Čovek koji prihvata ludilo kao poslednji oblik spasenja: Remek-delo "Krunisanje" ponovo pred čitalačkom publikom

"Krunisanje" nije priča o propasti, već o redosledu kojim propast postaje jedina stvarnost. Hose Donoso u debitantskom romanu, koji je objavljen pre gotovo sedam decenija, donosi storiju o pedesetogodišnjem Andresu, poslednjem nasledniku bogate porodice Abalos, koji provodi dane u ogromnoj kući svoje bake. Ali, pošto briga o starici postaje sve zahtevnija, dvema kućepaziteljkama pridružuje se sedamnaestogodišnja devojka sa sela Estela, čije prisustvo narušava krhki poredak. Andresov psihički slom i propadanje vile Abalos neizbežni su, napominju iz "Derete"...

Roman prvenac najpoznatijeg čileanskog pripovedača s kraja prošlog veka otvara teme koje će obeležiti njegova potonja dela: raspad buržoaskog društva, identitet, transgresiju i ludilo. Donosovi groteskni i komični likovi zarobljeni su u zagušljivoj društvenoj atmosferi i sopstvenoj nesvesti, a njihovi prazni životi tragično se urušavaju kad se predaju najmračnijim strastima.

Skoro sedamdeset godina od originalnog izlaska, "Krunisanje" se smatra remek-delom i klasikom latinoameričke književnosti. I to ne samo zato što je svojevrsna sociološka studija raspada čileanske aristokratije, već i zato što crta duboko uznemirujući psihološki portret čoveka koji, nesposoban da se nosi sa stvarnošću, prihvata ludilo kao poslednji oblik spasenja.

Svojevremeno je Donosov zemljak Roberto Bolanjo istakao da bi bila uvreda kazati da je Hose najbolji čileanski romanopisac veka:

- Mislim da Donoso nije imao tako bedne ambicije - naveo je Bolanjo, dok ga je Mario Vargas Ljosa smatrao "jednim od najznačajnijih savremenih pisaca na španskom jeziku", a Kurt Vonegat je jednom prilikom rekao:

- Donoso, kao što sam dugo verovao, pripada onoj maloj skupini pripovedača koji pišu ne za region, već za ceo svet.

Hose Donoso, koji je rođen 1924. u Santjagu, u imućnoj porodici intelektualaca, bio je čileanski pisac, novinar i profesor, kao i jedan od najznačajnijih predstavnika hispanoameričkog književnog buma.

Po završetku studija u rodnom gradu i na Prinstonu, radio je kao profesor engleske književnosti na Katoličkom univerzitetu u Santjagu, a potom se zaposlio u časopisu "Ercilla". Predavao je na univerzitetima Ajova, Prinston i Dartmut, a godine je proveo u samonametnutom egzilu u Meksiku, SAD i Španiji. Iako je šezdesetih godina iz ličnih razloga napustio rodnu zemlju, docnije je otkrio da je njegovo izgnanstvo bilo i oblik protesta protiv Pinočeove diktature. U Čile se vratio 1981. gde je i preminuo 1996.

Najpre je objavio priče u zbirkama "Veraneo y otros cuentos" i "El charleston", a u prvom romanu "Coronación" iz 1957. obrađuje teme društvene dekadencije i raspada buržujskog sveta, koje će ga opsedati i u narednim delima - "Este domingo" (1966) i "El lugar sin límites", godinu dana kasnije.

Vrhunac Donosovog stvaralaštva i jedno od remek-dela hispanoameričke književnosti jeste roman "El obsceno pájaro de la noche" (Bestidna noćna ptica iz 1970).

Objavio je još šest romana, od čega je jedan izašao posthumno, a pre dve godine "Dereta" je objavila "Tri buržujska romančića".

Donoso je dva puta bio Gugenhajmov stipendista, kao i laureat priznanja PEN/Fokner, Nagrade španske kritike, kao i Nacionalne nagrade za književnost u Čileu.