8
Ja sam fotografkinja svega i svačega. Sve što se moglo slikati, ja sam slikala, samo nisam snimala amebe, pričala je Goranka Matić za Nova.rs.
Istoričarka umetnosti i fotografkinja Goranka Matić, koja je preminula u 75. godini, sećala se u razgovoru za Nova.rs da je već kao odrasla i zrela osoba ušla u svet fotografije.
Prisetila se da kada je 1980. Tito umro napravila je prve fotografije koje je nazvala „Izlozi u Beogradu“. Primetila sam da su svi skinuli njegovu sliku sa zida, stavili je u izlog, i na nju crni flor. Pomislila sam da ne bi bilo loše to da uslikam. Imala sam para samo za dva slajda. Sada je to jedna od ozbiljnijih stvari iz naše istorije.
Tako je počelo, a za sebe je govorila da nije bila klasičan fotoreporter, ni portretista, već da je „svuda čeprkala“.
– Uspešna fotka je ako njom izraziš svoj sentiment, a u isto vreme uspeš da pogodiš sentiment više ljudi. Kad ideš na događaj moraš da znaš šta se tamo i zašto dešava, šta može da se dogodi, ili kada slikaš neku osobu, moraš da se raspitaš ko je ona, ako je ne poznaješ, da istražiš, da bi znao da je staviš u određen kontekst pri slikanju.
S obzirom da su Goranku Matić mnogi pamtili po rok fotografiji, iako gotovo da nema značajnije osobe koju nije ovekovečila svojim fotoaparatom, za naš portal se 2020. sećala kako je slikala Bajagu, Margitu Stefanović iz EKV-a, Koju… I prvi put pokazala neke od dragocenih fotografija iz davnašnjih dana.
Pričala je kako je uradila gomilu Bajaginih portreta i onda opisivala kako je jednu od njih načinila:
– To je fotografija kako mi pamtimo Bajagu kao lepog, dobrog momka. Upoznali smo se na koncertu Stonsa u Beč. Išla je gomila muzičara, među njima su bili on i njegova Ema, još je tada bio u Ribljoj čorbi. I kada je osnovao svoj bend pozvao me je da radim album „Pozitivna geografija“. Nastavili smo saradnju na još nekih pet, šest njihovih albuma – sećala se, a Vladu Divljana nazvala pričom za sebe.
– On mi je bio ne prijatelj, nego porodica. Ovo je jedna od fotki za album „Čokolada“, a ideja je bila da se rade fotografije kao sličice za albume holivudskih glumaca koji su nekada bili popularni. I mislim da sam kao holivudski fotograf slikala holivudskog glumca. On jeste bio veliki muzičar, ail njega nisam tako doživljavala nego prijateljski i familijarno.
Govorila je i o Margiti Stefanović iz Ekatarine Velike, opisujući fotku:
– Magi je bila lepa i talentovana. Često sam je slikala, ali ova fotografija mi je posebno draga jer je maknuta od njenog imidža. Mislim da sam je slikala za zagrebački „Svijet“ i bile smo na Dunavu. Nešto je ćušnula, naišli su ovi momci i ja sam joj rekla. „Okreni se“ i tako sam dobila jednu normalnu Magi, životnu i nasmejanu. Bez poze – sećala se a ovako pričala o fotki na kojoj je Dušan Kojić Koja iz Discipline kičme:
– Koji sam predložila da ga slikam kod zgrade Protokola koja je već tada bila devastirana. U tom dvorištu su tada bili gipsani radovi i to je bilo ono što sam želela da postignem, vidljiv je kontrast. Koja sa epoletama, petokrakom, minđušom, u određenom kostimu sa svim simbolima koje nosi, a iza je potpuno razdrndana zgrada u kojoj je potpisano stvaranje Kraljevine Jugoslavije. I samo jedna lična poruka – Drži se Kojo!
Reditelj Aleksandar Mandić joj je doveo Borislava Pekića da ga slika za izborni plakat kada mu je u opštini Rakovica protivkandidat bio Šešelj.
– Imali smo divno veče, nas dvoje smo ostali sami, malo se slikali, malo pili lozu, malo pričali. Posle ga više nikad nisam videla, ali sam bila srećna što sam imala priliku da ga slikam, porazgovaram i družim se to jedno veče sa njim. Iz te serije fotografija, ova mi je omiljena, jer se vidi njegova lepa ruka, u drugoj je, kao uvek, bila cigareta, a oseća se i neka vrsta opuštenosti visokog koščatog čoveka.
A setila se i kako je ovekovečila Marinu Abramović:
– Marinu sam slikala u bašti SKC kada se vratila sa Kineskog zida. Naglasak sam dala na ovu zidnu ogradu, s obzirom na to odakle je došla. Znamo se od sedamdesetih još iz redakcije SKC i viđala sam je kad je dolazila, slikala sam je i sa mamom i tatom, bratom ali sada kada je bila izložba nismo se videle. Bila je prevelika galama, previše je to bila velika priča…
Bonus video: Izložba fotografija
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare