmah nije obaveštena kulturna javnost Beograda.
– Koje druge mehanizme podrške umetnicama i umetnicima i umetničkim programima grad planira da obezbedi u 2024. godini?
– U budžetu Sekretarijata za kulturu Grada Beograda postoji niz stavki “Dotacije nevladinim organizacijama” u iznosu od 352.760.000 dinara (oko 3 miliona evra), Koje su to nevladine organizacije podržane i po kom osnovu?
– Javnost i nezavisni akteri u kulturi bi morali da dobiju obrazloženje zašto je na konkursima Sekretarijata za kulturu Grada Beograda za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture 2021. godine podržano 29 sumnjivih projekata, 2022. godine 15 sumnjivih projekata i 2023. godine 54 sumnjiva projekta fantomskih organizacija u ukupnom iznosu od 96.930.000 dinara (ili 830 hiljada evra)?
– Ako manifestacija “Dani porodice” nije u nadležnosti Sekretarijata za kulturu, u čijoj je onda nadležnosti? Koliko je koštala i kako to da je za ovu svrhu bilo novca, a za konkurse za finansiranje i sufinansiranje projekata nije?
– Da li Sekretarka za kulturu grada Beograda razume da su određenom broju umetnika/umetnica i kulturnih radnika/radnica honorari dobijeni u okviru projekata na konkursima Ministarstva kulture i Sekretarijata za kulturu Beograda jedan od izvora mesečnih prihoda – uprkos često minimalnim iznosima budžeta – i da je to za njih egzistencijalno pitanje?
– Kako to da se “konstruktivnog dijaloga” setila sada kada se traži njena ostavka, a da se prethodno, na bilo kakav dijalog, godinama nije odazivala?
– I poslednje: Kada će podneti ostavku?“.
Zbog svega ovoga, zaključuje se u saopštenju, sa još više uverenja i žara traže hitnu ostavku sekretarke za kulturu i pozivaju sve koleginice i kolege da im se pridruže u borbi za dostojanstvene uslove rada, za odgovornu i transparentnu upravu sektorom kulture i protiv identifikacije javnih resursa koji pripadaju svim građanima sa bilo kakvim pozicijama lične moći.
„Za elementarnu ljubaznost nasuprot aroganciji, za brigu nasuprot moći, za odgovornost nasuprot nametnutim autoritetima, za slobodnu misao i otvorenu kritiku nasuprot podaničkoj logici i manipulacijama“, piše u saopštenju Upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (ANKSS).
Bonus video: Peticija NKSS: Traže ostavke ministra kulture i sekretarke Sekretarijata za kulturu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
