"Romi nemaju reč za rat, sloboda i ljubav su jedini principi": Katarina Krstić, autorka scenarija za seriju "Dert", dobitnica nagrade "Make the scene"

Nakon izlaska iz zatvora, otac Ahmed pokušava da povrati poverenje svoje žene i dece kroz romsku tradiciju i muziku, podstičući ih da prihvate svoj identitet i ostvare zajednički san. Izgradnjom prve tradicionalne romske kafane, šalje poruku iskrenih emocija svojoj porodici koja ruši predrasude, mržnju i nasilje, istovremeno šireći ideje o lepoti života, slobode i iskrene ljubavi. Ovo bi bio kroki scenarija za seriju “Dert” autorke Katarine Krstić, koja je za njega osvojila glavnu nagradu u sklopu partnerskog projekta Pulskog filmskog festivala i „United Media“ na prestižnoj međunarodnoj radionici razvoja scenarija televizijskih serija – “Make the scene!“.

Katarina Krstić za “Novu” kaže da joj je ovo priznanje značajan podsticaj i važan korak za dalji razvoj projekta iza kojeg stoje i scenaristi Meti Kamberi i Bojan Tasić, dok producentski deo tima čine producentkinja Andrijana Zukić, producent Luka Karadžuleski kao i producentkinja i mentor Biljana Prvanović.

- TV serija “Dert” je projekat koji se razvija već tri godine i na kome sa puno ljubavi, entuzijazma i posvećenosti radimo. Verovali smo da imamo zaista dobar, autentičan projekat koji ima potencijal za dalji razvoj. Kada smo saznali za ovu radionicu, znali smo da je to sjajna prilika da ga predstavimo – kaže Krstićeva.

Koji okovi nas lišavaju slobode da volimo

Priča o rastavljenoj mešovitoj romsko-srpskoj porodici i ocu romske nacionalnosti koji nakon povratka iz zatvora pokušava da povrati poverenje svoje porodice kroz iskrenu reč, prihvatanje greške, muziku i ljubav, otvara nam, ističe autorka, veliki broj pitanja koja kao društvo treba da nas interesuju, te je inspiraciju i ideju pronašla u našoj okolini i društvu.

- Društveni trend destrukcije porodice, kriza zajednice sa svakodnevnim razvodima, gubitak iskrenosti, ljubavi, komunikacije, život u mašini od danas do sutra bez trunke emocije, u lažnom svetlu i stalnoj borbi za pažnju na tržištu komercijalne zabave, etničke, verske, kulturološke podele i diskriminacija zasnovana na razlikama koje nas čine tako posebnim i jedinstvenim kao pojedince - dovodi nas do ključnih pitanja koje postavljamo kroz našu seriju: „Koji okovi nas lišavalju slobode da volimo? Gde su se izgubile osnovne ljudske vrednosti - moral i ljubav i da li je kasno da se kao društvo pozabavimo spasenjem i vaskrsenjem jedinstva porodice?“

Katarina Krstić naglašava da su Romi narod bez države koji se vekovima u zajednici bori za slobodu, jedinstvo, istinu i pravdu, te su je zbog toga inspirisali za ovaj scenario:

- U svom jeziku nemaju reč za rat, granice, oružje, jer su sloboda i ljubav jedini princip koji su kroz svoju istoriju poštovali. Iako u veoma teškim uslovima, na granici egzistencije sa surovim načinom života u mahalama, Romi u sebi nose nasleđe i tradiciju fenomena “ciganske duše”. Narod predodređen da luta, emocijom, glasom i muzikom povezuje i propoveda raznolikosti, kulture, tradicije, običaje. Iz toga treba da učimo kako da razumemo i prihvatimo jedni druge. Edukacijom društva o postojanju velikog nasleđa Roma budimo svest i dajemo na važnosti poštovanju svačije kulture, običaja i načina života.

Zajedništvo moguće kroz uzajamno prihvatanje

Serija “Dert”, kaže naša sagovornica, na simboličan način predstavlja borbu oca koji put promene kreće od sna, i uz pomoć jedinstva velike romske zajednice pretvara san u javu.

- Prva romska tradicionalna kafana simbolično je izabrana za centralno mesto serije kao mesto koje predstavlja našu dušu, mesto katarze i pročišćenja naših najdubljih emocija, mesto spajanja, radosti i veselja. Ova bajkovita, magična kafana nije samo romska; ona predstavlja sve nas, našu Evropu, naš svet. Zajedništvo je moguće kroz uzajamno prihvatanje!

A da li su ljubav i iskrene emocije dovoljne da sruše predrasude, mržnju i nasilje?

- Sreća je u ljubavi koja nas pokreće, spaja i pruža podršku da u krajnjim momentima dubioze uvidimo svetlo, prihvatimo odgovornosti, svoje greške i okrenemo se ka istini i jedinstvu porodice. Naša odgovornost kao društva je da se otvorimo, suočimo sa pitanjima koja nam se postavljaju i krenemo ka promenama. Sve kreće iznutra, od nas samih – smatra Krstićeva.

Podseća da je “Dert” reč za jad, bol, sentimentalno raspoloženje ljubavne prirode, koje nastaje kada muzika dotakne i podstakne najdublje emocije i boli koje nas preplave i izađu na površinu. “Dert” je pozitivna katarza koja nas kroz muziku i ljubav vodi ka pročišćenju i osvešćenju.

- Ova drama otvara veliki broj pitanja, a jedno od glavnih jeste upravo položaj Roma u našem društvu. Ipak za razliku od velikog broja već viđenih dela koja postavljaju slično pitanje, ne želimo da se bavimo već poznatom, trenutnom situacijom, nego da pokušamo da edukujemo naše društvo predstavljanjem one druge, lepše strane koju donose Romi, romska kultura i tradicija, radost života i pozitivna energija iz koje svi možemo da učimo.

Omaž velikanima Šabanu, Esmi, Džeju

Muzika je važan deo scenarija, a kako autorka objašnjava, “Dert” će biti serija sa elementima mjuzikla.

- Izborom hibridnog žanra želim da koristim muziku kao jedan od ključnih dramskih elemenata, kao komentar i prikaz svih previranja i unutrašnjih borbi naših likova. Veliki romski virtuozi poput Šabana Bajramovića, Esme i Usnije Redžepove, Luisa, Muharema i Ajnura Serbezovskog i Džeja Ramadanovskog, krepili su dušu svojim darom. Izborom pesama ovih vrsnih autora želimo da damo omaž velikim stvaraocima i podstaknemo još veće poštovanje kvalitetne muzike. Raznolikim muzičkim žanrovima u odnosu na naše likove, grupacije i generacije kojima pripadaju, dajemo kritiku regionalne muzičke scene i postavljamo paralele između tradicionalne romske muzike, narodne kvalitetne muzike koja predstavlja sponu romsko-balkanskog melosa, dobrih kompozicija i tekstova, ali i novokomponovane trendovske muzike, koja predstavlja sudar romske muzike sa savremenošću. Talas neofolka kao stil degradira muziku i preti da je premesti na kolosek orijentalnog šunda.

Bonus video: Projekat za seriju "Dert"