Koliko bede skriva ovaj vek. Ali, samo onaj ko je bio zaista velik, ostaće velik zauvek, citirao je Rade Šerbedžija ruskog pesnika Nikolaja Tihonova u “jednoj od najlepših ulica“, kako je nazvao Knez Mihailovu,
Velikan glumišta, muzičar, pesnik Rade Šerbedžija boravio je ovih dana u Beogradu. I to radno. Posle silnih otkazivanja zbog pandemije konačno se preksinoć poklonio beogradskoj publici na koncertu “Ne okreći se sine” u Botaničkoj bašti “Jevremovac”, a tik uoči nastupa stigao je i da prošeta centrom Beograda otvorivši usput i knjižaru u Knez Mihailovoj “dobrog naslova” – “Kosmos“.
– Kosmos lepo pristaje Beogradu i jednoj od najlepših ulica. Kosmos govori o svetu, o tome da smo svi pobratimi u ovom svetu, da su svi ljudi jednaki. Kosmos iza sebe mnogo toga krije. Ovo mesto je i opasno i drago mi je da je otvoreno usred ovog lepog grada, jer ovde će se prodavati sve knjige – istakao je Rade Šerbedžija, čiji književni naslovi “Stranac”, “Do poslednjeg daha” i “Poslije kiše” krase i police ove knjižare.
Osvrnuo se umetnik i na veliku moć koju kriju sve te knjige.
– Važno je da u knjižarama ima i onih knjiga koje nisu po volji vlasti, ne samo ove, već bilo koje. I to je snaga knjiga. To je nešto veoma bitno!
Pisac je razmetni sin
Knjižare su, kako je istakao, naizgled lepa, ali u stvari opasna mesta, a razlog za takav stav ovako je objasnio.
– Dobre knjige u sebi uvek sadrže istinu. Bar onoliko koliko nam je istina dostupna i moguće je izgovoriti je u pojedinim društvima i pojedinim vremenima – naglasio je Šerbedžija, a onda citirao jednog, kako je rekao, velikog ruskog pesnika Nikolaja Tihonova:
“Naš vek će proći. Otvoriće se arhive i sve ono što beše skriveno od nas, sve ono što u istoriji od laži živi pokazaće svetu i slavu i užas. Bogova raznih potamniće lik. Koliko bede skriva ovaj vek. Ali, samo onaj ko je bio zaista velik, ostaće velik zauvek!“
Upitali smo ga da nam pojasni tezu da je svaka nova knjižara istovremeno “i radost i opasnost”.
– Svaka knjižara ispunjena knjigama je jedno opasno mesto, jer različiti ljudi na različite načine, ali i kritički misle o društvu i lošim pojavama u društvu. I iznose svoje mišljenje hrabro. Knjige se ne mogu uništiti, mogu se spaliti, ali ni to ih ne može zaustaviti. Eto, čitao sam kako je nekadašnji papa Benedikt izjavio da je inkvizicija bila u pravu kada su osudili Galileja na smrt na lomači. Dakle, knjiga je uvek bila i biće opasna. Pozorište je opasno. Celokupna umetnost je opasna. Ali, samo je knjiga najotvoreniji, najozbiljniji umetnički zanat koji ostaje trajno, ostaje večno kad se napiše. Pozorište se pojavi, pa ode, ali knjiga je nešto što je, po meni, najisturenije. Knjižara je zato divno mesto koje treba da obožavamo, ali moramo biti svesni da može biti vrlo snažno i moćno.
A na naše pitanje jesu li njegove knjige opasne, odgovor je kratak:
– Pa poneka pesma unutar njih jeste!
Govoreći o snazi pisane reči, Rade Šerbedžija prisetio se Miroslava Krleže i njegovih ispisanih slova o odnosu pisca prema državi, autoritetu vlasti i disidentstvu:
“Pisac mora imati mogućnost da bude u neku ruku disident, pa čak i defetist u odnosu na državu i institucije, na naciju i autoritete. On je razmetni sin koji se vraća svom očinskom ognjištu samo da bi mogao ponovo od njega otići. Negacija je njegov familijarni oblik prihvatanja sveta. Samo onaj ko radikalno shvati i prihvati tu istinu, može istinski pomoći piscu odnosno umetnosti“.
Obožavam Banja Luku, tamo mi je živela sestra
Vratio se glumac, posle duge pauze, i muzici, i u nedelju uveče nastupio prvi put od 2018. u Beogradu, u Botaničkoj bašti “Jevremovac“. A pre nego što se pojavio pred publikom u “Jevremovcu” održao je prve koncerte ove godine, posle pandemijske pauze, u Zagrebu i Šibeniku, a potom u subotu uveče i u Banja Luci.
– Banja Luka je za mene poseban grad zato što je tamo moja sestra Milica živela dugo godina sa svojim suprugom, doktorom Kuzmanovićem. Često sam odlazio u tamo i znači mi to mesto emotivno. A znači mi i kad organizaciju koncerata, kao što je to bio slučaj na banjalučkom Kaštelu, preuzmu žene, moćne i angažovane. Navijam za žene uvek!
A koliko mu je značio ponovni susret sa ljubiteljima njegove muzike “u lepom gradu Beogradu“ posle tri godine, iskazao je u jednoj rečenici:
– Beogradsku publiku jako volim, to se ni ne sme postaviti kao pitanje – kazao nam je Šerbedžija.
Bez obzira što je održao tek nekoliko koncerata, već je, kako priznaje, uigran sa svojim bendom “Zapadni kolodvor”.
– Imamo nove pesme, stare numere. Kemal Monteno mi je uvek govorio – pusti novu pesmu, nova pesma je dobra samo kad postane stara. Tako da činim sve da moje nove pesme postanu stare. Ali, različiti ljudi dolaze danas na moje koncerte- mladi ljudi, stari ljudi, čak i stariji od mene. A ja još pevam da mi prođe vreme, kako bi rekao moj prijatelj Arsen Dedić…