"Divno čudovište, s beskrajnim vulkanom u sebi": Sećanje na Tiku Arsića

U Narodnom pozorištu u Beogradu održano je "Sećanje na prvaka drame Tihomira Arsića" koji je preminuo 7. decembra prošle godine. U prisustvu porodice i prijatelja, emotivno su evocirali uspomene o Arsiću rediteljka Ivana Vujić Kominac, glumci Lepomir Ivković i Ivana Žigon i pisac Žarko Jokanović, a pročitano je i pismo reditelja Aleksandra Mandića, te pušten film u režiji Balša Đoga koji je podsetio sve na antologijske uloge koje je dramski umetnik ostvario u pozorištu i ispred kamere.

Glumica Ivana Žigon istakla je u svom obraćanju da će Arsićevo delo biti večno.- Dragi Tiko, lepotom, temperamentom i životnošću kao da si obećao da ćeš biti večan. I nisi nas izneverio. Rekla bih, u svoj toj nepravdi i izostanku sa scene, pa i u toj nepravdi što je otišao prerano sa ove životne scene, bila mi je glavna uteha to da živi večno ono što je nezaboravno. Svaka njegova reč, šapat, trk na sceni... Zaista niste znali odakle će taj vihor da doleti, sa koje strane pozorišnog sveta. Trčao je kao gepard, a zaustavljao se nonšalantno. Kako je to rekao njegov drug iz Krupnja: "Nemoj da zaboraviš na pa-te-Tiku koju je nosio u sebi". Sa svom tom pa-te-tikom, sa svom svojom lepotom, sačuvao je izvornost i istinitost života - govorila je Žigonova nadahnuto i dodala:- Taj njegov EKG srca u ulogama koje sam gledala zapanjeno, kao i svi drugi, je bio takav grafički prikaz, ne samo života, ne samo umetnosti, nego je to bio grafički prikaz eksplozije jednog života. U tom smislu on je bio potpuna suprotnost smrti, iza jednog tako lepog i eksplozivnog smrt ne postoji! On je bio oganj živ, a mi kao sredina pokušali smo da ugasimo taj oganj. Mi smo takve kukavice, bojimo se vatre. Ljudi, prestanite da se bojite vatre, ona peče, ali tako je postalo hladno bez nje... Zar ne primećujete koliko ima ravnodušnosti na sceni i u životu, koliko odsutnosti topline, iskrenosti i ljubavi...? Zašto mu niste dali dovoljno da gori? Želim da se zahvalim Jeleni (supruga, prim.aut.) - on je sve bio, samo ne Tihomir, ali je uz nju to je i postao. Hvala tom velikom reditelju jer je često govorio da je Bog stvarao ljude, a Stevo Žigon glumce i da mu je posle te strasti bilo teško da ponovo stane na scenu.Glumica je za kraj zaključila da će se tek videti koliko Arsić živi kroz svoju decu.

- Videćemo pobedu nad tom nepravdom u kojoj živimo, videćemo tu lepotu i nastavak života jer život, oganj i izlaz ne mogu biti ugašeni od hladnih i ravnodušnih - kazala je Žigonova, a iz publike se prolomio gromoglasan apaluz.Ivana Vujić evocirala je uspomene na davne osamdesete kada je prvi put videla "lepog momka s beskrajnim darom i ogromnom stvaralačkom energijom":- Najviše smo zbog Tike dolazili da gledamo "Romea i Juliju", pa "Idiota" gde je igrao Rogožina. Čudo od predstave kojoj se publika vraćala samo zbog njega. Za tu ulogu dobio je nagradu "Raša Plaović", kao i Zlatnog viteza u Moskvi. I baš je takva, viteška priroda bila našeg Tike. S njom je živeo i stvarao do kraja života. Imao je beskrajan vulkan u sebi - rekla je Vujićeva.

Rediteljka je istakla da su u početku mnogi mislili da je Arsić bio "samo lepi egocentrik", ali je uvidela da je bio "divno čudovište koje je u srcu bilo vatreno, ludo, blistavo sjajno kao čelik".- Uvek je živeo. Mnogo, punim plućima. Ne možete da pravite umetnost ako ne živite. On je to znao. Bio je princ svoje profesije, kao i svoje porodice.Prijatelja i kolegu pamtiće zauvek i glumac Lepomir Ivković koji je istakao da je Arsić do kraja sačuvao osmeh bez straha od smrti:- Pamtiću naš poslednji razovor kada sam ga pitao - kako je? Odgovorio mi je: "Lepi brate, gledam kako je lep dan kada pada kiša".

I Žarko Jokanović istakao je Arsićevu ljubav prema životu i porodici.- Bio je čovek vetar, nekad povetarac, nekad uragan. Upoznali smo se 1991. godine kada smo u suzama razgovarali pred kordonom policije i od tada smo se družili. Nikada se nisam tako iskreno smejao kao sa Tikom. U njegovo srce stajao je ceo kosmos i uvek je radio sve da bi drugi bili srećni. Sećam se, poslednji put kada smo sedeli, kao da je to veče bilo testament. Pričao je o deci, nije se brinuo o smrti, nego za njih - kazao je Jokanović i dodao:- Na ovim prostorima neće biti shvaćen jer nismo skloni da shvatamo renesansne ljude. A Tihomir je to bio.Tihomir Arsić preminuo je 7. decembra 2020. godine, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.Bonus video:Komemoracija Lanetu Gutoviću

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tnjgkomemoracijalanegutovicgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2401314"]